Svetislav Basara

Jednoga dana - koji uopšte ne mora biti daleko u vremenu - kada Đole Vukadinović zasedne u pustolinu u Nemanjinoj kao premijer, toplo ću mu preporučiti da na položaj popečitelja kulture postavi Andreja dr Fajgelja, bivšeg direktora novosadskog Kulturnog centra koji je nedavno razdirektorisan i koji u tome, očigledno, vidi prste antisrpske zavere. Šta još Fajgelja preporučuje za visoku funkciju u vladi bivšeg poslaničkog kandidata Stranke Vlaha? Kako šta? Prekjučerašnji članak u Smajlovićkinom tabloidu katastrofično naslovljen "Etničko čišćenje u srpskoj kulturi".

Održa se, dakle, "pobedonosna" parada u Zagrebu. Nisam je blagoizvoleo pogledati na televizoru - tu stvar više ne uključujem - ali su mi oni koji su je videli rekli da je, u koreografskom smislu, bila vrlo slična onoj koju je naš "državni vrh" prošle godine upriličio Vladimiru Vladimiroviču, čoveku čije lično obezbeđene ima više vojnika i veću vatrenu moć od združenih vojski Srbije i Hrvatske.

Nazad u čarobni svet seljačke političke filozofije. Sećate li se onog - u "Famoznom" višekratno pominjanog - žandarmerijskog narednika koji se beše nameračio da naguzi neku pristalu snašu iz Gornjeg Pičkovca? To nameračenje - da kažemo - nije bilo baš u skladu sa srpskim "patrijarhalnim moralom", ali je i te kako bilo u skladu sa imperativima naredničke guzice. Ništa novo! Takve stvari se događaju otkako je sveta i veka. Ni biblijski car Solomon nije vaktile odoleo izazovima preljube. Ko je pa srpski žandarmerijski narednik da bi bio uzdržaniji od Solomona. I pročaja.

Danas je, nije vam to sigurno promaklo, još jedna godišnjica - i to jubilarna - operacije "Oluje" i posledičnog egzodusa Srba iz Hrvatske. Da sam ja Hrvatska, kao što nisam, ne bi mi padalo na pamet da paradom i uzavrelim pratećim manifestacijama proslavljam "veličanstvenu" pobedu nad šačicom izgladnelih trećepozivaca naoružanih škartiranim puščetinama, a još manje bih se ponosio olujnim tekovinama - ubistvima civila i etničkim čišćenjem. Da sam pak Srbija, kao što takođe nisam, "obeležavanju" godišnjice Oluje bih pristupio dostojanstvenije, trezvenije i analitičnije.

Simpozijum u Guči samo što nije počeo, a možda je već i počeo, ko to zna, Srbija je velika tajna. Saglasno napisima u novinčinama, očekuje se da se na Saboru okupi oko pola miliona epistemologa željnih boljeg razumevanja Srbije. U međuvremenu se po beogradskoj čaršiji i mahalama prosula vest da će ovogodišnji Sabor otvoriti Rasim Ljajić, što je bio povod da žutare naprave anketu na temu, a da šta vi mislite o tome? Pitanje nije postavljeno baš eksplicitno, ali se iz konteksta dalo razumeti da pitanje zapravo glasi: Kako komentarišete što će jednu srpsku manifestaciju otvoriti jedan musliman?

Sve će biti "na dugme", niko ništa neće raditi, prljave (i sve druge fizičke) poslove obavljaće roboti, ljudi će vreme provoditi u dokolici, kulturnom "uzdizanju", zabavi i povremenim turističkim obilascima Marsa i Meseca - eto tako su, mlađahni moji đuturumi, sredinom šezdesetih godina prošlog veka vidovite novindžije opisivali svet posle dvehiljadite. Ne znam za druge, ali ja sam im verovao. Jedva sam čekao dvehiljaditu. A ko nije?

Sonja Biserko ponovo uznemirila srpku javnost. V čjom sad delo? Dala Biserko intervju nekim hrvtaskim novinčinama i u intevjuu izjavila da je “čitava srpska istorija jedna velika laž”. Sasvim predvidivo, srpski istoriografi su pali u težak amok. Nije ni čudo. Uzima im žena ljeb iz usta. Oni se žestoko trude, okapavaju po arhivama, čitaju, pišu, prepisuju, a sad ispada da su lažovi.

