Nikola Samardžić

Saradnica Miroslava Miškovića i osoba, kako se smatralo, bliska tadašnjem predsedniku Borisu Tadiću, zapretila je davne 2007. da će „Delta holding“ tužiti svakog ko neistinitim tvrdnjama i klevetama naruši navodni ugled kompanije.“Posebno ćemo tražiti ličnu odgovornost predsednice tog saveta Verice Barać zbog iznošenja niza neistina i teških kleveta na račun Delta holdinga, koje mogu ne samo da naruše ugled kompanije već i da joj nanesu veliku materijalnu štetu.

Srbija kao da je u poslednjih nekoliko meseci smogla snage da se počne oslobađati patološke veze s Rusijom. Zaštitnice, stvarne ili izmišljene, najgorih osobina našeg društva i politike. Taj proces zasad je površan. Srbija u svakom trenutku može ponovo prepustiti budućnosti u koju će je povesti službe, karteli, nacionalni gurui, hodajući sveci.

Posetu Vlade RS Albaniji većina ovdašnjih medija ispratila je ponavljanjem parole da je Kosovo deo Srbije. Mada kosovsko pitanje nije tema otopljavanja bilateralnih odnosa. Da li vladajuća stranka ponavlja strategiju prethodne vladajuće stranke? DS je kolabirala ne samo zbog laži i korupcije, nego i usled višegodišnjeg udvaranja radikalnoj javnosti. Zastrašujući nas povratkom u varvarstvo devedesetih. Da li javnost i dalje kontrolišu neformalni centri moći, sistemski ostaci zločinačkog establišmenta? Ovo pitanje nameće se u svakoj prilici kad zvanična politika evropske i susedske integracije dobije jasne odgovore iz najmračnijih dubina državnog i paradržavnog aparata.

Zastoj u evropskom proširenju 2007-2015. doprineo je institucionalnoj i bezbednosnoj neizvesnosti. Integracijom nekadašnjih istočnoevropskih i sovjetskih satelita, s Kiprom i Maltom, EU definitivno nije samo trgovačka unija. O tome svedoči strateška preosetljivost njenih istočnih i mediteranskih granica.

Zamislite dete koje prilazi nekom kiosku kako bi kupilo žvake (ili cigarete). Svakoga dana, dočekuje nas isti prizor. Orgija naslovnica, koja preti, huška i proklinje. Pri tom se tiraži srozavaju brže od životnog standarda, dok štampani medi ustupaju prostor virtuelnim. Takođe nema uverljivih dokaza o klasičnoj cenzuri. Pre će biti da su naši mainstream mediji namereni relativizaciji, osporavanju ili rušenju demokratskih težnji i vrednosti koje ometaju interese neformalnih centara političkog uticaja u toku poslednjih 15 godina. Rezultati njihovih medijskih kampanja su egzaktno utvrđeni: novi talasi šovinizma, klerikalizma, etničke netrpeljivosti i mržnje, ksenofobije, rusofilije (sklonost autoritarnim i nasilnim režimima), antievropeizma i antiamerikanizma.

Savremena demokratija više se odlikuje institucijama i vrednostima nego partijama i ideologijama. U srpskoj demokratiji vrednosti su nametnute, institucije pod pritiskom i reformi i korupcije, partije nestalne. Najvažnije ličnosti prelaze sve kraću putanju od svevlasti do opšteg odricanja. Izloženo skromnim izborima, političko društvo je, istovremeno, daleko od konkretnijeg uticaja, i preterano zaraženo sumnjama u svoju stvarnu ulogu.

Funkcija ombudsmana namenjena je zaštiti svake ličnosti od samovolje, nezakonitosti ili protivustavnog odlučivanja i postupanja državnih organa. Nakon izbora 2012. i 2014. vratila se narodna vlast koju je široka interesna koalicija oterala 2000. iskoristivši nezadovoljstvo bedom, neuspehom osvajačkih ratova i posledicama NATO intervencije.

Obrazac agresije i jugoslovenske dezintegracije postao je obrazac ruske spoljne politike u odnosu na evropske susede. Antievropske i proruske snage su u međuvremenu Srbiju pretvorile u predmet političke agresije i društvene dezintegracije. Evropsko opredeljenje vlade suočava se i sa inercijom Brisela i s cinizmom demokratske javnosti, dok glasnost preuzimaju ruski plaćenici i navijači. Srpstvo devedesetih je poraženo. Definiše se nov nacionalni identitet. Alternativu identitetu koji se zasnivao na negaciji drugog, nosioci novog srpskog projekta traže, paradoksalno, u podređivanju drugom.

Putinov napad na Ukrajinu započeo je nakon pobune u Kijevu, u kojoj su Ukrajinci pokazali da su spremni da ginu za ulazak u EU. Usledili su izbori za Evropski parlament i Evropsku komisiju u maju 2014, obavljeni u senci evroskepticizma. Predsednik evrogrupe Žan Klod Junker najavio je pauzu u proširenju. Zatim su strahote ukrajinskog rata uverile Brisel da EU više nije samo trgovačka unija, nego i strateška celina. Kao u Hladnom ratu, jedan od prioriteta opstanka evropskih sloboda postala je zaštita istočnih granica

Nostalgija koja sputava prilagođavanje savremenim sistemima liberalne demokratije jedna je od naših seoba: u prošlost koja se nije dogodila, i u budućnost iz koje beži svaka generacija iseljenika u poslednjih nekoliko stotina godina. Vizija o pustoši ovoga vremena suočavanje je sa izazovima lične slobode i odgovornosti. Alternative su čvrsta ruka nacije, religije i bilo koga sumanutog pojedinca čije je rano detinjstvo frojdovska greška, a porodični i društveni kontekst mračna strana sopstvenog, intimnog karaktera.