SRB&JA

Slaviša Lekić

Novinar, po vokaciji, bivši glavni i odgovorni urednik i vlasnik magazina STATUS, autor nekoliko dokumentarnih filmova i knjiga,  lajavac koji smatra da je prirodno i logično biti protiv režima Aleksandra Vučića i kamarile koja ga okružuje. Veruje, naivno, da je bunt protiv vlasti civilizacijska dužnost i moralni, a ne ideološki čin. Trenutno - predsednik NUNS-a. Nema novinarskih, a od životnih nagrada izdvaja - Milicu, tinejdžerku.

Čija je naša Jelena?

Pre gotovo 200 godina, kad se Napoleon Bonaparta vraćao sa Elbe u Pariz, francuski list „Moniteur“ iz dana u dan je objavljivao sledeće naslove: „Ljudožder je izašao iz svog skrovišta“.

Jevrosimina poslanica

„Iš“! Tako je, od slova do slova, glasio moj kompletan odgovor Vladimiru Dediću, čitaocu Danasa. Redakcija to suvoparno štivo, bez obrazloženja, nije objavila. Cenim, s pravom. Verovatno su štedeli prostor.Vladimir Dedić, neuobičajenog imena i retkog prezimena, nije pribegao praksi inih sajber magaraca i forumsko-blogerskih manijaka koji, sakriveni iza nikova i šifrovanih pseudonima, uz hrpu epiteta i etiketa, nesuvislo pljuckaju po Slaviši Lekiću, insistirajući da se ovaj okane T. Nikolića.

Hiljadu dana Tominog obećanja

U petak, 12. marta navršava se sedam godina od ubistva Zorana Đinđića. Tog istog dana, u svojih skromnih 160 kvadrata u bulevaru koji nosi ime ubijenog premijera, Tomislav Nikolić će obeležiti 2555. dan svoje vizije: „Ako neko od vas u idućih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao probleme s nogom“. Samo 4 dana kasnije, u društvu familije, Nikolić će odbrojati 1000. dan od kako je svečano obećao da će se iseliti iz Bulevara Zorana Đinđića.

TV Palma, „srpska, a svetska“

Razlika između čoveka i magarca, tvrde narodni mudraci, sadržana je u svega tri reči. Kad bi magarac mogao reći - „Ja sam magarac“ - onda bi bio čovek. Kad bi, pak, čovek priznao da je magarac, ispao bi - magarac. Čista filozofija!

Koštuničina potraga

Od slona u prodavnici porculana, Ratka Mladića na slobodi, lisice u kokošinjcu, Tomislava Nikolića u Evropi, radikala u parlamentu, nenaoružanog Velje Ilića na ulici, ježa u fabrici prezervativa, Dragana Đurića u „Partizanu“... više štete može napraviti još jedino Vojislav Koštunica - na vlasti!

Đinđićev direkt u Velju

Sedam godina posle atentata na Zorana Đinđića, nadležne službe su odlučile da se odlučno pozabave političkom pozadinom. Ali ne ubistva premijera Srbije, već ataka na lidera Nove Srbije! Smernice oštećenog Velimira Ilića („Svi su videli da ima istetoviran lik Zorana Đinđića“) i solidarnog Dragana Šormaza („Ne kažem da DS stoji iza toga, možda je neka druga stranka“) okrenule su istragu u pravom smeru: tetovaža pokojnog premijera na telu „atentatora“ D.S. očigledno ima dublji smisao.

Rafali u kamenolomu Srbija

I da ništa drugo do sada nije uradio, a jeste, Zoran Panović, beogradski kolumnista i publicista, TV kritičar koga poznavaoci prilika odavno svrstavaju u red posvećenih velikana ovog žanra, definitivno bi od srede morao biti crvenim slovima upisan u brevijar srpskog novinarstva.

Tešenja na Bulevaru

„Napravićemo još lepši i stariji Dubrovnik“, slavodobitno je, na početku poslednjeg rata, u pauzama rušenja, Božidar Vučurević, pesnik i ratni komandant, tešio zabrinute i šokirane.

Ćerolog protiv NATO

Bećkovića Matije strini, pregleda posle, više u šali, no u zbilji, doktor jedan zbori: „Onaj tvoj sinovac je dobar, ali on je velikosrbin.“ A čobanica stara, kojoj je „velikosrbin“ reč mimo pogrdnog konteksta, njemu odgovara: „E, svakoga moga tako opsovali!“.

Pogodi ko dolazi na doručak

Molitva je jedna od osnovnih potreba telesno-duševnog bića, beseda srca čovečjeg sa Bogom i za dušu nasušna potreba - kažu verujući. Doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju - stara je izreka koja govori o značaju najvažnijeg obroka u toku dana. Sasvim je onda logično što je molitveni doručak u Vašingtonu najvažniji politički obrok u životu svakog srbijanskog političara!

Poslednja osveta Mire Marković

Da su politički analitičari, naučna i humanistička inteligencija, koliko onomad, malo pažljivije pratili javno vođenje dnevnika Mire Marković, žene koja je odbijala da se u pratnji supruga pojavljuje samo pred glasačkim kutijama, možda bi im zapala za oko njena fiksacija „noćima“ i „zvezdama“!

Partizan je go!

„Ovo je i za Savu dobro“, utešiteljski je kriknuo od sreće Nenad Bjeković nakon što je postalo izvesno da je Savo Milošević doživeo debakl u sudaru sa Draganom Đurićem na izborima za predsednika FK Partizan.

Milošević VS Dačić

Tamo daleko, ranih devedesetih, dok se espesovskoradikalski mrak razlivao ulicama, trgovima i gradovima Srbije, Stadion JNA na Topčideru, sav obasjan reflektorima, bio je jedina oaza slobodoumlja; jedini zabran gde je iskrila ona dragocena čestica kritičke energije; jedino geto gde si mogao, bez posledica, da uzvikneš: „Miloševiću, jebem ti mater“!

Brankica

„Žao mi te, ima da te boli“, saosećajno je nekakav bilmez na Fejsbuku napisao poruku Brankici Stanković. Duševno, toplo, ljudski, gotovo, kao kad bi se dželat sažalio na osuđenika i, pre nego mu sekirom odrubi glavu, lično mu uslišio poslednju želju i otpevao omiljeni refren. Bolid sa Fejsbuka i dželat iz srednjeg veka imaju još nešto zajedničko: prvi identitet krije nick-om, drugi kapuljačom.

Koštunica na ulicama

„Molimo građanina Srbije koji 19. decembra poslednji bude napustio zemlju da ugasi svetlo“. U potpisu - „Vlada Republike Srbije“!
Prva Poslednja