Jasmina Lukač

Milo Đukanović je potcenio srednjovekovlje. Možda uljuljkan Ipsos ili sličnim istraživanjima da će protestne litije protiv zakona o veroispovesti samo istaći njegovu superiornu modernost. Možda se rukovodio i procenom da mu je bezbednije da se sa trona Crne Gore povlači postepeno pred onima koji će se na srednjovekovni način držati date reči.

Predstoji nam navala izazivanja sećanja na "nultu godinu" devedesetih kada je Jugoslavija prestala da postoji.

Vreme srednjih političkih igrača je prošlo - to je poruka slučaja Nikole Jovanovića i "montiranih kafanskih razgovora".

Još uvek ne znamo pouzdano da li je Aleksandar Lukašenko pao s vlasti.

I Nebojša Krstić i Boris Tadić su delimično u pravu, prvi kad kaže da je intelektualna elita protiv Vučića, a drugi da opozicija pogrešno usmerava pažnju javnosti.

Naša Skupština je u opsadnom stanju od 13. aprila prošle godine, ali ne zbog velikog opozicionog skupa kojim su zapravo raspušteni dotadašnji subotnji protesti.

Zašto se ljudi toliko naslađuju sudbinom Čedomira Jovanovića, šta im je on lično, kao i ovoj zemlji uradio, zaprepašćen je na Tviteru jedan Čedin drug i liberal, izrazito građanski opredeljen, rado viđen medijski gost.

Nemojmo se zavaravati - dokle god se liberalni deo naše vladajuće klase toliko gadi same reči "narod", dotle ćemo imati ovako trule vlasti kao što je Vučićeva.

Najvažniju lekciju iz naše politike naučila sam u junu 1995. uoči pokolja u Srebrenici.

Žurka u izbornoj noći u sedištu Srpske napredne stranke koju su pohodili i Aleksandar Vučić i Čedomir Jovanović, nema ništa zajedničko sa slavljem kada je Tomislav Nikolić padao igrajući kolce. Tada, 2012, nekakva stranka je napravila neki izborni rezultat.

Izborna noć 21. juna 2020. razlikovala se u mnogo čemu od izborne noći 24. aprila 2016. mada je oba puta padala kiša.

Kad četiri i po dana uoči dana glasanja objavite da je predsednik Srbije pozvan u Belu kuću zajedno sa Hašimom Tačijem na sastanak, čiji će ishod biti objavljen baš na taj epski srpski datum Vidovdan, 28. juna, to je pre svega neposredno i jako mešanje u srpske izbore.

Vučiću i SNS nedostaje jaka završnica kampanje, koju su oni po pravilu u poslednjih nekoliko pohoda dovršavali na terenu spoljne politike.

Budući da se plate "običnih" novinara u svim srpskim medijima kreću u visini prosečnih primanja u Srbiji, baš tako obično i prosečno izgleda i život novinarske porodice.

Pomalo od svačega je dosad isprobano, ali uzalud.