Intelektualac u tranziciji

Zlatko Paković

Diplomorao je pozorišnu režiju na FDU u Beogradu. Njegove najpoznatije predstave: „Ubiti Zorana Đinđića“, „Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad“, „Enciklopedija živih“, „Filosofija palanke“...Objavio je romane: "Soba za jedan krevet", "Zajednički pepeo“ (“Die gemeinsame Asche”, Berlin, 2013); i knjige eseja: “Anatomija nacionalističkog morala”, “O autoritarnoj savesti”. Dobitnik je Nagrade "Desimir Tošić" 2010. za publicistiku, norveške International Ibsen Scholarship 2014. za pozorišnu režiju i stipendije bečkog MuseumsQuartiera 2015. za književnost. Stalni je kolumnista i pozorišni kritičar dnevnog lista Danas.

Dobrica i Brena

Lažna vest o Dobrici Ćosiću kao ovogodišnjem dobitniku Nobelove nagrade za književnost, koja je brzinom svetlosti prostrujala internetom da je odmah objave srpski elektronski i televizijski mediji, a ubrzo potom, onog časa kad je Nobelov komitet obelodanio ime istinskog dobitnika, švedskog pesnika Tomasa Transtremera, da je demantuju, izvinjavajući se publici i prozvanom akademiku - subverzivni je društveni i kulturalni akt anonimnog autora, individualnog ili kolektivnog, što je razgalio slobodne duhove, a potom, u medijima, bio kritikovan i od strane konzervativaca i, još oštrije, od strane liberalnijih komentatora, kao nedopustiv atak na ličnu slobodu.

Statusi

Evropska komisija je preporučila Evropskom savetu da Srbiji omogući status kandidatkinje za prijem u Evropsku uniju, a da datum započinjanja pregovora o pridruživanju odredi samo ukoliko srpske vlasti ponovo otpočnu pregovore s kosovskim vlastima i u delo pretvore ono što je u njima dogovoreno. Ukoliko Evropski savet u decembru i prihvati kandidatski status Srbije, to ne znači da će i datum za početak pregovora nužno biti određen. Status kandidata za EU, naime, neograničeno može biti status quo.

Superpredsednička republika

Kako prisvojiti četrdeset milijardi dolara u jednom danu i ostati na slobodi? Plen treba proglasiti nelegalnim a pokradenog staviti iza rešetaka. Naravno, to može da učini jedino država - posredi i jeste njen zanat najstariji.

Pre Hrista ili pre nove ere

Pod naslovima u podjednako rezolutnim varijacijama: „BBC izbacuje termin pre i posle Hrista“, „BBC izbacio izraze pre/posle Hrista“, „BBC ne želi da koristi izraze pre i posle Hrista“, „BBC ne želi više da koristi izraze pre i posle Hrista“, „Za BBC pre i posle Hrista – uvredljivo“, početkom nedelje, brojni domaći mediji objavili su vest da, kako naslovi kažu, na svetu najčuvenija i najveća radiodifuzna kompanija više neće upotrebljavati izraze ’pre/posle Hrista’, smatrajući ih uvredljivim za nehrišćanske vernike, nego, isključivo, ’pre naše ere’ ili ’naše ere’, odnosno, da će umesto skraćenica BC (Before Christ) i AD (Anno Domini), obavezno koristiti skraćenice BCE (Before Common Era) i CE (Common Era).

Restitucija

U Narodnoj skupštini upravo završena rasprava o Predlogu zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, koja je i vladajuću koaliciju razdvojila na dva tabora, pokazala je, neizbežno, da je pitanje privatne svojine neodvojivo od pitanja ideologije.

Đilas

Đilas Milovan, visoki funkcioner Partije, jedan od ključnih ljudi državnog aparata, prvih devet godina posle rata najrigidnijim merama ideološkog obračuna utvrđuje režim Josipa Broza Tita, potom se buni protiv tog istog režima i devet godina tamnuje po zatvorima u čije je sazdavanje svojevremeno i sam uložio deo svog političkog talenta.

Samo za punoletne

Leskovačke dnevne elektronske novine „Južne vesti“, objavile su 21. juna ove godine vest da su gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić i načelnica Gradske uprave za društvene delatnosti Suzana Stanković Ilić priredili „prijem za učenike osnovnih i srednjih škola koji su osvojili jedno od prva tri mesta na republičkim i međunarodnim takmičenjima“, te da su, „u znak priznanja za ostvarene rezultate“, učenicima poklonjene knjige a njihovim nastavnicima uručene zahvalnice.

PET ZABLUDA O PARADI PONOSA

Nekoliko godina već, negde u ovo vreme, kad se približimo danu predviđenom za održavanje Parade ponosa, kod nas se uskovitlaju rasprave, i to na najvišim instancama vlasti - ove godine oličenim u protagonistima ministarstva policije i načelništva glavnog grada - o tome da li je dobro „dopustiti je“. Ne samo da se ovog leta ništa nije promenilo nabolje u odnosu na prošlo, nego je sve unazađeno. Lane, policija uopšte nije dovodila u sumnju svoju rešenost da obezbeđuje Paradu ponosa, a kad je do nje došlo, učinila je to revnosno. Sada, ne osvrćući se na Ustav, ona besmisleno traži posebne političke garantije i - uprkos tome što je to njena, zakonom određena, dužnost - preti da neće čuvati red i mir tokom najavljenog događaja.

