Svetislav Basara

Dođe Sajam knjiga - vreme rukovanja, što reko Steva Raičković - pa ako je Đole Vukadinović bio zadovoljan izborom ovogodišnjih otvarača (a nije mu lako ugoditi), neka fešta počne.

Ako hoćete da upoznate Srbiju, manite se ajvara, ćevapčića, "tradicionalnog gostoprimstva", "najboljeg noćnog provoda u Evropi" i "najlepših žena na svetu", pa krenite u razgledanja spomenika njenih velikana i njenih spomeničkih kompleksa (istovremeno i manje i više vrednosti).

Izbori za Skupštinu Varoši Beogradske važniji su nego što se smatra i mnogo važniji nego što ih opozicija serbska shvata, a evo kako ih shvata:

Nije nepoznato da smešno i žalosno uvek idu u paru, a da bih vam to pokazao na primeru iz svakodnevnog života, podsetiću vas na svojevremeno vrlo popularne neme komedije čija se smehotresnost zasnivala na žalosnim, pa i tragičnim situacijama u koje su Čarli Čaplin, Stanlio & Olio (i proči) dovodili svoje filmske žrtve.

Jeste li nekad čuli reč "antišambrirati"?

Ovako to ide. JSP Vučić je u određenom trenutku dijalektičkog razvoja svoje slovenske hiperemotivnosti upotrebio reč "ponosan" i - šta?

Siguran sam da mnogobrojne dramaturške brljotine i manjkavosti Blade Runnera 2049 - u čija se nabrajanje juče nisam upuštao naprosto zato što ih je previše - uopšte ne proističu iz neveštine autorske ekipe, nego da proizilaze iz shvatljive (ali za umetnost pogubne) namere producenata da namlate velike pare...

Počev od danas - pa dok se drugačije ne naredi - umesto tradicionalne subote dan za kulturu biće ponedeljak. Ima za to valjanih razloga.

Ode Erdogan, dođe vikend, red je da podvučemo crtu i da hladne glave (naravno, koliko je to našim glavama moguće) razmotrimo domete i rezultate sultanove posete bivšem pobunjeničkom pašaluku.

Čuvši blagu vest da je naš elčibaša, Dačić, visokom gostu, Erdogan-paši, otpevao pesmu na turskom, najpre sam pomislio da je srećna okolnost što Dačić pred Visokim Gostom nije odigrao i trbušni ples (mada bi to bio fascinantan prizor), a onda sam pomislio da je još srećnija okolnost što sultan Redžep nije pao u iskušenje da Dačiću podvikne da skine tavu "da okači pušku", da mu napravi cicvaru, pa da posle izađe napolje, da mu "prošeta opanke".

Ko kaže da je Srbija utonula u monotoniju?

Kad već prekjuče pomenusmo Kanta, red je da danas pomenemo Hegela, koji je u svojim Ranim radovima - po meni mnogo boljim od poznih - napisao sledeću rečenicu, prepričaću je po sećanju, jer me mrzi da preturam po polici za knjige u potrazi za citatom.

Budući da sam se - delimično i sopstvenom krivicom - pozicionirao kao "obično dobro obavešteni izvor", bilo je predvidivo da će me nakon obznane da je Zoran Panović izabran za člana UO RTS-a, znatiželjnici (svih boja, a naročito oni iz krugova dvojke) saleteti sa pitanjima - a da šta bi Panoviću, šta ga je navelo na put izdaje?

Nedavno je dr prof. Vladimir Vuletić, profesor Filozofskog fakulteta i predsednik UO RTS, u svojoj redovnoj kolumni u Politici srpskom narodu i senatu blagoizvoleo obznaniti da su (neimenovani) postmoderni autori (valjda nisam i ja među osumnjičenima) "pokazali da je pojavom masovnih medija realnost u klasičnom smislu prestala da postoji".

Svaki put kad Vladeta Janković da intervju, to bude mali praznik slavskopojasne demokratije pa sam zato - videvši da je blagoizvoleo dati intervju nedeljniku Nedeljnik - ....