Loto mi se odavno zamerio! Da možda nije zato što nikada nisam dobio sedmicu. Nije zato. Nikada nisam uplatio nijedan tiket, ali bar nisam - kao onaj Jevrej iz vica - molio Boga da dobijem premiju. U stvari, nemam ja toliko problem sa Lotom, koliko sa njegovim žrtvama. Krenem tako utorkom i petkom na trafiku po novinčine i cigare, a pred trafikom se otegao red igrača na sreću. Uplaćuju tikete. Uglavnom je to sirotinja raja. Odvaja od usta u nadi da će jednoga dana - ako je Bog i Loto pogledaju - zgrnuti milione.

Nazad u čarobni svet seljačke političke filozofije. Sećate li se onog - u "Famoznom" višekratno pominjanog - žandarmerijskog narednika koji se beše nameračio da naguzi neku pristalu snašu iz Gornjeg Pičkovca?

Bejah nameračio da - kako se to stručno kaže - pustim u štampu drugi nastavak Letnje škole seljačke političke filozofije, kad u "Danasovoj" rubrici "Pitanja i odgovori" ugledah anketu na temu a da kako komentarišete to što je Basara počeo da piše svoju kolumnu na ćirilici. Beše to must read. A posledično i must write. Nastavak Letnje škole sledi u sutrašnjem broju. Ako izađe. Ubi nas latinični PDV.

Nastavljamo kratki kurs - letnju, da kažemo, korčulansku (gučansku) školu - seljačke političke filozofije. Da je vaktile bilo pameti - kao što je nije bilo - Srbija bi ostala "zemlja seljaka na brdovitom Balkanu". Gospod Bog joj beše dao sve uslove za prosperitetno seljaštvo: plodnu zemlju, šume, pašnjake i obilje voda. Sad će komentar-drkadžije da graknu: evo ga, elitista, prodana duša, hteo bi da seljake drži u getu, a on da se šepuri po gradu i širi subverzivne, antisrpske ideje.

Je li, more, Panoviću? Dojavi mi šta kaže tehnički urednik? Da li tekst štampan ćirilicom zauzima dvadeset odsto više novinskog prostora? Ja nemam takav utisak! Šaljem tekstove standardnog karakternog volumena, a u štampanom izdanju mi ne izgledaju prostranije. Da tako kažemo.

Doguzeljasmo nekako i do kraja ove vrele sedmice. Za danas su najavljene neke kiše, a za sutra – ako Bog da – i nekakvo zahlađenje, utom će i Sveti Ilija, pa će početi naricanje za letom i suncem, eto ubrzo i nove “najhladnije zime u poslednjih trista godina”. I tako u krug.

Jeste li primetili, čestnejši publikume, da ove godine u novinčinama nema nijednog drekavca, nijedne proplakale ikone i nijednog teleta sa tri glave? Ali stavite prst na čelo, možda ih ipak ima, samo što ovoga leta nastupaju pod lažnim imenima. Ko će ga znati? Javiše mi jutros telefonom da me je večno uplakana ikona koja se predstavila kao Smajlovićka ogovarala na nekom jutarnjem programu. A šta je pričala? Moji "obično dobro obavešteni izvori" kažu da je Ljilja - u nebitno kom kontekstu - pominjala ćirilično "Famozno" i da mi je opet spočitavala "klozetske metafore". Ja joj pre neki dan - pismenim putem - lepo objasnih razliku između klozetskog metaforstva i politikantskog babaserestva. Ali sam - po običaju - džaba krečio.

Tečnosti, više tečnosti, što bi rekli Gete i dr Nada Macura. A sećate li se šta je rekao Sartr? Rekao je da je put u pakao popločan dobrim namerama. Ali stavite prst na čelo, razmislite malo, nije li tečnost vrlo zavlačit pojam. Tečna je ambrozija, ali je tečna i sona kiselina. Tečna je izvorska voda, ali je tečna i rakija. Vidim ovih dana u crnim hronikama ľ a ima li uopšte ovde drugih hronika ľ da auto-moto bekrije vrše genocid po srpskim džadama. Ne trčite pred rudu. Nije mi namera da svalim krivicu na dr Nadu; dama svima misli dobro. Druga je tema naše današnje kolumne. Najavljena je u naslovu.