Ni na nebu ni na zemlji

Branislav Božić

Urednik dopisničke rubrike u Danasu. Bio urednik deska, beogradske rubrike, reportaža i dodatka-sajta Radnik. Završio novinarstvo na FPN u Beogradu, studirao i istoriju umetnosti. Objavljivao tekstove širom bivše Jugoslavije i kasnije u Srbiji. Uža oblast novinskih analiza nauka, ekologija, održivi razvoj, urbanizam i arhitektura.

Pustinjska vrelina za evropsku struju

Teško je proveriti da li je bilo slučajno to što je nedavno, istog dana kada je potpisan sporazum o izgradnji gasovoda Nabuko, potpisan i sporazum o razumevanju o realizaciji projekta Dezertek, kojim bi gotovo šestina potreba Evropske unije za električnom energijom bila zadovoljena iz solarnih elektrana iz pustinja Afrike i Bliskog istoka. U ovaj mega-posao koji bi trebalo da košta više od 400 milijardi evra, što je najveće ulaganje u istoriji u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije, uključilo se dvadesetak moćnih kompanija i banaka Nemačke, a učešće su najavile i druge zemlje EU, Afrike i Azije.

Stanice duhova i Pjongjang vagoni

Ako saznate da se kotrljate na „psećoj glavi“, prolazite pored „stanica duhova“ ili ste u „Pjongjang“ vagonima sigurno je da ste nešto više od običnog turiste koji se zadesio u Berlinu. Ili manje, ako se pod tim podrazumeva želja da u par dana prođete nekoliko linija metroa i gradske železnice, umesto klasičnih tura u dabldekerima, krcatih namirnicima iz celog sveta.

Građevinarstvo prvo na udaru krize

Svetska ekonomska kriza se u najvećoj meri odrazila na građevinarstvo, a poznato je da ova delatnost prva ulazi u krizu, ali i prva izlazi iz te krize. To nas je značajno pogodilo, kao i sve druge investitore i izvođače u zemlji. Mnoga gradilišta su zatvorena, a samo se projekti u odmakloj fazi izgradnje nastavljaju, tako da je situacija zaista kritična.

Dve slike za priču o grinfildu

Zbog negativnih posledica ekonomske krize i smanjene potrošnje u svetu očekuje se da će naredne godine posebno velike kompanije biti daleko opreznije u plasiranju sredstava i otvaranju novih proizvodnih pogona, pa će u odnosu na oko pet milijardi evra ove godine, priliv direktnih stranih investicija u narednoj godini biti prepolovljen. Opštinske vlasti često nemaju čak ni tačne podatke o tome koje je zemljište u njihovom vlasništvu, a visoke cene parcela koje se nalaze u privatnom posedu obeshrabruju posebno investitore koji žele da ulažu u proizvodnju

Industrija i nadrealna zabava

Kada saznate da je neko mesto posetilo više od 10 miliona ljudi za sedam godina, očekujete da je rečo nekom haj-klas turističkom mestu. Volfsburg je daleko od takvog nivoa, izuzev jednog hotela u centru, a ono što u „rodnom“ mestu nemačkog giganta Folskvagena privlači toliki broj turista jesu automobili, ali i još mnogo toga. Zapravo, ovde je u jednom centru integrisano više sadržaja, pa su tako magnet za posetioce i stara „firerova“ fabrička hala, futuristički toranj sa svim modelima Narodnih kola, ogroman i prelep park sa jezerima, dečje igraonice, naučne laboratorije, specijalni tržni centri, restorani sa većetabliranom ponudom ekstra kobasica...

U Ringu do zamora

Za razliku od srpskog glavnog grada gde su prve široke ulice prosečene tek posle Prvog svetskog rata, a posle drugog nastali i bulevari, prestonice gotovo svih država u Evropi tom luksuzu nisu odolele još u 18. i 19. veku.

Od mikroskopa do orhideja

Čista je slučajnost i sreća biti u dva nemačka „grada nauke“ uzastopce, u Braunšvajgu lane, a u Jeni ovog leta. Nije slučajno to što je teško uporediti tako značajna mesta, jer bi to iziskivalo pozamašnu priču sa jakim istorijama.

Vetrenjače i biodizel kao pogonsko sredstvo

biodizel, etanol i biogas, i sve veće korišćenje sunčeve energije, gotovo je sigurno da će ova zemlja uskoro prestići SAD - glavnog takmaca u proizvodnji "zelene" energije, ali i tehnologija za njeno stvaranje. Značajan iskorak Nemačka je učinila pre nekoliko godina u oblasti primene vetrogeneratora, kojih sada ima oko 20.
Prva Poslednja