Dragoljub Petrović

Srbija je retka država na zemaljskoj kugli gde nastavnici češće beže sa časova nego đaci. Za razliku od kragujevačkog profesora koji je pred streljačkim vodom rekao: "Pucajte, ja i dalje držim čas", savremeni prosvetni radnici, heroji modernog doba, stoje ispred zgrade Vlade Srbije i prkosno uzvikuju: "Pucajte, ja i dalje ne držim čas".

Stanovi u "Beogradu na vodi" prodaju se pod sloganom: "Nekretnine u koje verujemo". Za razliku od "budućnosti u koju verujemo", čija je maketa u fazi izrade, za nekretnine u koje verujemo postoji maketa, doduše - bez pristupnih saobraćajnica.

Predsednik Toma ne razlikuje firmu EPS snabdevanje i Fejsbuk, Javno komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija neodoljivo ga podseća na Tviter, a Instagram na službu za reklamacije Infostana. "Kad god zovem EPS snabdevanje - zauzeto! Kad god zovem Fejsbuk - zauzeto! Kad god zovem JKP Vodovod i kanalizacija - zauzeto! Kad god zovem Tviter - zauzeto! Kad god zovem Instagram - zauzeto! Kad god zovem Infostan - zauzeto! Bem ti društvene mreže i ostala društvena preduzeća" - zna predsednik da poludi.

Još od malog oglasa: "Visok usamljen intelektualac srednjih godina, vedar, situiran, šarmantan, galantan, traži srodnu ženu prijatne spoljašnosti, nepušača, isključivo radi braka" - u srpskoj štampi nije izašao tekst koji jasnije oslikava usamljenost nekog visokog, šarmantnog, galantnog intelektualca - od ovonedeljnog autorskog teksta premijera Srbije u Blicu. Tekst bi se ukratko mogao prepričati ovako: "Visok usamljen intelektualac srednjih godina traži srodnu elitu prijatne spoljašnosti, pušače, isključivo radi podrške."

Biografija tipičnog predstavnika vlasti, takozvani odokativni CV, izgleda otprilike ovako: “Rođen sam legalno, po protokolu, u mešovitom braku. Otac mi je bio muško, a majka žensko. U sklopu borbe protiv korupcije u zdravstvu odbili smo da ginekologa častimo flašom viskija. Talenat za državne poslove pokazao sam već u jaslicama. Sa većim uspesima pohađao sam i obdanište, a kao dokaz prilažem dve fotografije sa rekreativne nastave na Divčibarama.

Sve je u Srbiji do JaJa, ako Ja shvatimo kao ličnu zamenicu koju premijer često koristi da bi dokazao kako spada u onu vrstu ljudi koji imaju svoje Ja. A moguće da ima i svoja dva Ja. O tome da premijer ima najmanje dva Ja već smo čitali u Slobodnoj Nezavisnoj Srpskoj Štampi (skraćeno SNSŠ). Dakle, možda to ne primećujete, ali nama je zaista do JaJa.

Ima Džozef Bajden taj običaj da kad sretne nekog stranog političara, veselo izgovori: „Nice job“, uobičajenu kurtoaznu frazu tokom protokolarnih ćaskanja, koju ionako niko ne uzima mnogo ozbiljno, jerbo je to isto kao kada bi nekome rekli: „Gde si, kralju“, a on stvarno pomislio da je kralj. Onda se pre neki dan sreo sa Vučićem, rekao onako usput: „Nice job“ - i većina srpskih medija masnim naslovima prenela je ohrabrujuću vest - „Bajden rekao Vučiću: Radite sjajan posao!“

Svakim nastupom na televiziji Jorgovanka Tabaković nominuje se za Oskara za sporednu žensku ulogu i najbolji crtani film sa elementima horora. Još od najboljih indijskih melodrama nije primećen niko ko ume da rasplače auditorijum do te mere, da na kraju svi kolektivno uzviknu: „Ovoj ženi treba pomoć, javite nam samo na koji žiro-račun“.

Potpredsednica DS Jelena Trivan poručila je pre tri godine da će građani na izborima 6. maja kreirati budućnost Srbije i da samo od njih zavisi „hoće li odabrati one koji će zemlju gurnuti u rat, a njene građane u mobilizaciju, ili one koji će obezbediti mir, sigurnost i prosperitet“. Pa se već krajem maja te godine u sedištu DS uživo odigrao onaj dijalog iz „Balkan ekspresa“.

- Ljudi, kako je samo premijer Vučić majstorski reformisao BIA, to je čudo jedno! Upravo sam dobio ekskluzivni tajni snimak Kolinde Grabarić koju je zaveo srpski obaveštajac u Briselu. Evo vidite – pritisnuo je glavni urednik dugme “play” na daljinskom i ceo kolegijum je sledećih 15 minuta analizirao ekskluzivu.

Teško je biti voljen među idiotima - kaže prorok Muhamed na karikaturi iz Šarli ebdoa. E moj Muhamede, burazeru, nije mnogo lakše biti voljen ni među Srbima - u to se uveravamo već godinama, iz minuta u minut. Kad Srbi nekoga vole, onda je to pedesetjednoprocentno i traje otprilike oko deset godina u kontinuitetu. Istina, znatno kraće od 1436 hidžetskih godina, ali zna biti fanatičnije.

Kada je ovih dana premijer izjavio: „Došlo mi je da se razapnem“ - čudo da se nije javio niko od ovlašćenih stručnih državnih tumača srpske jave, pa da nam ukratko objasni kako u Srbiji vlast ne utiče na autocenzuru novinara, ali novinari i te kako utiču na autorazapinjanje premijera.

Otkad se dočepao originalnih rukopisa nepismene braće Tarabić, predsednik Toma je shvatio da su Tarabići još pre 200 godina počeli da nastupaju pod sloganom: „Budućnost u koju verujemo“. Fasciniran činjenicom da neko nepismen može tako precizno da napiše šta mož’ da bidne, al’ ne mora da znači, predsednik Toma je postao čvrsto ubeđen da su i braća Tarabići bili članovi Srpske napredne stranke, mesni odbor Kremna.

Jedini istorijski sukob Srbije i Kine zabeležen je pre neku godinu na pijaci u Leskovcu kada su lokalni Romi u impresivnoj masovnoj tuči utepali lokalne Kineze. Onda se pojavila lokalna TV ekipa i pitala glavnog Roma šta ima da poruči povodom ovog incidenta, a on je besno izjavio: „...da im poručim da se vrate u taj njihov Japan odakle su došli!“

Sekretarica Vladimira Vladimiroviča Putina rekla je sama sebi tog dana: „E, ima da podilkanim od ovog Nikolić Tomislava!“ Prema njenoj evidenciji, naime, neki Nikolić Tomislav zvao je tog dana 12 puta da pita da li je tu Putin i ona mu je svih 12 puta rekla da je na važnom sastanku. „Zvaćemo mi vas!“ - rekla mu je ukupno 12 puta, ali on nije odustajao.