Svetislav Basara

Kud nestadoše sva ta divna stvorenja? Gde su? Šta rade? Šta sanjaju, šta im se događa? Takoreći do juče behu zvezde Famoznog, a danas ih prekrili ruzmarin, snegovi i šaš. Eh, gde su? Neki su završili u ropotarnici istorije, neki su - Bog da im dušu prosti - zamakli, neki su, da kažemo, izmakli mojoj pažnji.

Saznadosmo li epilog afere „Masovno trovanje đaka u Šajkašu“? Ne bih rekao. Nekoliko dana su šajkaški klinci koji su se masovno ispoonesvešćivali u školi punili stupce ovdašnjih novinčina, zvonilo se na uzbunu, oglašavali su se „eksperti“, već se počelo i sa pripremama za lov na odgovorne veštice i odjednom - cap! - ni mukajet. Ispostavilo se na kraju da su deca - a i svi mi s decom - bila otrovanija medijskom histerijom nego hranom, lošim vazduhom, bojnim otrovima i ostalim brzopletim pretpostavkama.

Komedijant slučaj je udesio da inauguracija hrvatske predsjednice Kolinde Grabar Kitarović padne na Sretenje, što je našem džimhurbaškanu dalo solidan alibi da se ne pojavi na urnebesnoj - ne nalazim bolju reč - svečanosti upriličenoj u Zagrebu pod vedrim nebom, a u visokom prisustvu lokalnih i regionalnih zvanica.

Za razliku od mnogih svojih kolega, novinara, Milan Vlajčić nije sklon vinu, ali možda upravo zato i jeste kao staro vino - sve je bolji kako vreme odmiče.

Danas je na meniju ubitačna mešavina: red dnevne politike, red seljačke političke filozofije. Pa prionimo na posao. Iako su seljački filozofi i te kako skloni svim vrstama materijalnosti i sitnog ćara, njihova filozofija je u suštini idealistička, sledstveno čemu, na primer, Vasa Pelagić i G.V.H. Hegel spadaju u isti filozofski koš.

Kako stisnuti i prdnuti, kako se j...a da ti ne uđe i kako napraviti pitu od govana, to su, da kažemo, neka od večnih pitanja na koja srpska seljačka politička filozofija pokušava da pronađe odgovore. Krenimo od najuspešnijeg pravljenja pite od govana u našoj istoriji, od takozvane Rezolucije informbiroa.

Ostaci zaklane demokratske stranke baš ne znaju kud udaraju. Evo, recimo, pre neki dan JexS potegao pa žestoko izrezilio bivše desne ruke, Jeremića, Pajtića i Đilasa, Dragana naravno, ne Milovana, ne bi on udario na Milovana.

Ljilja se Smajlovićka baš raspisala, uvodnici piče li piče. Potegnem tako u svetu neđelju pa pročitam Smajlovićkin kultni tekst „Nostalgija za devedesetim“, u kome se najstarija glodurka na Balkanu ostrvila na neke ovdašnje nevladine organizacije i nevladine dame. Naravno, u svom prepoznatljivom stilu, u rukavicama od gvozdene čipke, sva u marcipanu i oblacima šećernog praha.

Srećna je okolnost što je Srbija mnogo izdržljivija nego što to misle njeni samozvani dušebrižnici, jer da nije tako, odavno bi nestala sa lica ovog sveta, zajedno sa ćirilicom i ostalim identitetskim značajkama.

Opštepoznato je da je naša država u većini svojih alotropskih modifikacija ravna Pengovim mudima, ali kako vreme promiče, sve sam uvereniji da ni državljani ništa nisu bolji. Šta me navodi na takvu pomisao koja lako može dovesti do novih srpskih podela? Sve po redu. Sećate li se skorašnje afere "Komunalna policija protiv švercerke"?

Međunarodni Haški Velekadiluk ovih je dana blagoizvoleo doneti presudu da srpskog genocida nad Hrvatima i hrvatskog nad Srbima nije bilo i time je (prividno) stavljena tačka na dugogodišnji spor, kamen mnogih spoticanja u ionako napetim odnosima dvaju bivših bratskih republika. Kao što, pretpostavljam, znate, ja se principijelno klonim genocida, sezonskih prebrojavanja mrtvih i njihove zloupotrebe u političke svrhe, ali ova je presuda, da kažemo, bila isuviše velika vest da bih je gurnuo pod tepih, pa sam se sledstveno odao istraživačkom novinarstvu.

Čitam u novinčinama da je Overlord blagoodlučio upriličiti rasprodaju dela državnog voznog parka. To je, da kažemo, potez za svaku pohvalu. Džabaluku se mora stati na rep. Kad smo već u državnom auto-moto-svetu, imam jedno pitanje i jedno cinkarenje za Overlorda. Beše li ti, ono, Overlorde strogo zabranio kurčenje sa rotacijama na državnim džadama?

Ono, dame i gospodo, što je za Oznu bio Oskar Davičo, to je za bivšu JNA - a sadašnju VS - Miroslav Lazanski, pesnik revolucije, vojnik vazduhoplovac, čelično krilo naše armije. S tom razlikom što je Davičo bio dobar pesnik i vrlo duhovit čovek. Ima tu još razlika.

Malo treba Srbinu da se obraduje, a još mu manje treba da u belosvetskim zbivanjima vidi neku svoju šansu. Uzmimo, recimo, Ciprasovu izbornu pobedu.

I Overlord pre neki dan zakuka kako u Srbiji ima mnogo „onih koji kukaju, a ništa ne rade“. Meni se čini da takvih ima i previše, a da ni Overlordov SNS u takvima uopšte ne oskudeva. Dapače! Evo, recimo, tu skoro se Overlord nešto pokarabasio sa nekima tamo, a cvet njegovog članstva odmah predložio - miting podrške. Zašto u kolumni o kukumavčenju pominjem mitinge podrške. Zato, čestnejši čteci, što su mitinzi podrške - a to ćemo, nadam se, i naučno dokazati - tipična manifestacija kukavne politike samosažaljenja i naricanja.