Svetislav Basara

Pročitah u mojoj omiljenoj žutari, Blicu, podatak da se za stanovništvo Srbije za samo dvadeset i četiri godine smanjilo za 600.000 (i slovima - šeststo hiljada) ljudi.

Gornji naslov je parafraza partijske krilatice lansirane pre trideset i šest godina, odmah po smrti "najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti"...

Malo je reći da sam se takoreći strunio pročitavši u Nedeljniku uvodnu rečenicu kolumne LJilje Smajlovićke koja glasi: “možda je došlo vreme da se i ja spremim za aps”.

Juče je naša tema bila početak bune protiv usvajanja antisrpskih zakona na koje nas je nahuškala EU.

Gornji naslov se ne odnosi na biti, u šekspirovskom smislu postojati - kako na prvo čitanje možete pomisliti - nego na biti u smislu tući, umlatiti, a za to ne snositi odgovornost jer je umlaćivanje izvršeno u toplini i neprikosnovenosti porodičnog doma.

Nadaleko čuvena po istraživačkom novinarstvu, moja omiljena žutara, Blic, onomad se upustila u istraživanje tajne velike u najmanju ruku koliko i Srbija - a da zašto Srbi vole takozvanu "čvrstu ruku" i zašto - uprkos tome što im se to u završnom računu redovno obija o glavu - svoju ljubav poklanjaju raznoraznim tirjanima.

Nekad se za razvodnjenost govorilo čorbine čorbe čorba, ali nisam li ja davno rekao da ćemo LJilju Smajlovićku praviti od blata.

Pre neki dan Vlada Srbije je navršila famoznih sto dana života i rada.

Koliko juče izašlo je Famozno na temu nastupanju doba postfaktičnosti, a odštampotina Informer se istog dana potrudila da izvede pokaznu vežbu iz brutalnog neobaziranja na činjeničnost. V čjom bilo djelo?

"Iako je Tanjug pravno prestao da postoji, volšebno proizvodi najviše vesti i fotografija i još je najpouzdanija agencija".

Može biti da sam paranoik (što, opet, ne znači da nisam u pravu), ali oduvek sam bio zdravo skeptičan prema takozvanim ispitivanjima našeg još takozvanijeg javnog mnjenja.

Vidim da se podigla povelika furtutma zbog uklanjanja spomenika Dimitriju Tucoviću na Slaviji, koje je - u već uhodanom maniru aktuelne vlasti - obavljeno pod okriljem noći ...

Ovo gore baš primamljivo zvuči, a đuturumi, a ideja za naslov današnje kolumne sinula mi je pre neki dan pred trafikom, kada sam kupujući novinčine i cigare, na naslovnoj strani Kurira ugledao lik onog divnog stvorenja, Šešelja, a iznad lika naslov - "Dočekaću Trampa kao predsednik Srbije".

Tu skoro beše godišnjica rušenja Berlinskog zida koja je - bar u našoj javnosti - prošla poprilično nezapaženo i "neobeleženo", što i nije neki propust s obzirom na to da su se u međuvremenu ...

Prethodne dve kolumne posvetili smo smatranjima na temu izborne pobede Donalda Trampa i nagađanjima kakve bi Srbiji, Americi i svetu (tim redosledom)...