SRB&JA

Slaviša Lekić

Novinar, po vokaciji, bivši glavni i odgovorni urednik i vlasnik magazina STATUS, autor nekoliko dokumentarnih filmova i knjiga,  lajavac koji smatra da je prirodno i logično biti protiv režima Aleksandra Vučića i kamarile koja ga okružuje. Veruje, naivno, da je bunt protiv vlasti civilizacijska dužnost i moralni, a ne ideološki čin. Trenutno - predsednik NUNS-a. Nema novinarskih, a od životnih nagrada izdvaja - Milicu, tinejdžerku.

Tešenja na Bulevaru

„Napravićemo još lepši i stariji Dubrovnik“, slavodobitno je, na početku poslednjeg rata, u pauzama rušenja, Božidar Vučurević, pesnik i ratni komandant, tešio zabrinute i šokirane.

Ćerolog protiv NATO

Bećkovića Matije strini, pregleda posle, više u šali, no u zbilji, doktor jedan zbori: „Onaj tvoj sinovac je dobar, ali on je velikosrbin.“ A čobanica stara, kojoj je „velikosrbin“ reč mimo pogrdnog konteksta, njemu odgovara: „E, svakoga moga tako opsovali!“.

Pogodi ko dolazi na doručak

Molitva je jedna od osnovnih potreba telesno-duševnog bića, beseda srca čovečjeg sa Bogom i za dušu nasušna potreba - kažu verujući. Doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju - stara je izreka koja govori o značaju najvažnijeg obroka u toku dana. Sasvim je onda logično što je molitveni doručak u Vašingtonu najvažniji politički obrok u životu svakog srbijanskog političara!

Poslednja osveta Mire Marković

Da su politički analitičari, naučna i humanistička inteligencija, koliko onomad, malo pažljivije pratili javno vođenje dnevnika Mire Marković, žene koja je odbijala da se u pratnji supruga pojavljuje samo pred glasačkim kutijama, možda bi im zapala za oko njena fiksacija „noćima“ i „zvezdama“!

Partizan je go!

„Ovo je i za Savu dobro“, utešiteljski je kriknuo od sreće Nenad Bjeković nakon što je postalo izvesno da je Savo Milošević doživeo debakl u sudaru sa Draganom Đurićem na izborima za predsednika FK Partizan.

Milošević VS Dačić

Tamo daleko, ranih devedesetih, dok se espesovskoradikalski mrak razlivao ulicama, trgovima i gradovima Srbije, Stadion JNA na Topčideru, sav obasjan reflektorima, bio je jedina oaza slobodoumlja; jedini zabran gde je iskrila ona dragocena čestica kritičke energije; jedino geto gde si mogao, bez posledica, da uzvikneš: „Miloševiću, jebem ti mater“!

Brankica

„Žao mi te, ima da te boli“, saosećajno je nekakav bilmez na Fejsbuku napisao poruku Brankici Stanković. Duševno, toplo, ljudski, gotovo, kao kad bi se dželat sažalio na osuđenika i, pre nego mu sekirom odrubi glavu, lično mu uslišio poslednju želju i otpevao omiljeni refren. Bolid sa Fejsbuka i dželat iz srednjeg veka imaju još nešto zajedničko: prvi identitet krije nick-om, drugi kapuljačom.

Koštunica na ulicama

„Molimo građanina Srbije koji 19. decembra poslednji bude napustio zemlju da ugasi svetlo“. U potpisu - „Vlada Republike Srbije“!

Kertes, milosrdni đavolak

Dan nakon što je u Skupštini Srbije načeta rasprava o vojvođanskom Statutu a dva posle prozivke na B 92 kojoj je, kao pomagač u švercu duvana, bio izložen kroz časna usta Ratka Kneževića, autentičnog političkog žigola, Mihalja Kertesa setilo se i domaće pravosuđe.

Smrt u Srbiji

„To je lepo, svaka čast, drago nam je što te to zanima, a od čega ćeš da živiš„, šokirao se odrasliji deo familije Homen kad je njihov sin Slobodan, napredni tinejdžer, saopštio da sebe, u bliskoj budućnosti, vidi kao arheologa, mada ne bi imao ništa protiv ni da sedne u fotelju sekretara Komisije za dodelu odlikovanja. Opredelili su ga za Pravni fakultet.

Jagodica

Prvo je osvojio Evropu i svet a tek onda otišao da ih vidi. Zahvaljujući njemu „Put oko sveta“, Branislava Nušića prestao je da bude fikcija. U prtljagu, sa jednog od tih putovanja, prošvercovao je papagaja, kanarinca i žirafu i tako ih, u kik boks maniru izukrštao da je od njih nastao - ćuran.
Prva Poslednja