Svetislav Basara

Jeste li gledali film "Igre gladi"? Ako niste, ovih ćete ga dana gledati na domaćoj sceni, u domaćoj, srpskoj, režiji, sa našim, srpskim glumcima u glavnim i epizodnim ulogama.

Vraćajući se prekjuče iz Šapca - gde na pristojnoj udaljenosti od medijske halabuke provedoh dva dana na festivalu "Pozorišno proleće" - jureći dozvoljenom brzinom od 129 km/h pored mitskih Šimanovaca dokonah da prilikom razmatranja usložnjavanja situacije, u obzir nisam uzeo jedan bitan krizni parametar - boju glasa i intonaciju spikera radija Beograd 1.

Još nas samo dva dana dele od dana - koji sve više poprima obrise sudnjeg - kada će se u Beogradu okupiti nezadovoljnici iz cele Srbije da zatraže ostavke Visokog Krčmara i dvaju glavnih krčmarica, a napetost se, kako se to kaže u krimi romanima, već može nožem seći.

Sredili smo utiske nedelje - u granicama naših skromnih mogućnosti, naravno, prepuna ih je glava - a na pravdi Boga smo zapostavili našeg Marsovca koji samo čeka da se upali novogodišnja rasveta (a pitanje je dana kad će) pa da se sjuri u evropsku prestonicu gostoprimstva, dobrog provoda, odlične hrane i najlepših žena na svetu.

Sedam dana nakon što sam se preuranjeno namestio pred televizor, preksinoć ponovo krenu Utisak nedelje, a na teren su - predvođeni Oljom, a pod devizom "može li u Srbiji biti dijaloga" - istrčali Boško Jakšić, Boško Obradović i Cvijetin Milivojević.

Natpisi na Pinkovoj zgradi bili su proročanski, Goca Uzelac se nije ponovo dogodila, nije se vodila "ljubav umesto rata", protestni menadžment je u poslednji čas odustao od "dnevnika slobodne Srbije" ispred Mitrovićeve "fabrike laži".

Kako juče i najavih, naša današnja kolumna posvećena je  predstojećoj protestnoj kalakurnici pred TV Pinkom, za koju se obe stranke  (zasad se bajagi ne zna koja će biti jebena) ubrzano pripremaju.

Nije prošlo ni pet minuta od početka Pinkove novoproseravaonice nazvane Hit tvit (ili tako nešto) a tone SMS i tvit e-govana počele su da se sručuju na glavu Mirjane Karanović koja se drznula da počini zločin pojavljivanja na TV Pinku, koji, fakat, sve više liči na zamak porodice Adams, ali koji je - svidelo se to nekom ili ne - realistična slika i prilika ove i ovakve Srbije.

Nema kraja nedoumicama glede (ne)normalnosti zemlje Srbije.

Tragajući za odgovorom na pitanje od 1.000.000.000 sendviča - da li je Srbija normalna zemlja ili nije - apsolvirali smo juče da je pojam normalnosti krajnje fluidan i da se tokom vremena menja.

Red je bio da takozvana unutrašnjost bar jednom bude objektivnije i pravovremenije informisana od prestoničke.

Ubrzo ćemo saznati kakav će utisak ostaviti prva sesija novog ciklusa Utiska nedelje, a vreme će pokazati da li će ""vladajuće strukture" - i nadasve Vrhovni Strukturalista - bojkotovatu kultnu emisuju što je pitanje koje se postavilo već tokom reklamiranja "povratka Utiska".

Svojevremeno vavedenije Prvog Fikusa Srbije, Ane Brnabićeve, u Pustolinu u Nemanjinoj zbog premijerkine je nesrpske seksualne dezorijentacije bilo propraćeno sabornim ibretenijem Slavskog Pojasa i Kitaj Goroda, koje je potrajalo vrlo kratko...

Znamo da se istorija najpre dogodi kao tragedija, pa se posle nekog vremena ponovi kao farsa, donedavno, međutim, nismo znali da će se ponoviti i kao šovinistička farsa i to baš autoru istoimenog pozorišnog komada, Laletu Pavloviću, trenutno - i kako izgleda, ne zadugo - direktoru Srpskog kulturnog centra u Parizu.

Redovna godišnja repriza NATO bombardovanja - iliti po novom jezikopravilu "agresije" - još uvek je u toku, pa budući da je godišnjica "okrugla", a da Srbi vole okrugle cifre, ne bi me začudilo da potraje svih 78 dana, koliko i bombardovanje.