Svetislav Basara

Neprejebivost je - u više navrata smo to ovde apsolvirali - jedan od najstarijih i najunosnijih srpskih zanata. Neprejebivci - nazovimo ih "niskoprofilni" - svuda su oko nas - u kafanama, na pijacama, na ulicama, u televizorima - elita, međutim, neprejebivih se, u cilju popularizacije neprejebivosti, okuplja na sajtovima Vukadinovićevog NSPM-a i Cvijanovićevog Novog standarda. I šta kažem? Koji je od ta dva sajta neprejebiviji? Ne znam šta da kažem? Mrtva trka!

Zidovi nisu samo građevinski objekti, imaju oni svoju metafiziku i simboliku. I nisu baš svi zidovi dobri. Čak i kad se podižu u korisne svrhe - na kućama i stanovima, recimo - oni su znak slabosti i ranjivosti jer za nas ljude, bajagi gospodare prirode, zidovi su ono što je za školjku ljuštura, a za kornjaču oklop - zaštita od "nekih drugih". Mana zidova je što, kako će biti pokazano, nisu u stanju da nas zaštite od nas samih.

Vidim – beogradska čaršija i mahale se načisto uskomešale! A zašto! Eh, zašto! Overlord najavio mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Onako lično, držim da se tu radi o povelikoj dubari, ali opet – ko zna? Srbija je velika tajna.

Tim istraživačkih novinara moje omiljene žutare, Blica, baš ne ošljari. Nakon opsežnog istraživanja ustanovio je - i srpskom narodu i senatu obznanio - da pop diva Severina "već tri godine nosi iste kožne gaće". Blicadžije su se - čistunci kakvi su - zdravo uzibretili nad tom činjenicom, što samo dokazuje da pojma nemaju o smislu i funkciji kožnih gaća, a da Severina zna znanje. Poslušala žena moj savet. Opremila se na vreme. Kožne gaće se - upamtite ovo, đuturumi - nikada ne skidaju. Što rekla ona spartanska majka - s njima ili na njima.

Taman ja počeh da lobiram za stvar opšteexjugoslovenskog pomirenja, kad općinski odbornici u Vukovaru izglasaše uredbu o uklanjanju ćirilice sa javnih mesta. Protiv ćirilice na novčanicama evra, vukovarski se odbornici - za sada - nisu pobunili. Ali ima vremena. Čekaj samo da Hrvatskoj zapadne predsedavanje EU.

Nostalgija nije - kako se to pogrešno smatra - uzvišeno i otmeno osećanje "lepih duhova", to je duševna bolest, doduše nešto lakša od šizofrenije i paranoje, ali ni malo bezopasna. Jer, znate šta - strastvena žal za prošlošću ume da od sadašnjosti napravi pravi pakao.

Tema večnog balkanskog puberteta nije iscrpljena u jučerašnjoj kolumni. Ima tu, da kažemo, još "stavki" i psiholoških zavrzlama. Nismo, recimo, pomenuli pubertetsku težnju "da se bude prvi". I to u svemu.

Prosu se pre neki dan glas da je naš dojučerašnji brat Grk, Cipras, izjavio da Overlord Vučić vodi pubertetsku politiku i momentalno nastade svesrpsko ibretenije, a kad se tom glasu pridružio i crni (doduše neprovereni) glas da bi Cipras mogao prodati pravoslavnu veru za večeru i priznati lažnu državu Kosovo, srpsko razočarenje i posledično uninije dosegli su tačku belog usijanja.

Velika je konfuzija zavladala, čestnejši čteci, setite se samo šta je onaj plemenski vrač iz Amazonije rekao o našim vremenima. Imajući to na umu, ne bi trebalo da nas čude naoko paradoksalne pojave poput, recimo, militantnih pacifista, autokratskih demokrata, levičara-eksploatatora i netrpeljivih boraca za toleranciju.

Dražo, odlična ti beše jučerašnja kolumna, ali imam jedno lokalpatriotsko lektorsko zakeranje. Bajkovito selo na obroncima Tare, Kremna, spadaju u takozvani pluralia tantum. Dakle - "ne u Kremni" i ne "iz Kremne", nego "u Kremnima" i "iz Kremana".

Godine 2002, meseca februara, veleistinoljubivi Veljo Ilić me je uporno budio u Nikoziji i nikako - uprkos poslovičnoj upornosti - nije uspevao da me probudi, a nije uspevao jer sam u rečeno vreme bio u Siriji. Da, da, upravo u zemlji iz koje sada pristižu nepregledne kolone izbeglica.

Je li, more, Panoviću! Da počem ti nisi pisao jučerašnji redakcijski komentar u kome lamentiraš nad raskolima u DSS-u? Ako i jesi, nema veze. Nije to tema naše današnje kolumne. Tema je - takozvana "nacionalna politika", tako draga svim DSS-ovim odlomcima i frakcijama.

Svima ovih dana puna usta regionalnih pomirenja, a na takozvanom terenu - čuda i pokore, buka i bes. Evo, recimo, hrvatski Overlord, Milanović, glatko odbio velikodušnu ponudu našeg Overlorda da se ustanovi opšteexjugoslovenski dan sećanja na žrtve rata.

Of, lele, lele! Prosu se onomad po beogradskoj čaršiji i mahalama kataklizmična vest da je Sanda Rašković Ivić izbačena iz DSS-a. Odmah sam znao da se tu radi o klasičnoj dubari. A kako sam znao?

Osvanu i subota, dan za kulturno uzdizanje i - kako se to visokoparno kaže - preispitivanje tradicije. Čitam ovih dana po kulturnim rubrikama novinčina serbskih da je u takozvanom Pozorištu na Terazijama izbila pogolema afera. V čjom bilo djelo? Eh, v čjom? Kokan Mladenović - koji je u rečenom pozorištu napravio iha-ha sjajnih predstava - beše se sa pozorišnim menadžmentom dogovorio da na scenu postavi "Koštanu" Bore Stankovića. I šta?