Svetislav Basara

Uključivši se u direktan prenos 15 min, pred kraj makabričnog bombarderskog igrokaza u Nišu, propustio sam da vidim da je kao predgrupa NJ. V. Vučiću nastupio NJ.S. Irinej, što bi - da nije pričao ono što je pričao - bilo sasvim na mestu jer je patrijarh, pre nego što postao arhiepiskop pećki, bio episkop niški.

Bilo je "više nego" predvidivo da će kolumna o izricanju presude doživotnom veselniku, Karadžiću Dabiću, biti crvena marama u očima plejade veselnika koji smeću s uma da se u arenu pripuštaju rasni bikovi, a ne volovi, sledstveno čemu se juče spustih u dubine podfamoznosti da vidim šta ta divna stvorenja sanjaju, a šta pišu.

Prođoše bez žrtava u ljudstvu i materijalu još jedno protestno okupljanje, još jedna šetnja i još jedno arlaukanje pred RTS-om, a ja u subotu na sajtu Vremena pročitah da je Teofil Pančić bio u zdravoj nedoumici da li da sada - kada je Trimjumvirat Fantastikus preuzeo stvar - na protest uopšte ode ili da ostane gde jeste, što bih mu, da sam bio u prilici, toplo preporučio.

Izricanje kazne doživotnog zatvora - koju Radovan Karadžić, a.k.a. Dabić, neće odrobijati na mestu zločina, u bosanskom, nego u nekom belosvetskom KP domu Zenica - propraćeno je znakovitom samozatajnošću zvaničnog Beograda, Kitaj Goroda, Slavskog Pojasa i ostalih selendri i prigradskih naselja smeštenih jedna preko druge u srcu prestone Magakasabe.

Davno sam ja ovde napisao da su - kad nisu tragični - napori srpskih državotvorstava (svih boja) da uspostave suverenitet nad Kosovom zdravo komični iz prostog razloga što pomenuta državotvorstva suverenitet obnašaju isključivo nad zarobljenim svestima ljudi, ne i nad teritorijom.

Dakle ovako, u subotu uveče politička situacija u Srbiji se naglo usložnjila, ali se isto tako naglo i vratila u redovno stanje, unutar skromnih mogućnosti ovdašnjeg redovnog stanja, naravno.

Upravo izmislih vic - savatali N. N. carinici starletu sa ovećim paketićem droge u jednoj intimnoj "telesnoj šupljini", a mlada dama se pred kadijom brani da joj je to "neko poturio".

Nakon što je Bujke u noći subotnjih Ida izvršio javnu autodefekaciju, pokušao je malčice da izvadi stvar blagoizjavom da on, Bujke, nipošto neće na čelu jurišnih odreda RTS-ovih novindžija "upadati u prostorije opozicionih stranaka" i time je svima održao lekciju iz civilizovanosti, trpeljivosti, zakonitosti i drugih stvari koje u Srbiji ne postoje.

Martovske ide u Srbiji ne mogu da prođu bez pičvajza, pa to ti je, kao da smo, božemeprosti Rim iz doba dekadencije.

Danas završavaju "Dani streljanja Zorana Đinđića", već u ponedeljak počinju pripreme za "Mesec zločinačkog NATO bombardovanja" , malo potom eto ti i svesrpske "Proslave godišnjice Oluje".

Mnoge su mi stvari pukle i polupale se pred očima onog 12. marta 2013, na desetogodišnjicu Đinđićevog streljanja, u praznjikavoj galeriji na Andrićevom vencu, ali trebalo mi je nekoliko godina da sakupim "srču" i da od komadića sastavim sliku koja mi je bila nevidljiva dok je bila čitava.

Još danas će se (a i to možda) ovde-onde oglasiti poneki isfolirano gromoglasni vapaj da se istraži "pozadina" Đinđićevog streljanja, onda će sve vratiti u redovno stanje, u međunožja pevaljki i političarska podguzja, gde je ovom raspalom i propalom društvu i mesto.

U toku su dani "obeležavanja" streljanja Zorana Đinđića, glavnoosumnjičeni, masoni, posakrivali se u mišje rupe, soroševci ni mukajet, celomudroseri po jutarnjim programima kao papagaji ponavljaju da "pozadina" (naguzim ih u reč) atentata još uvek nije otkrivena", "pozadinci", pak, iako poznati (i dostupni) organima gonjenja, otvaraju šampanjac, seire i uživaju u penzionerskim danima, a demokratska javnost upriličuje Šetnju za Zorana.

Spomenusmo juče Đidovu Stranku slobode i pravde koja se ovih dana u mukama porađa, spomenusmo takođe da treba biti zdravo skeptičan prema partijama u čijim imenima ima natruha epske poezije i metafizike, propustismo, međutim, da napomenemo da su isto tako sumnjive stranke sa kratkim, zvučnim, a maglovitim imenima.

Elem, nakon dugog natezanja - više pod pritiskom javnosti nego iz predumišljaja - Đilas, Dragan, je srpskom narodu i senatu svećano obznanio da uskoro osniva stranku koja će se - ako se drugačije ne naredi - zvati "Stranka slobode i pravde".