Kolumne

Ko prokonta skontaće

Ko prokonta skontaće

Kad sam jednom davno svratio na VMA, handrilo me, tamošnji jedan kičmolog odredio mi je zanimljivu terapiju – trpi i pati, naročito kad mijenja vrijeme i nemoj spavati u kombiju. Rekoh što u kombiju, kaže iskrivit ćeš se, trebaće ti ohoho da se ispraviš.

Banana republika

Banana republika

Dugujem nekoliko pojašnjenja nekim mojim drugovima i poznanicima, inače čestitim i dobrim ljudima, koji mi prebacuju da previše crno gledam na stvari i da Srbiju predstavljam gorom nego što jeste. Pojašnjenje prvo i najvažnije: Ovde se još uvek, ne toliko iz neznanja (mada i ono ima zapaženu ulogu) koliko iz pogodnosti za svakakve manipulacije geografski pojam Srbija neprestano meša sa državom Srbijom. U Srbiji kao realnom prostoru, nastanjenom stvarnim ljudima, nastaje država Srbija, krajnje apstraktan pojam čiji je smisao uređenje teritorije i odnosa među ljudima.

Piiiiiiip!

Piiiiiiip!

„Aj’ ne seri“, smireno je, kao da zabrana dotične radnje ne izlazi iz njegovih usta, reagovao Milorad Dodik, premijer Republike Srpske na primedbe koje mu je ovih dana, u jednoj TV emisiji, uputio anonimni gledalac. Hepening se zbio u emisiji „Stav“ na TV Kanal 3 iz Prnjavora.

„Ćeranićka“

„Ćeranićka“

Nadam se da bar tradicionalnom čitaocu Danasa neću otkriti tajnu ako napišem: Farma nije na imanju u Lisovićima. Mi smo Farma. Sa imanja nas gleda i procenjuje državna kamera, dežurno oko Velikog Brata, 24 sata zagledamo u svoj eksperiment, u pravi rijaliti koji se zove Srbija. U nas. Da li je to smešno? Ne. Mislim da je to prljavi horor u režiji marketinških frankenštajna.

Dva naslova

Dva naslova

Puste novine su odavno prevazišle najbujnije imaginacije pisaca negativnih utopija. Evo dva nasumično odabrana današnja naslova: „Prvo ljudsko biće zaraženo kompjuterskim virusom“. „CIA planirala da Sadama Huseina proglasi homoseksualcem“. Pa da prokomentarišem. Elem, neki naučnik iz Engleske sam sebi ugradio mikročip tobože inficiran virusom. Čip je, inače, programiran tako da naučniku otvara sigurnosna vrata i otključava mobilni telefon. Valjda više programa nije moglo da stane zbog sićušnosti naprave. Dobro, čip će mu odraditi veliki posao; nije šala otvoriti vrata i otključati telefon. Ali naučnik odlazi i korak dalje pa, nam predočava katastrofični scenario.

Farmakologija

Farmakologija

Kada je onomad RRA odlučila da najmanje jednu, eventualno dve ili barem tri nacionalne frekvencije svečano uruči Željku Mitroviću umesto ordena za zasluge, bilo je jasno da će gledanost pojedinih srpskih televizija biti u permanentnom rangu vanrednih događaja, recimo nikad viđenog apšenja Ratka Mladića, đeneral-pukovnika u penziji. Koji je u međuvremenu umro. Te vest o njegovom apsu ne bi predstavljala ništa vanredno za srpski rijaliti-šou program u celini, sazdan za ljude od krvi i mesa.

Ohrabriti svet

Ohrabriti svet

Kako stvoriti život – bez prevrtanja po krevetu? Prvi ozbiljniji pokušaj takve vrste bio je još 1952. godine, od strane Stenlija Milera i Harolda Urija na Univerzitetu u Čikagu. Imitirajući uslove koji su nekada postojali na Zemlji, u zatvoreni sistem posuda stavili su metan, amonijak, vodonik („atmosferu“) i vodu („okean“), te putem elektroda simulirali munje i gromove.

