Trg republike

Zlatko Paković

Pozorišni reditelj, pisac i novinar. Stalni kolumnista i pozorišni kritičar dnevnog lista Danas.

Havel i Evropa

U nedelju je umro Vaclav Havel. On u sećanju ostaje kao simbol disidentskog otpora istočnoevropskom realnom komunizmu, kao simbol Plišane revolucije i mirnog rušenja tog totalitarizma, i, ne na poslednjem mestu, jedne uspešno obavljene tranzicije države i društva. Iza njega ostaju ozbiljna dela i reči, odnosno tekstovi - dramski, esejistički, politički i epistolarni. I ništa više.

Njegova svetost demonstrant

Njujorški magazin Tajm (Time) i potkraj ove godine, kako to čini od 1929, izabrao je ličnost koja je obeležava. Ovog puta, što je presedan, to nije određeno građansko lice, nego subjekt masovnog civilnog pokreta protiv nepravednosti države i finansijskog kapitala - The Protester, demonstrant ili protestant (reč, poreklom latinska, koja se, dolazeći preko nemačkog, u našem jeziku, kako tvrde Klajn i Šipka, ne odnosi isključivo na protestantskog hrišćanskog vernika, nego i na onog „koji javno izražava svoje neslaganje ili nezadovoljstvo“ ).

Porodična samoubistva

„Postoji samo jedan istinski ozbiljan filozofski problem: samoubistvo. Odgovor na suštinsko filozofsko pitanje jeste zapravo razmišljanje o tome da li život vredi ili ne vredi da se živi“, piše Alber Kami na početku „Mita o Sizifu“, tog ogleda – kako kaže, „relativnog karaktera“ – o „apsurdnoj osećajnosti“, o „verovanju u apsurdnost egzistencije“, o „samoubistvu kao rešenju apsurda“ i, konačno, u poenti, o životu koji, sa svešću o tome, treba živeti uprkos osećanju apsurdnosti života. Na kraju Kamijevog eseja mogla bi, poput epitafa, da stoji parafraza čuvenog Tertulijanovog slogana „Credo quia absurdum“ – Vivo quia absurdum!

Realno i imaginarno Kosovo

Predsednik Republike Srbije poziva sada pobunjene Srbe na severu Kosova da uklone iste one barikade za koje im je do pre neki dan pružao moralnu podršku. Predsednik kaže da su se okolnosti promenile, da su na barikadama već mnogi postradali i da bi se sve uskoro moglo pretvoriti u pogibelj.

Šef srpskog pregovaračkog tima za razgovore s Prištinom, takođe, putem televizije, istim onim ljudima koje je doskora, a naročito kad se pogase kamere, bodrio da istraju na barikadama, savetuje danas da ih uklone.

Očito je da ni predsednik ni šef pregovaračkog tima nemaju više razumevanja za svoje donedavne zahteve i želje. Pobunjenici na barikadama, međutim, dosledniji su im nego ranije. Oni učvršćuju prepreke, zalivajući ih betonom.

Neonacisti

Da u svojim tridesetim godinama, Uve Mundlos i Uve Benhart nisu početkom ovog meseca presudili sebi u jednoj kamp-kućici u Ajzenahu, motiv umorstava osam Turaka, jednog Grka i jedne policajke, izvršenih u Nemačkoj od 2000. do 2007, najverovatnije nikad ne bi bio razjašnjen, niti bi ova ubistva bila dovedena u vezu, Beate Zschäpe bi bila na slobodi, a nemačka javnost ne bi danas brujala o potrebi da se u svako vreme i na svakom mestu mora boriti protiv neonacizma.

Protestno glasanje

Otkad su Srbijanka Turajlić i Biljana Srbljanović govorile o političkoj prednosti namerno nevažećih glasova na predstojećim parlamentarnim izborima, pozivajući, u stvari, građane da se upravo na ovakav način izjasne o praksama političkih stranaka - da odbiju, dakle, da im i dalje nevoljno pružaju legitimitet - puno je reči izgovoreno i napisano u medijima protiv ovog političkog stava. Osnovni prigovor svodi se na to da je glasanje belim glasovima politički neozbiljno i bez ikakvog realnog efekta.

Paradigme

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga, žiri koji su činili Ivan Milenković, Svetlana Gavrilović, Tijana Spasić, Lazar Bodroža i Nenad Milošević, nagradu za izdavački poduhvat dodelio je kritičkom leksikonu jugoslovenskog stripa „Stripovi koje smo voleli“, što su ga uredili Živojin Tamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović (Omnibus, Beograd); nagradu za izdavača godine - izdavačkoj kući Fabrika knjiga; nagradu za dečju knjigu - Igoru Kolarovu za zbirku priča „Rusvaj“ (Bookland, Beograd); a specijalnu nagradu - „Povijesti gej i lezbijskog života i kulture“ koju je priredio Robert Oldrič, profesor evropske istorije na Univerzitetu u Sidneju (Sandorf/Red Box, Zagreb/Beograd).

