Svetislav Basara

U toku je centralna proslava - umal, grešna mi duša, ne napisah "centralna otadžbinska uprava" - osamstogodišnjice SPC-ove autokefalnosti, a danas, kako se obavestih, sleduje još jedno otadžbinsko orgijanje autokefalnih beogradskih taksista.

Komentatorluče moj - da parafraziram Radovana Trećeg - jeste li primetili da Radovanov kolega, Radovan Četvrti, nije demantovao da je on Radovan Cetvrti iz B. Bašte ( čija je adresa poznata redakciji) nije, recimo rekao da je neki Radovan Cetvrti iz Aranđelovca? Ako niste, ne mari. Radovan ionako nije tema naše današnje kolumne. On je, što no se kaže, tema za sebe.

Rekosmo juče da je kosovsko otcepljenje začepilo mnoge stvari i bacilo u zasenak čitavo jedno mnoštvo subotcepljenja unutar Srbije bez pokrajina, pa je, recimo, tako Vrhovnom Biću promaklo da su se u, jeku huškanja na sabornost u Srpskoj listi, od države Srbije otcepili - beogradski taksisti.

Kosovo - iliti u zvaničnom izgovoru Radija Beograd 1 "Kosovo i Meeetooohijaaa" - teška je muka duhu Vrhovnom Biću, Aleeeeksaaandru Vučiću, koji, na podobije Platona ima dve političke filozofije, jednu egzoteričnu, namenjenu inozemnim sponzorima i partnerima i drugu, ezoteričnu, za unutrašnju upotrebu.

Pomenuh onomad Geteove "bedne istine", al ne zađoh u sitna crevca, ne navedoh nijedan primer, pa ću danas nadoknaditi propušteno i kao "egzampl" navesti nadaleko poznatu formulaciju izvesnosti kojom se Ludvig Vitgenštajn narugao svima koji se ibrete nad ovosvetskom neizvesnošću.

Ovo što ću ispričati nije gradska legenda.

Vratio sam se u otačastvo taman na vreme da na Danasovom sajtu pročitam blagu vest da je predsednik Vučić čestitao pobedu Sebastianu Kurtzu. (Pridružujem se čestitkama.)

Čim nekud mrdnem iz otačastva - makar to bilo i do neke bivše bratske republike, makar i na dva tri dana - violentni dinaroid zanemogne u meni, naprosto izgubim volju da napušavam usual suspectse, samo mi pomisao na skori povratak u srce tame ulije malčice energije da napišem kolumnu i to bez mnogo buke, besa, sebastiana i ostalih famoznih trica i kučina.

Kao što višekratno napisah i kao što ću danas, u drugom uzastopce danu za kulturu ponoviti, vozdviženije Vrhovnog Bića na vlast bilo je u metaforičnom smislu sneg koji ne pada da zaveje svet nego da svaka zverka pokaže svoj trag.

Da li je onaj naš Marsovac već prispeo u Beograd?

"Druže Basara" - piše mi komentator "Miloš Ilić" - "budi šmeker pa napiši tko je uništio Trg republike i zbog koga propadaju novi putevi u roku odmah."

Siđoh preksinoć nekim poslom u centar prestone megakasabe, pa kad sam već sišao, pomislih, zašto ne bih izvršio inspekciju najnovije rekonstrukcije rekonstruisanog Trga republike, što i učinih, ali prilježnije nego prethodna dva puta, kada sam "očevid" smandrljao površno, u hodu.

Ako bojkot nekim slučajem ne izazove strmopizd Vrhovnog bića, ništa zato, preostaje još nekoliko tehnika mađioničarskog osvajanja vlasti, od kojih se meni najbolje dopala - doduše sa obrnutim predznakom od autorovog - ona koju je u Danasu od ponedeljka obznanio matematičar Stojan Radenović.

Osvanu treći dan druge dekade Famoznog, što je stvar koja me malčice ispunjava ponosom.

Juče sam svečano, ali radno, u krugu samog sebe, proslavio mali jubilej. Kakav sad jubilej. Eh, kakav.