Svetislav Basara

Krenuo je, dakle, dugo najavljivani Insajderov serijal o patriotskim muljavinama na Kosovu, pa sam se u 21h uredno namestio ispred televizora da vidim v čjom djela. Kao laik u pitanjima šverca morao sam se malo pomučiti da ukačim sve one cake sa lažnom papirologijom, izvrdavanjem PDV-a, i drugim korisnim tricama i kučinama za domaćinstvo. Bolje da to prepustimo ekspertima, a mi da se pozabavimo nečim drugim. Ogromnim, naime, količinama robe koje odlaze ka, ali ne stižu na Kosovo i ogromnim parama koje se na tom poslu mlate.

Prosu se, cenjeni publikume, danas, to jest juče, vest da je Nenad Čanak, uz asistenciju telohranitelja, umlatio nekog čoveka, u sitne sate, ispred izvesne kafančine u Novom Sadu. Razumljivo, tabloidi su, bez preteranog upuštanja u činjenično stanje, momentalno podigli paklenu graju s naročitim akcentom na autonomašku dimenziju, za sada nedokazanog incidenta.

Sad ću da vam odam jednu tajnu iz moje spisateljske radionice. Kolumnu za subotnji broj obično pišem četvrtkom uveče i odmah je šaljem u redakciju, ne zato što sam neki veliki radnik, nego zato da bih se dva dana odmorio od internet izdanja ovdašnjih novinčina koje, po prirodi posla, moram da pratim.

Lepo sam ja onomad rekao da će sledeći građanski rat početi u nekom autobusu GSB. Odavno već imam privilegiju da ne koristim usluge rečenog JP, ali su mi još u sećanju žive uspomene na horor scene iz vremena kada sam se putevima zemaljskim morao prevoziti liderom regiona u gradskom prevozu.

Opet ćemo o diplomatiji, cenjeni publikume, jer se nekome baš žuri u Moskvu, pa ne može da sačeka da našoj tamošnjoj ambasadorki, Jelici Kurjak, istekne mandat, a uskoro bi joj istekao jer je naimenovana 2008, ali eto, u jeku intenziviranja odnosa dvaju bratskih slovenskih naroda, vrhunaravne stvari se ne mogu prepustiti baš svakome.

Najbolja srpska vlada bila bi, cenjeni publikume, vlada Mlađan Dinkić - Đorđe Vukadinović, možda čak bolja i od vlade Cvetković - Maček, a da ne govorimo o vladi Cvetković - Tadić. A zašto? Zato što rečena dvojica umeju da te ubede da su uvek u pravu.

Tako to ide kad se ne slušaju direktive s vrha, u ovom slučaju sa najviše instance „nacionalne institucije“, Demokratske stranke.

Svedoci smo, cenjeni publikume, još jednog podmuklog udarca ispod pojasa velikana „srpske misli“, legendarnog poštenjačine, ustavotvorca i državotvorca, Vojislava Koštunice. V čjom djela? Bivši US ambasador u Beogradu, pomalo zaboravljeni Manter, blagoizvoleo je negde izjaviti (ili napisati) da ima dokaze da je „veliki srpski mislilac“ lično naredio paljevinu ambasada i opšti lom u Beogradu.

Čim se približi oktobar, mesec u kome se (ponekad, kad se stekne „politička volja“) održava Parada ponosa, u Srbiji se žestoko zakuva, a heteroseksualna, patriotska krv naprosto proključa.

Uskoro nam, cenjeni publikume, odlazi H. E. Aleksandar Konuzin. A taman mu dobro krenulo. Na vlast u Sofiji, pardon, u Beogradu, došli su zakleti rusofili. Glavni među njima, naš džumhurbaškan Nikolić, svojevremenim predlogom da se Srbija pripoji Matuški, malo je, kanda, i preterao u rusofiliji.

Kako štampane stvari stoje, Balaševiću ponovo preti oduzimanje počasnog građanstva Bača. Elem, gostujući u bivšem drugom oku u glavi, to jest u Crnoj Gori, Đoka je dao izjavu koja je uzburkala duhove u prvom, glavnom oku, to jest u Srbiji.

Eto šta ti je mudra, državotvorna politika. Naš džumhurbaškan potegao v matušku Rosiju, na susret s Putinom i uoči zvaničnog trevljenja na nekoj televiziji izjavio kako posle Srbije najviše voli Rusiju. Pa kako sad da Vladimir Vladimirovič ne kaže da posle Matuške najbolje voli Serbiju.

Srbi ne samo da su neprejebivi, nego su sve neprejebiviji. Evo, malo sam izbivao iz prestonice, pa ko velim da pogledam šta mi radi komentatorluk, kad tamo - vidim da sam optužen za cinkarenje. Nije bilo lepo, piše neki hadžija, što sam SMS-om slao anonimne dojave bivšem prezidentu, svejedno što sam ga upozoravao na nacističke rabote njegovih koalicionih kohabitanata, a još svejednije je što su ti SMS-ovi bili javni da javniji ne mogu biti.

Saleću me ovih dana razni svati sa pitanjem, a da zašto ja šutiram grogiranog boksera (misle na Tadića); šta mi je te seirim nad očiglednim rasulom Demokratske stranke. Oni neprejebiviji i podozriviji sumnjaju da hoću da se dodvorim novim vlastima. Što samo potvrđuje moju davnašnju slutnju da se u zemlji Srbiji sve vrti (zavisno od ukusa) oko čanka pasulja i šerpe slavskih sarmi. Manite se vi, što bi rekao novi džumhurbaškan, velikih srpskih reči, uzvišenih srpskih ideja, plamenog srpskog patriotizma i sličnih trica i kučina. Prazne su to priče, cenjeni publikume.

Podiglo se mnogo prašine ovih dana zbog ambiciozno imbecilnog teksta Dragana Kolarevića objavljenog na sajtu Cvijanovićevog „Novog standarda“. Big dil! Takvih (i neuporedivo imbecilnijih) tekstova na rečenom sajtu ima tušta i tma.