Canetova poslanica Srbima

Canetova poslanica Srbima

Opet Galup stavlja klipove u točkove naše revolucije. Prema nedavnom istraživanju ove kuće, u Srbiji su najkorumpiranije političke partije. Odmah iza njih slede lekari. Cinik bi mogao reći da Galup zapravo otkriva toplu vodu. I vrapci znaju da se ovde mahnita borba za vlast ne vodi radi ministarske platice od 120-ak hiljada dinara, već zbog neograničenih mogućnosti nekažnjene otimačine i lopovluka.

Braća u bubnju

Braća u bubnju

Braću Miliband, po odlučnim nastupima u javnosti maštovitiji komentatori porede sa sestrama Vilijams, teniserkama Serenom i Venus; ciničniji sa starozavetnim Kainom i Aveljom; posebno revnosni tragaju za ranijim primerima bliskih rođaka u britanskoj političkoj prošlosti.

Narod pita i bira

Narod pita i bira

Poslednje dve-tri večeri pokušala sam da načinim lični podvig i gledam najpopularniji rijaliti šou „Farma“. „Možeš ti to, Safeta“, hrabrila sam se u nedelju uveče, upalila TV usred neke svađe između „farmera“. Između brojnih „pi, pi, pi“ signala koji su „pokrivali“ psovke, uspela sam da razaznam da je na jednoj strani pevač narodne muzike Miloš Bojanić, a na drugoj nekoliko likova. Jednog sam prepoznala kao „Gagi-Đogani“ igrača-pevača, koji je vrištao, drugi je dugokosi Firči, nekadašnji rok bubnjar, koji je psovao, a ime i zanimanje trećeg ne znam. Mlad je, nosio je kapuljaču i naočare za sunce u sred sobe, pušio i stalno Bojaniću duvao u lice.

Izvoznici magle

Izvoznici magle

Ide nam sve bolje i bolje. Juče smo, na primer, iz prezidentovog govora na policijskom tulumu saznali puno toga. Saglasno Tadiću, ne samo da smo „lider u regionu“ nego i „izvoznik bezbednosti“ i „ključni činilac sigurnosti u regionu“. Mašala! Šta drugo reći?

Zablude o pljuvanju

Zablude o pljuvanju

Kod nas je pljuvanje, u bukvalnom i prenesenom značenju, odavno postalo deo tradicije. Postoji više vrsta pljuvačke prakse od kojih su pljuvanje na javnim mestima (agoro-pljuvanje) odnosno pljuvanje po nečijem liku i delu (heurističko pljuvanje) ubedljivo najzastupljeniji oblici.

Moj lični poslanik

Moj lični poslanik

Koga su zmije ujedale, taj se i guštera boji.

Srpski pokret obnove, recimo, jedini se, ne računajući Miloša Bojanića i radikale koji su izabrali strategiju „sami protiv svih“, na srpskoj političkoj „Farmi“ – usudio da protivureči predsednici Ustavnog suda i Milanu Markoviću, ministru ondašnjem i sadašnjem, koji je, za „onog“ ministrovanja, bio izričito za, a sad je više nego izričito protiv blanko ostavki.

Dan mladosti

Dan mladosti

Dočekasmo i sto dvadeset osmi rođendan Najvećeg sina naših naroda i narodnosti, druga Tita, pa su „na levici“ zdravo živnuli. Nemam ništa protiv. Treba to obeležiti. Drugo nešto mene muči. Kao reakcija na najprimitivniji mogući nacionalizam, inaugurisan od strane Vrhovnog Fiškala i svite pratećih nacionalnih radenika, ovde je pokrenut jedan proces koji bih nazvao pokušajem beatifikacije komunizma. Poslenici pisane reči, poreklom iz partizanskih porodica, stali su da u svojim napisima veličaju nespornu antifašističku dimenziju NOB-e, ali su u pristrasnosti prevideli mnoštvo najsvirepijih zločina počinjenih od strane ljudi posebnog kova. Kako napred rekoh, lepo je što se sećaju druga Tita (ni moje uspomene na vladavinu tog čoveka nisu loše), njihovo privatno mišljenje o Drugom svetskom ratu je njihovo neotuđivo pravo.

PrvaPoslednja