O besmrtnosti duše kod životinja

Pred smrt u svojoj trideset prvoj godini, koliko je i učio i radio sa Ajrin Peperberg na Univerzitetu Brandajs, Aleks, afrički sivi papagaj, znao je ne samo da broji od jedan do sedam nego i da pojmi svaki od tih brojeva, uključujući i nulu. Mogao je da prebroji tačno, do sedam, koliko, na primer, ima crvenih zrnaca u pregršti žutog zrnevlja. Znao je da razlikuje forme i boje, da, u komunikaciji s naučnicima, izgovori stotinak reči, kombinujući ih u proste rečenice. Ukoliko bi mu Ajrin pokazala dva različita a istobojna predmeta i pitala ga šta je tu isto, on bi rekao: „Boja“. Ukoliko bi ga pitala šta je tu različito, njegov bi odgovor glasio: „Oblik“. Umeo je da kaže šta bi najradije da ruča i gde bi, u krugu istraživačkog centra, tog trenutka voleo da bude.

Ljudi koji vraćaju tuđe

Vest da je jedan čovek u dubokoj starosti vratio dug nacionalnoj železnici posle šezdeset godina, preračunavši tadašnji iznos neplaćene vozne karte u hiljadu današnjih dinara, i vest da je drugi čovek, puno mlađi od prvopomenutog, hiljadu evra koje je našao na ulici odneo u policiju kako bi bilo vraćeno osobi čije je ime napisano na priznanici što je stajala uz rasute novčanice, dobijenoj od banke prilikom podizanja tog iznosa sa ličnog deviznog računa - u našim su štampanim i elektronskim medijima ovog leta dobili status vesti o ljudima koji su ujeli besnog psa.

Zločin i SPC

Serijski ubica civila, muškaraca u punoj snazi, i masovni ubica dece, žena i ostarelih osoba, ratni zločinac Milan Lukić kojeg je naše pravosuđe osudilo na kaznu od dvadeset godina zatvora a Haški tribunal, prvostepeno, na doživotnu kaznu lišavanja slobode, objavio je, u izdanju Srpske radikalne stranke, knjigu „Ispovest haškog sužnja“ u kojoj negira i samo postojanje neporecivih zločina što ga uvršćuju među najveće monstrume našeg vremena - promovisanu u Parohijskom domu Hrama Svetog Save.

Sekularizam vs. klerikalizam

Utemeljivač radikalne ortodoksije, savremene škole levog političkog mišljenja, zasnovane na „izvornim“ hrišćanskim načelima jednakosti ljudi i pripremi i upodobljenju carstva nebeskog na zemlji, Džon Milbank, profesor religiologije, politikologije i etike na Notingemskom univerzitetu, prilikom svog boravka u Rusiji, tokom maja ove godine, održavši nekoliko predavanja kojima je uvodno bilo ono na pravoslavnom Svetotihonovskom univerzitetu, s temom „Nova podela: romantična vs. klasična ortodoksija“, u intervjuu „Sekularni liberalizam i totalitarizam“, koji je za „Ruski žurnal“ dao svom kolegi Dimitriju Uzlaneru, rekavši da „Rusija treba da nastavi s politikom potpore pravoslavlja“, a da „istovremeno, pravoslavlje ne treba da podrazumeva progon drugih religija“, zapravo je otkrio protivrečnost koja je u osnovi radikalne ortodoksije, pozicije, inače, plodotvorne za savremeni politički diskurs koji je, u konformizmu, zaboravio šta uistinu znači biti levo.

Evropski nacionalizam

Masovni zločin serijskog ubice Andersa Beringa Brejvika, u Oslu i na ostrvu Utoja, jasno nam pokazuje šta je krajnji rezultat nacionalizma i ksenofobije, bez koje i nema nacionalizma - teror nad sopstvenom nacijom. Norveški masovni ubica, u ime evropeizma, svog norveštva i hrišćanstva, u ime antimuslimanstva i islamofobije, ubio je 76 Norvežana, poglavito, ako ne i sasvim, hrišćana. Dakle, Brejvik je učinio ono što je mogao učiniti i neki islamistički fanatik.

Anatomija nacionalističkog morala (3)

„Na temu, koji narod čime misli, može se bez preterivanja i cinizma reći da mladi srpski naraštaji misle kurcem“, piše Ćosić u knjizi dnevnika „U tuđem veku“, uzimajući upravo „kurac kao središte bića savremenog Srbina“, odnosno, kao inherentni razlog da se Srbi „udaljuju od svoje arhetipske osnove“.

Anatomija nacionalističkog morala (2)

Bespredmetno, sentimentalno hvaleći narod i, istovremeno, jednako neutemeljeno, sarkastično ga kudeći i vređajući, nacionalista zapravo prikriva podvojenost sopstvene svesti: ona se iskaljuje na naciji u ambivalentnim, protivrečnim osećanjima i mislima, kako sama ne bi završila u šizofreniji.

Prva Poslednja