Svetislav Basara

Hajde da budemo malo optimisti - zašto ne i populisti - hajde da malo ne gledamo na stvari dibidus crno, pretpostavimo (zamislimo) da bojkot uspe, pa da se Vrhovno Biće strmopizdi sa vlasti, a da na vlast dođe Trio Fantastikus ili... svejedno, upišite koja vam drago imena...

Danas ćemo se pozabaviti (psiho)analizom komentara našeg stalnog komentatora "Radovana Cetvrtog", uz napomenu da je citat u Radovanovom originalu.

Straćiti trideset pet karaktera samo na naslov, primer je nedomaćinskog kolumnističkog poslovanja, ali podlegoh sindromu doktora Šulca, naprosto ne mogodoh da odolim.

Kada napišem "realnost" - što već godinama činim - ne mislim, naravno, na misterije strukture pojavnog sveta (to je posao fizike, ćorav inače) nego na takozvanu realnost noosfere, što će reći na ljudsku percepciju pojavnosti, uočavanje razlike između onoga šta sanjamo i onog šta nam se događa i razaznavanje šta je u datim, po pravilu zaguljenim okolnostima, moguće učiniti, šta pak ne.

Našu današnju kolumnu - i eventualni mini-serijal koji bi iz nje mogao nastati - najbolje bi bilo pisati u desetercu, ali deseterac je nekako pase, pregazilo ga vreme, zvučalo bi to kao sprdačina, a tema je samrtno ozbiljna, ne ide brate.

Elem, čak do ohridskihte izvora stiže do mene crn glas da je naše Vrhovno Biće nekom zgodom negde natuknulo da bi Srbija možda (eventualno) mogla priznati Kosovo ukoliko zauzvrat i ona dobije nešto, nije precizirano šta, a da ta izjava, ili bolje reći najava...

Često ćemo čuti (i pročitati) da je Vrhovno Biće protivpravno - neki kažu i protivprirodno - "prigrabilo svu vlast".

Ja mu dođem kao neki Evlija Čelebija XXI veka. Krstarim uzduž i popreko imperije srpske beslovesnosti i čim čujem da se otvorio neki auto put, hitam da ga proputujem i da SNiS-u podstrem utiske.

Rekosmo juče da u, nazovimo ga, "antivučićevskom delu" srpske populacije preovladava stav da se "ništa ne može uraditi".

Gde smo ono juče stali? Ah, da. Kod legitimiteta političkih protesta (svih boja).

Drevni Latini su baš umeli da u malo reči kažu mnogo, ako ne i sve.

Naše je Vrhovno Biće - kako se obavestih u mojoj omiljenoj žutari, Blicu - ovih dana blagozvolelo uzeti učešća na Trećem demagoškom - pardon, demografskom - samitu u prijateljskoj Budimpešti, u kojoj se varoški trgovi (a ima ih onoliko, svaki lepši od lepšeg) ne prekrajaju posle svake promene režima.

Idući preksinoć na otvaranje izložbe LJube Popovića, iskoristih priliku da učinim uslugu kardiovaskularnom sistemu, pružih korak i doguzeljah do rekonstruisanog Trga Republike da izvršim obećanu inspekciju.

Verovatno ste se obavestili da je aeroplan spoljnog Dačića dok je goloruk leteo u Sloveniju "na tezgu" udario grom.

Nakon što načuketah i redakciji prosledih našu jučerašnju kolumnu, zapadoh u sumračna razmišljanja, turih prst na čelo i zapitah se da li mi kao društvo imamo kapaciteta - ili što reko Jaša Grobarov "visinu" - za vladu i vladara bolje od trenutnih, možda i večitih.