Svetislav Basara

Znao sam da će mini serijal o (de)čemerizaciji izazvati lavinu komentara, a znao sam i da će se među komentarima pojaviti i ovakav - potpisan "dejank" - i ne samo da sam znao da će se pojaviti, nego sam maltene od reči do reči znao šta će u njemu pisati.

Pre nego što se upustim u najgrandioznije džaba krečenje u mojoj prebogatoj karijeri - dakle u raznorazna smatranja na temu moguće dečemerizacije Srbije - najpre ću vas (sve moleći Boga da po završetku radova nešto i ne doplatim) podsetiti kako je čemerizacija započela.

Mi smo, dame i gospodo, društvo ogrezlo u jad i čemer - i to je (nevidljivi) problem koji stoji u temelju bezbroja ostalih naših problema - društvo koje od nastanka svoj "identitet" gradi na apoteozi jednog davnog poraza...

Vascelu prošlu noć presedeh gutajući bensedine i sa teškom strepnjom (bez imalo nade) čekajući da interventna brigada nahrupi kroz prozor u moje vekovno ognjište, pa da me u direktnom prenosu na TV Pinku uapsi, turi u bukagije i sprovede u Beogradsko veletužibapstvo.

U potfamoznoj zoni sumraka situacija se svakim danom sve više usložnjava! Opozicioni botovi - koji, mora im se to priznati, pišu iz platonskih pobuda, bez nade u nagradni sendvič - prebacuju masno preterivanje u uopštavanju.

Izgleda da je Vučićevom botu, potpisanom, recimo, sa X, bio malo jedan sendvič, pa je u podfamoznom komentatorluku publicirao potpuno isti prorežimski proser i pod pseudonimom Y.

Jeste li nekad razmišljali o stolicama kao o ljutoj opoziciji vašim cenjenim dupetima? Kako sad to? Evo kako!

Pročitah na "Peščanikovom" sajtu tekst Vesne Pešić naslovljen "Šta činiti kad je vladar nepobediv na izborima" i ne mogadoh a da sa strepnjom u srcu ne pomislim da u tako zaguljenoj situaciji opoziciji preostaju samo dve mogućnosti: 1. da vladaru pljune pod prozor i 2. da izvrši kolektivno samoubistvo.

Nije mi promaklo da po internetu već danima kruži priča o profesionalnim čuvarima kontejnera koji bi po ingenioznoj zamisli Pravitelstva varoši novosadske trebalo nedremano da bdiju nad bezbednošću i dobrobitijem srpskog otpada, ali sam, najiskrenije, mislio da je u pitanju neka zajebancija, pa stoga nisam zalazio u sitna đubretarska crevca.

Približi se kraj još jedne istorijske nedelje u kojoj je svečano "obeležen" Vidovdan, u kojoj smo posle nategnutog natezanja dobili novu vladu, u kojoj je Palma neglasanjem za homopremijerku Burnabitch osvetlao obraz srpske heteroseksualnosti i koja će...

Došlo zadnje vreme!

Jedan je, opet, komentator onomad rezignirano ustvrdio da je "apsolutno nemoguće" da se u Srbiji rodi osoba sa političkim talentom i kapacitetom Šarla de Gola.

Vidim da je kolumna "Antidržavnici" podigla oblačić prašine u sumornom podfamoznom komentatorluku odakle su na moju adresu upućene oštre kritike, kako iz redova simpatizera vlasti, tako iz redova idolopoklonika opozicije, a ja ću se danas - budući da su režimske kritike u više navrata obrađene - užižiti (srpski: fokusirati) na opozicione primjedbe.

Ako je zvanična - nazovimo je radna - inauguracija, neoprezidenta Vučića u istoriji "Famoznog" ostala zabeležena kao Dan sendviča, neka svečani - nazovimo ga paradni - inauguracioni prijem u Palati Federacije ostane zabeležen kao Blagdan rukovanja.

Apsolvirasmo juče da se Francuska posle Drugog svetskog rata našla u žestokoj krizi iz koje se - zahvaljujući političkoj mudrosti generala De Gola, ali i ondašnjih opozicionih političara (svih boja) - relativno brzo izvukla.