Znanje nije roba

Privatno obezbeđenje upošljeno da čuva red i mir na Filozofskom fakultetu u Beogradu, juče je, na zahtev uprave tog fakulteta, došlo na posao u znatno masovnijem sastavu da, zdušnim trudom, spreči blokadu redovne nastave i alternativni rad studentskog plenuma, a uveća zaradu i svojim vlasnicima i profesorima fakulteta, jer, kad nema nastave, plata je skromnija.

Studentska blokada

Nedovoljno posvećena pažnja i protivrečne informacije o studentskoj blokadi Filološkog i Filozofskog fakulteta, koja još traje, znak su nezainteresovanosti masovnih medija ne samo za značajnije promene nego i za korekcije ustaljenog društvenog života. Od dva novinarska udruženja, tim povodom nijedno nije objavilo saopštenje. Tako se, bez buke, stvara utisak da su zahtevi studenata samo hir koji se oglušuje o bitne probleme društva što ih, sve do Kosova, ima na pretek.

Dobrica i Brena

Lažna vest o Dobrici Ćosiću kao ovogodišnjem dobitniku Nobelove nagrade za književnost, koja je brzinom svetlosti prostrujala internetom da je odmah objave srpski elektronski i televizijski mediji, a ubrzo potom, onog časa kad je Nobelov komitet obelodanio ime istinskog dobitnika, švedskog pesnika Tomasa Transtremera, da je demantuju, izvinjavajući se publici i prozvanom akademiku - subverzivni je društveni i kulturalni akt anonimnog autora, individualnog ili kolektivnog, što je razgalio slobodne duhove, a potom, u medijima, bio kritikovan i od strane konzervativaca i, još oštrije, od strane liberalnijih komentatora, kao nedopustiv atak na ličnu slobodu.

Statusi

Evropska komisija je preporučila Evropskom savetu da Srbiji omogući status kandidatkinje za prijem u Evropsku uniju, a da datum započinjanja pregovora o pridruživanju odredi samo ukoliko srpske vlasti ponovo otpočnu pregovore s kosovskim vlastima i u delo pretvore ono što je u njima dogovoreno. Ukoliko Evropski savet u decembru i prihvati kandidatski status Srbije, to ne znači da će i datum za početak pregovora nužno biti određen. Status kandidata za EU, naime, neograničeno može biti status quo.

Superpredsednička republika

Kako prisvojiti četrdeset milijardi dolara u jednom danu i ostati na slobodi? Plen treba proglasiti nelegalnim a pokradenog staviti iza rešetaka. Naravno, to može da učini jedino država - posredi i jeste njen zanat najstariji.

Pre Hrista ili pre nove ere

Pod naslovima u podjednako rezolutnim varijacijama: „BBC izbacuje termin pre i posle Hrista“, „BBC izbacio izraze pre/posle Hrista“, „BBC ne želi da koristi izraze pre i posle Hrista“, „BBC ne želi više da koristi izraze pre i posle Hrista“, „Za BBC pre i posle Hrista – uvredljivo“, početkom nedelje, brojni domaći mediji objavili su vest da, kako naslovi kažu, na svetu najčuvenija i najveća radiodifuzna kompanija više neće upotrebljavati izraze ’pre/posle Hrista’, smatrajući ih uvredljivim za nehrišćanske vernike, nego, isključivo, ’pre naše ere’ ili ’naše ere’, odnosno, da će umesto skraćenica BC (Before Christ) i AD (Anno Domini), obavezno koristiti skraćenice BCE (Before Common Era) i CE (Common Era).

Restitucija

U Narodnoj skupštini upravo završena rasprava o Predlogu zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, koja je i vladajuću koaliciju razdvojila na dva tabora, pokazala je, neizbežno, da je pitanje privatne svojine neodvojivo od pitanja ideologije.

Đilas

Đilas Milovan, visoki funkcioner Partije, jedan od ključnih ljudi državnog aparata, prvih devet godina posle rata najrigidnijim merama ideološkog obračuna utvrđuje režim Josipa Broza Tita, potom se buni protiv tog istog režima i devet godina tamnuje po zatvorima u čije je sazdavanje svojevremeno i sam uložio deo svog političkog talenta.

Prva Poslednja