Dragoljub Petrović

Ima ona situacija kad hoćeš da uvališ negde onog svog rođaka iz provincije, onog svog bratanca ili onog svog od onog mog. Pa zoveš "vezu": hej, imam jednog malog, da li bi on mogao malo kod tebe, na par meseci, nešto da radi, pa ćemo za dalje da vidimo. Fin je dečko!

Kada je Bojana Lekić 2001. dobila nagradu Karić fondacije, u Danasu je izašao tekst pod naslovom "Da li je ovo izdaja?", autora Luković Petra.

Jutarnji programi su oduvek bili mesta gde ste mogli saznati hoće li tog dana biti vode u Pinosavi, iz kog razloga žitelji Ulice serdar Jola Piletića hoće da biju izvođača radova na nadogradnji zgrade broj 13, zašto da izbegavate putni pravac preko Vrške čuke, koliki će biti vodostaj Tise kod Titela i slične korisne informacije.

Da Koraks nacrta Vučića sa zečjim ušima, aludirajući na njegovu poslovičnu brzinu, premijer bi odmah i jedini shvatio o čemu se radi.

Slobodno sudijsko uverenje u fudbalu obično se završava tako što publika neke zonske uloge u pola utakmice na kojoj je pao gol iz očiglednog ofsajda počne sa motkama, letvama, fosnama, ciglama i pajserima da juri sudiju, vlasnika slobodnog sudijskog uverenja "da nije bio ofsajd".

Da su dva tipa sa fantomkama opljačkala banku u Savamali pre mesec dana, valjda bi ih dosad neko našao i stražarno sproveo do zatvora, a ministar policije bi se tim povodom slikao sa reprezentativnim sastavom policije, ko onomad za potrebe virtuelnog državnog udara.

Slučaj "Utisak nedelje" završio bi kao priča o novinarki kojoj fali korporativni duh da shvati vizije novog vlasnika TV B92, da Olja Bećković u jednom trenutku nije odgovorila na omiljeno pitanje srpskog premijera i njegovih saradnika. Naime, kad god se negde pokrene debata o slobodi medija, Vučić & his Meteors novinarima postave krunsko pitanje: "Evo, kažite mi, da li sam vas ja nekada zvao?"

Kolega mi je poslao poruku u gluvo doba noći: Jesi li čuo vic? Kaže tata sinu: "Uči, sine, uči!" A sin krene da skandira: "Učiću, pederu, učiću, pederu!" Sin, dakle, neće da uči, pa viče ocu: "Učiću, pederu!" Kapirate?

Kada je polagan drugi temeljac za Beograd na vodi, emitovan je prilog u kome građane po ulicama anketiraju: šta oni misle o ovom historijskim projektu?

Odrastao sam u porodici koja je bila delimično popovska i kompletno vernička, i gde se Uskrs slavio čak i u vremenima kada su zbog toga streljali, kako danas mnogi zamišljaju to doba. Tačnije, kako danas mnogi izmišljaju to doba.

List Danas je jedno vreme objavljivao oglase za nekakav čudesni preparat uz pomoć koga vam, navodno, poraste kosa, ali i pored toga nikome od proćelavih članova redakcije, uključujući Panovića i mene, kosa nije porasla. Možda zato što taj preparat nismo ni koristili.

Kada je Kesić pre koji mesec otvarao Sajam peglane kobasice u Pirotu, u "Pirotskom rečniku" Dragoljuba Zlatkovića pronašao je redak piroćanski izraz - suvopizde. U pitanju su dosadne mušice koje tokom proleća napadaju stoku i zbog kojih stoka naglo mršavi.

Postoji u Srbiji verovanje da ukoliko ni lekar ni farmaceut nešto ne znaju, najbolje vam je da se posavetujete sa Krkobabić Milanom, liderom Partije ujedinjenih penzionera Srbije, skraćeno PUPS. Taj sve zna.

Među onim čuvenim savetima - "100 stvari koje morate uraditi pre nego što umrete" - piše da vam pod obavezno valja videti polarnu svetlost, prošetati se Velikim kineskim zidom, večerati u restoranu sa Mišlenovom zvezdicom, voziti se Rutom 66 u Americi, kockati se u Las Vegasu, posetiti Novi Zeland u kamp kućici i putovati Orijent ekspresom. Tek pod devedeset osmom stavkom stoji da morate bar malo biti glavni urednik Danasa. A pod brojem 99 kako morate doživeti da tu čudnovatu okolnost komentarišu Ištvan Kaić i Dragan J. Vučićević u udarnom terminu TV Pink.

Statističari su nekada verovali su svi ishodi mogući ako posmatrate dovoljno veliki uzorak. Recimo, milijardu majmuna opskrbite papirom, olovkama, rezačima, flomasterima, date im pregršt slobodnog vremena i ako milijardu majmuna u zadatom periodu budu besomučno pisali i pisali - kasnije će se u gomili njihovih škrabotina pojaviti kompletna dela Vilijama Šekspira.