Božidar Andrejić

Evo nas "KUD štacije". Stari Vražogrnčani, su tu negdašnju železničku stanicu zvali iz inostranstva pozajmljenim imenom. A prilog nije glasio KOD. I danas se ponekad može čuti i od mlađih, (i) mojih vršnjaka. Bila je to postaja na uskotračnoj Belgijskoj pruzi / od rudnika kvalitetnog uglja na Vrškoj čuki do Prahova.

Kapela. Još jedno, do nešto pred "ukidanje godišnjih doba" kultno mesto, bivši centar sela. Nazivano po od drvenoj bogomolji što je u prvoj polovini 19. veka dočaravala crkvu. Na velikom platou bio je i ogroman hrast/zapis (potonuo u neobičnu legendu o kojoj nećemo sada) sa pripadajućim kamenim krstom, što su i pre kapele dočaravali bogomolju. Iz dublje prošlosti zadržala se na istoj parceli dotad i kuća, čatmara u kojoj su stanovali prosvetni radnici.

Kesten u komšiluku ima sigurno više od sto godina. Kad sam prelazio iz deteta u dečaka pružao je debelu hladovinu za letnje igre.

Najavih nastavak o zavodljivoj ulozi društvenih mreža što vodi u površnost, siromašenje informisanosti, u krajnjem u spuštanje pragova ljudskog znanja.

Prvo je Čedomir Vučinić, kolega sa sajta ovih novina onomad objavio lični stav o primamljivosti naslova na mrežama, što se na njima označava sa klikabilnost.

Onomad, opet na državnom radiju čujem da je tog dana "Velika Gospojina koju u narodu zovemo Uspenje Bogorodice... (a nije obrnuto!?). I još, da je njenu fresku u manastiru Mileševa naslikao "slikar Vizanzinac iz Istambula" (a nije iz Konstantinopolja!?) Čovek mora da se malo rastuži kad se ovakve frljoke i - tako smo nekad zvali gluposti teže od lapsusa, čuju i šire na najzvaničnijem mediju u državčetu.

Kako obećasmo, dopunjujemo priču da famozna žena Uroša I, Jelena, nije Anžujska iako se i dalje tvrdi da jeste, već ugarska plemkinja, ćerka gospodara Mačve Jovana Anđela i Matilde od Požege i Kovina.

Godinama, jutrom slušam Na današnji dan na najzvaničnijem radiju.

Pre zabrinutosti, mora anegdota! I mnogi što ga poznaju, ne znaju da je Slobodan Nikolić. Za sve on je - Brada. Dodaju i - legenda, jedan od dvojice - drugi je Đura, takođe legenda pod drugim imenom.

Stali smo kod svedočenja kolege (i poznanika) Tomislava Jakića kako je Tito u poseti Beču, na večernjem prijemu našao vremena da se skloni u stranu i popriča sa starim prijateljem, kompozitorom opereta početkom "onog veka".

Pa sad da vidimo šta radi Tito dok se A. V. hvali kako je u noći između dva briselska sastanka - spavao na parketu!?

Prošle smo subote ovde akcentovali neprestana Vučićeva pojavljivanja na ekranima u kojima najčešće nema ničeg ni novog ni aktuelnog, ali ima obilja graditeljskog i "bedepeovskog" samohvalisanja.

Jedna (egzotične elokvencije) voditeljka državnog radija onomad u pregledu štampe koji redovno počinje sajtom RTS imašađe zanimljiv uvod.

Zašto u većini TV reklama svi vrište, dernjaju se, izvode besmislice, što je svaka sračunata na šok, makar on bio nezamisliva budalaština?

Nekad sam znao naizust i to na francuskom te stihove Viktora Igoa, a sad ne samo da se sećam samo parčadi. U tom zaboravu njemu sam pripisao i misao nekog drugog, čak ne francuskog pisca, već prevod.