Aleksej Kišjuhas

Neposredno nakon inauguracije, novi francuski predsednik Fransoa Oland je požurio u čuveni pariski park Tiljeri. Oni obavešteniji turisti će znati da je reč o prelepom ozelenjenom prostoru između muzeja Luvr i trga Konkord. Oland je, naime, žurio da istog dana kada je postao predsednik, na improvizovanoj bini u parku održi jedan popodnevni govor. Tamo, pod senkom spomenika Žilu Feriju, jednom velikom francuskom državniku, kojem je Oland simbolično došao da se pokloni.

Vudi Alen je svoj esej „Moj govor diplomcima“ (Njujork Tajms, 1979) započeo sledećim rečima: „Više nego ikada u svojoj istoriji, čovečanstvo se nalazi na raskrsnici. Jedan put vodi u očaj i totalno beznađe. Drugi, u potpuno izumiranje. Nadajmo se da ćemo imati mudrosti da ispravno izaberemo.“

„Dečko koji je vikao vuk“ je legendarna basna još legendarnijeg Ezopa. U standardnoj verziji ove priče, dečak koji je čuvao ovce iz dosade i/ili razonode uzbunjuje stanovnike svog sela vičući „vuk, vuk!“.

„I srce je na levoj strani“naslov je knjige Mirjane Marković (BIGZ, 1999). Tvrdo koričene, na skupom papiru, sa fotografijama u boji, uključujući tu i mnoge iz porodičnog albuma. Deo tiraža knjige bio je povezan u kožu, a deo je bio prevučen ljubičastim plišem.

„Da li je u četvrtak predizborna tišina?“, bilo je pitanje na usnama, a zatim i pod prstima ovog kolumniste, kada je početkom nedelje osmišljavao kolumnu.

Žorž Sorel je bio kontroverzni francuski filozof i teoretičar, upamćen po delu „Razmišljanja o nasilju“ iz 1908. godine. Ovaj sin bankrotiranog trgovca vinom sebe je nazivao socijalistom, ali je i pre i iznad svega opravdavao - nasilje. Naime, insistirao je na potrebi za generalnim štrajkom kao metodom borbe, ali je tvrdio da uspeh u svrgavanju nepravednog poretka pre svega zavisi od mogućnosti za stvaranje katastrofalnih, nasilnih situacija. Nije verovao ni u kakve neminovne gradualne promene, pišući o značaju ljudske volje, direktne akcije, odnosno stalnog angažmana ljudi na terenu. Nasilje je jednačio sa životom, kreativnošću i vrlinom, tvrdeći da samo ono može da spasi svet od varvarstva. Isuviše radikalno? Verovatno. Ali mu se ne može osporiti - autentičnost.

Ove godine na konferenciji „Jug jugozapad“ u Ostinu u Teksasu, govorio je i Brus Springstin. U jednočasovnom obraćanju, spominjao je svoje muzičke uticaje (od Elvisa i Bitlsa, preko Steksa i Motauna, do kantrija i panka), naveo da su sve pesme koje je napisao za četrdeset godina karijere varijacije na temu jedne jedine pesme („We Gotta Get out of This Place“ benda The Animals, a i koja izvorno nije njihova) i uopšte spekulisao o kreativnosti kao takvoj.

Godina je 611. Pred bedemima Soluna, grada preostalog Rimskog carstva, (puno) kasnije nazvanog Vizantijskim, nalaze se čitava plemena varvara. Tu su cele porodice, žene, deca, prtljag i pokućstvo, voljni da se tu nasele kada padne grad. Naime, Rimljani, to jest ovdašnji Romeji, bili su zauzeti unutrašnjim političkim nemirima i borbama na istoku, što su varvari iskoristili za svoje zle namere. Već su opljačkali i porušili mnoge civilizovane gradove, među kojima i Sirmijum i Singidunum, zbog čega meštani moraju da beže po carstvu. Solun su već jednom opsedali, i to pre samo tridesetak godina.

Osim ako u pitanju nije odvratna prvoaprilska šala, jedan od internet-komentara povodom tragedije u novosadskom klubu „Kontrast“ glasio je: „Umesto da odmaraju subotom uveče i spavaju u to doba pred nedeljnu liturgiju u crkvi, naša omladina luduje u satanskom zanosu po raznim sumnjivim mestima. Večnaja pamjat preminulima“. Sa plusićem koji, valjda, predstavlja krst. Međutim, ova religijski uobičajena neosetljivost na tuđu smrt samo je glasno izgovorena misao mnogih ublaženih komentara povodom užasa od subote.

U sramotnoj i sumanutoj igri rehabilitacije zlikovca i izdajnika Dragoljuba Draže Mihailovića, reč je o kulminaciji pomalo puzajuće, a pomalo i galopirajuće, revizije istorije, činjenica i istine u vezi s fašizmom, najvećim zlom 20. veka.

Narodna navodna umotvorina o kauzalnoj vezi između visokog leta i niskog pada dobila je svoju blistavu potvrdu u nedeljama iza nas. Reč je o popularnosti video-uratka „Kony 2012“, koji je posredstvom interneta za nekoliko dana pogledalo preko 75 miliona ljudi.

Počinju dva cirkusa. Jedan je ozvaničena predizborna kampanja usled raspisivanja izbora u Srbiji, a drugi je nova sezona Formule jedan, 63. po redu. S tim što je tradicija belosvetskog jurcanja najbržim automobilima duža od tradicije srbijanskog višestranačja. Osim što su oba trkanja faktički rezervisana za bogate (a najviše navijaju siromašni), međusobnih paralela je mnoštvo, sa više ili manje nategnutosti.

Reč policija vodi poreklo od reči za politeju, odnosno polis. Drugim rečima - grad. I u bizarnom obrtu etimološke sudbine, građani se već dve godine sukobljavaju s policijom u najveličanstvenijem polisu - Atini, gradu čijim trgovima svi mi dugujemo mnogo toga.

Najnoviji popularni protesti osrednje klase podvode se pod firmu „Anonimnih“ (Anonymous). U pitanju je kolektivni ili „kišobran“ termin za grupu pre svega internet ili onlajn aktivista, koja je decentralizovana i bez lidera, sa blago definisanim zajedničkim ciljevima i identitetom.

U danima posle Dana zaljubljenih, mnogi nepristrasni cinici koji su (obično nevoljno) uštedeli za bombonjeru i plišanu igračku sebi postavljaju pitanje: čemu cela ta gužva?