Aleksej Kišjuhas

Dok spikeri po televizijama lome jezike izgovarajući pridev „arktički“, nova naučna istraživanja ne prestaju da iznenađuju, u tradiciji odnosa između snega i putara. Naime, prema nedavno objavljenim rezultatima istraživanja naučnika sa Univerziteta u Ekseteru, poznati su krivci za niz ledenih doba koja su svojevremeno okovala planetu. Za ledena doba su krive - biljke. A sad, nakon što smo pribrali i osvestili prvog vegetarijanca do sebe, a zavejanoj saksiji sa futur-muškatlama uputili prezrivi pogled, o čemu se zapravo radi?

Jedini posao Spartanaca bio je rat, za koji se vežbaju od rođenja. Do dvadesete godine života, svi dečaci su se obučavali u jednoj školi, a svrha navedene obuke bila je da očvrsnu, da postanu ravnodušni na bol i da se pokoravaju disciplini.

Novi Sad je u ponedeljak, 23. januara, imao retku čast da ga „posete“ kapije carstva nebeskoga, a na sveže izbetoniranom platou Keja žrtava racije. Ovim kapijama, supstancijalizovanim u formu od gvožđa narandžaste boje, vrhuška Srpske pravoslavne crkve je odvajala pozvano od nepozvanog, sveto od profanog, čisto od nečistog, podobno od nepodobnog.

Rečima izvesnog Roberta Alena Cimermana, vremena se menjaju. Vojna policija je nekada jurila dugokosu omladinu po stanovima i podrumima da bi ih u kasarne poubacivala, a danas ih iz tih kasarni izbacuje. Jer, kako je i do beogradski neobaveštenih medija o stvarima iz provincije došlo, nekakva omladina je hrupila u kasarnu koja nosi ime Arčibalda „Čujte Srbi“ Rajsa, da bi ih tri nedelje kasnije iz nje isterala Vojska „Čujte omladino“ Srbije.

Približavaju se izbori. U Sjedinjenim Državama. Republikanci obilaze američke savezne države i nedogledno debatuju, prikupljajući podršku delegata za partijsku nominaciju na mesto protivkandidata Baraku Obami.

U praznično vreme, karakteristična društvena ceremonija ljudske životinje je razmena darova. Na ovaj način se jačaju društvene veze, potvrđuje pripadnost zajednici, ali i sopstveni društveni status. I, naravno, proizvodi onaj slatkasti osećaj u stomaku dok se u svojevrsnoj predigri otvara poklon.

Kraj je godine i vreme je za arbitrarno svođenje računa. Uz utešne lagarije samih sebe oko toga kako ćemo i šta ćemo u narednoj godini promeniti, naravno. Časopis Tajm je svoj ovogodišnji račun sveo na anonimnog „Demonstranta“ kao ličnost godine. Na ovaj način, u isti idealni tip svrstani su i grčki anarhisti i socijalisti, svi demonstranti Arapskog proleća, „okupatori“ Volstrita sa maskama iz onog filma, antiputinovci po Rusiji, buntovnici po Španiji i Londonu.

Preminuo je Kristofer Hičens. Za autore teške kategorije kakav je bio, nekrološke reči poput „briljantan kolumnista, esejista i polemičar“ zvuče isprazno i impotentno. Jer, Hičens je bio ne prst, već čitava pesnica u oku svemu nerazumnom, nepravednom i zlom. Besan, duhovit, kontroverzan, grub, lucidan, arogantan, nekonvencionalan i beskompromisan, kakvim ga je evolucija prirodnom selekcijom dala, svojim pušačkim prstima po tastaturi strastveno je napadao svako sujeverje i glupost, braneći načela razuma i istine, te kritičkog mišljenja i slobodnog ponašanja.

Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku, Sol Perlmuter, Brajan Šmit i Adam Ris, promenili su čovekovo razumevanje svemira. Ili, barem, razumevanje svemira kod onih bistrijih i/ili obaveštenijih ljudi među nama. Sve se dogodilo 1998. godine, kao kulminacija istraživanja čiji su rezultati iznenadili i laureate. Posmatrajući supernove, odnosno spektakularne eksplozije džinovskih zvezda, oni su dokazali da se širenje svemira - ubrzava. Svetlost supernova bila je slabija od očekivane i, nije bilo sumnje, materija se udaljava i rastače u čorbu osnovnih elemenata. Uzgred, ovo otkriće je u fiziku vratilo određene Ajnštajnove ideje (tzv. kosmološku konstantu) koje je čak i on nazvao svojim promašajem. Ali, krenimo redom.

Utilitarizam je filozofija na lošem glasu. Za Džeremija Bentama, osnivača modernog utilitarizma, moralna vrednost neke akcije može se oceniti samo u vezi s njenim ishodima ili koristima. Zadovoljstvo ili sreća je ono što je dobro, a bol ono što je zlo.

Stereotipno vredni Japanci slave čak 15 državnih praznika godišnje. Uz Novu godinu, Dan ustavnosti, Dan osnivanja nacije i carev rođendan, ostatak svetkovanja je prilično neuobičajen prema ovdašnjim standardima.

Šta je zajedničko za Emila Zolu, Džona Mejnarda Kejnsa, Teodora Ruzvelta i Tomislava Nikolića? Ova četvorica, zajedno sa Džordžom Bernardom Šoom i Lajnusom Polingom, bili su skloni određenim eugeničkim idejama i/ili praksama.

Prodavačica namerno vraća manje kusura. Kablovski operateri nas tiho potkradaju. Devojka nas laže da joj je to samo drug. A muž da je zbog posla ostao do kasno u firmi. Radijatori su hladni jer šefovi toplane gas sprovode u svoje hacijende, a komarce ionako niko nikad ne prska. Prosjaci i/ili „Cigani“ zapravo zarađuju više od nas, samo uspešno foliraju.

Velikan socijalne psihologije, Solomon Aš, na vrhuncu Makartijeve ere u Sjedinjenim Državama istraživao je društvene pritiske i konformizam sveta običnog. Eksperiment je bio jednostavan koliko i ingeniozan. U učionicu je stavio pet do sedam ljudi, i rekao im da samo testira njihov vid. Prvo im je pokazao jednu karticu na kojoj je bila linija određene dužine.

Na Noć veštica ove godine, kažu, broj pripadnika naroda i narodnosti planete dokotrljao se do cifre od sedam milijardi. Ujedinjene nacije su izbacile nove kampanje koje ničemu ne služe, novinari imaju čime da popune zabavne strane, a katastrofisti zadovoljno trljaju ruke. Izvesna beba sa Filipina proglašena je sedmomilijarditom stanovnicom Zemlje, uprkos potpunoj besmislenosti takvog proglašenja. Naime, doslovno je nemoguće utvrditi čiji tačno plač je probio ovu granicu.