Svetislav Basara

Lepo je biti Lazanski! A i lako! Samo treba da budeš Lazanski. Ostalo ide samo po sebi. Po zadatku! Po inerciji! Još ako te sudbina upari sa Ljiljom Smajlovićkom, naprosto ti nema kraja. Granica ti je nebo. A ponekad ni ono.

Stigla me osveta svinjskog gripa! Tako to biva kad se čovek sprda sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i najnovijim dostignućima u masovnoj proizvodnji virusa. Ne trčite pred rudu! Ne budite preuranjeno zluradi! Nije me spičio svinjski grip - pu, pu, pu, daleko bilo - sobalio me je najbanalniji mogući virus koji kao da mi govori: Sledeći put kad WHO lansira neki lažni virus globalnog značaja, drži jezik za zubima, inače - pravićeš ti mene od blata, biće degeneka. I proča virusna proseravanja.

Sledi malo predavanje iz istorije terorizma u Srbiji. Ako zanemarimo endoterorizam, to jest čisto međusrpske terorističke akcije, ostatak istorije ovdašnjeg terorizma spada u knjige tipa "Italijanske junačke pesme" i "Telefonski imenik Tirane". Može o bivšem SFRJotu misliti ko šta hoće, ali jedno mu se mora priznati: bila je to zemlja u kojoj - poglavito zahvaljujući doktrini ništa nas (osim nas) ne sme iznenaditi - terorizmu nisu cvetale ruže. Bilo je nekih pokušaja, nije da nije, neki su čak bili i uspešno realizovani, ali uglavnom su sasecani u korenu. Davnih godina je, tako, izvesni Miljenko Hrkač, ustaški emigrant, postavio bombu u bioskop "20. oktobar". Bilo je tu žrtava. Ali posle ih više nije bilo. Srpski bioskopi brzo su postali jedna od najbezbednijih mesta na svetu. A Hrkač, Hrkač je promptno safatan, još promptnije osuđen i postavljen pred zid.

"Masakr u Parizu promeniće svet", tako piše na naslovnoj strani jučerašnjeg Danasa, a ispod, između ostalog - "Mnogi strahuju da je ovo samo početak". Naslov i podnaslov kao da hoće da kažu da je Staroj dami, Evropi, bajagi došlo iz dupeta u glavu, pa će sad da okrene list. A kako će ga okrenuti? Pretpostavljam tako što će pojačati bombardovanje "položaja i objekata" takozvane Islamske države. Nije zgoreg - kad već imamo iskustvo "sa terena" - da se podsetimo šta se dogodilo kada smo mi bili "intenzivno bombardovani"? Mislim - kakvi su bili rezultati? Kakvi dometi? Kakav bilans?

Belosvetski terorizam je sukob jednog izopačenog duhovnog koncepta i jedne izopačene merkantilne civilizacije u kojoj je ova druga osuđena na seriju poraza. Prostim jezikom: nema efikasne borbe protiv ljudi koji ne drže do svojih, kamoli do tuđih života

Osvanu konačno i subota koju ćemo posle poduže pauze posvetiti kulturi. Stvar stoji ovako. Bejah nameračio da vas danas gnjavim amaterskom kritikom "Spektre", poslednjeg iz serije filma o Džemsu Bondu, ali sudbina je htela drugačije. Spiči me iznenada neki grip ili virus, tako da nisam bio u stanju da se dovučem do bioskopa, što uopšte ne znači da ste se izvukli. A ne! Čim temperatura spadne, čim pogledam Bonda, eto prikaza. Verovatno negativnog. Da li ovim insinuiram da se Džems Bond ofucao. Ne! Rekao bih da se ofucao svet. U svetu ovakvom kakav je danas, agent 007, sa sve svojim stirred not shaken martinijima, svojim sponzorušama i svojim humorom, liči na avet. Možda me ovoga puta demantuje. Ko zna.

Naš džumhurbaškan, Foma Nikolajević, sve više i više uranja u pravoslavnu mistiku. Evo, recimo, pre par dana, na otvaranju izložbe fresaka iz srpskih manastira na Kosovu, blagoizvoleo je izgovoriti sledeće misli velikih duhovnika: "Osećam se srpskije od jutros u ovoj zgradi jer mislim da predsednik koga sa zidova gledaju ovi likovi teško može da pogreši kada odlučuje o tome kako da predstavlja narod." Kako su se tom zgodom osećali živopisni likovi i šta su mislili o Fominom "predstavljanju", za Fomu je, držim, bolje da ne sazna, a mene živo interesuje, ali to nije tema naše današnje kolumne.

