Bratislav Braca Marković

U maniru svog političkog oca Vojislava Šešelja koji je pre mnogo godina objašnjavao kako se advokat Barović više puta sapleo na koru od banane, Aleksandar Nenadležni Vučić poslednjih meseci izgovorio je gomilu opasnih neistina, počev od tvrdnje da je dozvoljeno i poželjno kolima pregaziti političke neistomišljenike koji odaju počast nedužno nastradalim sunarodnicima u padu nadstrešnice u Novom Sadu, do toga da je dekanka iz Niša Natalija Jovanović ubodena "nožićem", a njena povreda (nejasno zašto je nije nazvao povredica) jednaka onoj koju možete da zadobijete kad sečete luk ili krastavac.

Kao što završih prethodnu priču, kraj se primakao. Mladi učeni ljudi, kao i njihovi profesori, najavili su veliki protest u Singidunumu, glavnom gradu Nedođije. Svi, pa i kralj Narcis, znali su da se na tom protestu očekuje veliki broj građana. To je jako razbesnelo, ali pre svega, mnogo uplašilo kralja. On je zbog toga ogradio svoj dvor i pokušao da u park ispred svog dvora, koji inače nije pripadao njemu nego svim građanima Nedođije, dovede što više svojih mladih, učenih ljudi.

I dalje je kuvalo u zemlji Nedođiji, reklo bi se sve više i više. Kralj Narcis, očigledno uvređen i besan, verovatno zbog toga što su mu mladi učeni ljudi zajedno sa svojim profesorima uporno poručivali "nisi neizbežan", tražio je način da se dopadne građanima Nedođije, ali mu je to išlo sve teže i teže. Probao je na prozorima sa nacionalnom pokrivenošću neke napitke, moguće da su to bili napitci čarobnjaka sa ružičastog prozora, tako da je Narcisu bilo sve gore. Onda je na svom malom prozoru prikazivao kako ga šiša frizer Piša. Frizer Piša, bio je jedan vrlo sipatičan tip, vašeg pripovedača podsetio je na Musu Kesedžiju.

Činjenica je da više nije pitanje da li će režim da padne, već kada će se to dogoditi. Posle više od decenije studenti su za samo nekoliko nedelja uspeli ono, što godinama ne uspeva niti jednoj opozicionoj političkoj stranci. Probudili su nadu, Srbija je na nogama, bez obzira na činjenicu što nenadležna osoba, koja je do skoro bila centar celokupne političke moći, neubedljivo, a reklo bi se i prilično neurotično, uverava građane Srbije da je sve kako treba, te da Srbija neće stati. A, da, umalo da zaboravim ono, predaja nije opcija.