Žestoko se uskomešalo srpsko tabloidstvo! Besni frontovski rat! Ne bira se oružje! Leti perje! Otpadaju uši! A zna li se zašto? U smislu... Šta je uzrok, a šta povod? Ako mene pitate, i povod i uzrok su isti - nema više mesta pod tepihom? Kakvim, more, tepihom? Eh kakvim. Onim ispod koga se odgurkuju ovdašnje pokvarenjaštvo, muljavine, marifetluci i prljavština. Olinjao se i istrulio ćilim! Izbija đubre na površinu. Pa dobro, šta kažem, hoće li se na kraju nešto raščistiti? Oće moj Crven Ban. A šta kažem - ko će pobediti? Svejedno! Whoever wins we lose. Ka i vazda.

"Velika pobeda!" "Poraz defetizma!" "Sačuvani Markovi konaci!" "Osujećena nova izdaja Vuka Brankovića!" Verovatno ste iz navedenih - delom stvarnih, delom izmišljenih - naslova dokonali da je tema naše današnje kolumne propast kosovske aplikacije za prijem u Unesko. Ta propast jeste izvestan uspeh srpske diplomatije, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što će kosovske vlasti biti prisiljene da tamošnje huligane sklone skrnavljenju crkava i manastira bar dve godine drže na kratkom sidžimku. Jer ako li im popuste, ako se opet dogodi neki pičvajz, na sledećem će glasanju šanse Kosova biti još manje.

Pročitah juče u novinčinama da su se Čeda i JexS Boris ujedinili i to je stvar koju kao čovek sinteze ne mogu a da ne pozdravim, ali kao čovek slovenske antiteze moram malo i da zakeram. Zar ne bi, pitam se, za novoujedinjene - a možda i za sve nas - bilo bolje da su se, da kažemo, ujedinili u vreme kada je uoči kobnih izbora Čeda lansirao ideju "Preokreta"? Ako me pamćenje ne vara, Čedomir je Borisa huškao na ujedinjenje, a ja sam - na "Preokretovim" skupovima - Čedu huškao da istraje u huškanju, ali bilo je to džaba huškanje. JexS nije hteo ni da čuje.

Da li će srpski jezik umeti da voli Ljilju Smajlovićku kao što ona voli njega, nije sasvim izvesno, ali ta neizvesnost nimalo ne utiče na Smajlovićkinu neodustajnost i samopožrtvovanost. Konačno, i Vuk je svojevremeno nailazio na nerazumevanje i otpor sredine, pa je dobio zadužbinu, doduše sa povelikim zakašnjenjem. Srpski jezik, držim, ne bi smeo da ponovi tu grešku pa jezikovom narodu predlažem da momentalno osnuje Smajlovićkinu zadužbinu, a da za direktora, sa platom od najmanje 10.000 evra, postavi - koga - pa Smajlovićku! Ona voli da predsedava, da bude član, da prima plate. I pročaja.

Panoviću, Panoviću, još ti zbog onog gostovanja na RTS-u visi Mladenovac iznad glave, a ti se odao vođenju "užasne kampanje" protiv Overlorda. Vidiš li, more, da je i predsednik SANU "reterirao", pa ni mukajet, a ti se svrstao među lidere u blaćenju Vučićevog lika i dela. Možda bi se to provuklo i nezapaženo da nije doktora nedremanih nauka Nebojše Stefanovića koji je raskrinkao tvoju, Kurirovu i N1-ovu zaveru. Džaba sad u rubrici Pitanje/odgovor tražiš podršku takozvane javnosti. Viđen si za Ivanjicu. Pardon - Mladenovac.

Ni dana bez ibreta! Ni sata bez moralne panike! A u svim tim ibretima i pankama nikad ništa lično. Sve je to u ime odbrane od nečeg ili borbe za nešto. Uzvišeno, a da kakvo drugačije. Pretpostavljam da pretpostavljate da je naša današnja tema - ibret meseca. Po mom skromnom sudu, ta laskava titula pripala je aferi Zorannah.

Ako je već bila počasni gost Sajma knjiga, pravedno je da matuška Rusija bude i počasni gost "Famoznog" sledstveno čemu pokrećemo kurs - "Kako da postanete Rusi u 100 lekcija."

Kad smo već kod Rusa - a i Rusi kod nas - možda nije zgoreg da se zapitamo zašto - kad ih već toliko volimo - od Rusa ništa nismo naučili. A imalo bi, bogme, šta da se nauči. I to u svim oblastima. Evo, recimo, naš džumhurbaškan je, tu nedavno, blagoizvoleo izjaviti da Rusiju i Srbiju - između mnogo čega ostalog - povezuje "sličnost istorije". To je, da kažemo, težak luping. Istorije dvaju "bratskih naroda" ne samo da nisu slične, nego je stvar mnogo komplikovanija - Rusi imaju istoriju, mi, umesto istorije, imamo zbornik pseudomitoloških priča koje zaklanjanju činjenicu da stvarnu istoriju nemamo.