Duško Bogdanović

Ko nije probdeo noć između nedelje i ponedeljka čekajući na odluke članova Američke filmske akademije, mogao je na miru, juče i prekjuče, na raznim jezicima i na mnogobrojnim televizijama, da sazna ko su novi vlasnici pozlaćenog kipića, iliti famoznog Oskara.

Iako više niko, makar ne zbog Festa, ne pada u nesvest - kako je glasio stihić iz promotivnog pesmičuljka ranih sedamdesetih godina minulog veka - ta je manifestacija (ali i svojevrsni manifest) naše mladosti u međuvremenu, stigla do svog četrdesetog rođendana. Odista, svaki balavander danas ima četiri banke. Bar!

U poslednje vreme, vrlo učestalo, domaćice televizijskih pricaonica, centralne teme razgovora u studiju vole da dodatno nacifraju koristeći se naslovima poznatih filmova: Loši momci, Ples sa vukovima, Prljavi ples ili Opasne veze bivaju tako naslonjeni na domaće, uglavnom, političke aktuelnosti.

U subotu je velikim finalom, okončana petovečernja revija kancone, čuveni festival u Sanremu. Po 62. put, Italija je bila na nogama i, uz medije. Sanremo je , naravski, manje od života, ali je više od uobičajene - često pojednostavljene, prepune jeftinih predrasuda - predstave o Italijanima. Ipak, pesma i pevanje su bili i ostali, u raznim povodima i prilikama, u dobru i u zlu, tačna ilustracija, zapravo definicija, italijanskog poimanja sopstvenog življenja.

Odavno zima nije tako histerisala po Evropi, kao ovog februara. Uzduž i popreko. Od Baltika do Bosfora, od Moskve do Parme... Po ljutoj studeni i u velikoj belini, crni harač u ljudima, životinjama, dobrima. Crta tragičnog bilansa, još nije po(d)vučena.Na televizijskim ekranima, ipak i parada drugačijih zapisa. Nekako primenjenijih zimskim radostima. Ali, i ludostima. I, glupostima.Evo mog, po tom redosledu, vrlo subjektivnog izbora.

Sukob između Agencije za borbu protiv korupcije (direktorka Zorana Marković) i novosadske gradske vlasti (gradonačelnik Igor Pavličić) stigao je samo do medijskog kreščenda. Svi ostali raspleti tek slede. U najkraćem, Pavličić je tražio od Markovićeve izvinjenje i hitnu ostavku, zato što je Agencija podnela krivičnu prijavu protiv Grada, zbog finansijskih zloupotreba prethodne vlasti, a koju je tužilaštvo, u međuvremenu, odbacilo.Dakle, o medijskoj rundi. Svojih tridesetak televizijskih minuta (Između dve vatre, B92) direktorka Marković je, rekao bih, valjano iskoristila.

Jesenji i zimski dani prolaze i u znaku svadbi i (pro)slava. I raznoraznih nagrađivanja, pri tom.nogi su srpski gradovi, dan kada su oslobođeni od okupatora u drugoj velikoj vojni, odabrali za svoj praznik, što je, gotovo bez izuzetka, i lepa prilika za nagrađivanje, po raznim kriterijumima, sugrađana od imena i dela.Novi Sad je retki, ako ne i jedini izuzetak: dva dana grada, nekoliko nagrada tim povodima, upriličenih.

Teror srpskih sportista ne posustaje: teniske reprezentativke, bez odsutne Ane Ivanović i Jelene Janković (drugog dana okršaja), pobedom nad Belgijom, plasirale su se u polufinale Federejšen kupa, svrstavši se tako, neformalno makar, među četiri najbolje selekcije na Kugli. Fantastično! Činilo se da - nakon nerešenog ishoda u subotu, u hladnjikavoj hali u belgijskoj varoši Šarloa, i odluke selektora Vraneša da Jankovićeva zbog povrede ne nastupi u nedelju - naše tinejdžerke Bojana Jovanovski i Aleksandra Krunić, nemaju nikakve šanse da dobiju preostale susrete i, znači, ceo meč.A, onda, smo sve videli u sedmočasovnom prenosu na RTS. Ma, bravo devojke srca lavljega!

Iako se, onim iritirajućim praskom, još nije oglasio startni pištolj, predizborna trka je u žestokom tempu.

Transponujući repliku glavnog junaka u naslov svog filma (‚‚Eni given sandej‚‚) Oliver Stoun, jedan od najcenjenijih živih reditelja, baš kroz tu frazu, zapravo metaforu, o ‚‚bilo kojoj nedelji‚‚ u kojoj, na fudbalskom terenu konkretno, svako svakog može da pobedi, ponudio je ko zna koju verziju životne filozofije ogromne većine svojih sudržavljana. Okvir filma je, ne slučajno, priča o tom nacionalnom sportu, vrlo ilustrativnoj paradigmi o čuvenom američkom snu.Pre tri dana smo i mi, kolektivno, odsanjali na javi srpski san, uživajući, ne u nekoj običnoj, bilo kojoj nedelji, već u – božanstvenoj!

Planetarna medijska atrakcija u prvom mesecu sveže godine je, bez konkurencije, nasukavanje i žestoka havarija orijaškog italijanskog kruzera.Tužna sudbina Kosta Konkordije da nije premnogo žrtava, (tragični bilans je zasad, 15 poginulih, dok se za još 18 traga) bila bi samo predmet zluradih i ciničnih komentara i tema za neskriveno sprdanje sa uparađenim kapetanom i članovima njegove nesposobne posade.

Mlade novosadske „skvotere“ vojna policija je isterala iz napuštene kasarne „Arčibald Rajs“ jer je, kao, zgrada u vlasništvu Vojske, dočim je, Aleksandar Jovanović predsednik novosadske opštine, uveren da je ista bila i ostala - gradska. Aktivisti, zakratko u umetničkom posedu ovog zdanja, međutim, tvrde da je ona, kao i većina društvene imovine, u baštinjenju Republičke direkcije za imovinu. Mediji, uglavnom, prenose saopštenja zainteresovanih, i uz retke izuzetke, komentatorski se ne angažuju.

Gledam na televiziji iscrpljujući, do poslednjeg daha, rukometni rat između Slovenaca i Hrvata u fenomenalnom ambijentu vršačkog Milenijuma. Sude Makedonci. Sve kao nekada. Setio sam se, - sa neskrivenom setom, priznajem - intimnih sekvenci iz prošlog mi života. U Zemlji-koje-nema, prigodnim datumima i povodima, organizovana su takmičenja reprezentacija republika i pokrajina, u raznim sportovima. U predvečerje sarajevske Olimpijade u tek izgrađenoj Zetri učestvovao sam na jednom takvom turniru. Žestoko je prštalo na ledu, a nakon hokejaških uzbuđenja, po raznim afinitetima, bez obzira na reprezentativnu pripadnost, formirale su se ekipe za ofanzivu na šankove mahalskih kafića. I na sve što uz to ide... A, išlo je. Baš!

Dočekali smo i to: Svetislava Basaru i Đorđa Vukadinovića, dva ljuta bojovnika reči i pera, u televizijski studio (Utisak nedelje, B 92) jednog do drugog je na stoličice posadila, poput kakve vaspitačice, dobra teta Olja Bećković.I bi, dugo, dugo nerešeno. Bez pogodaka. 0:0. Ništa - ništa.

Budući da je vrhunsko skijanje potpuno nezanimljivo za programske kreatore ovdašnjih televizija sa nacionalnom prohodnošću, ljubitelji ovog atraktivnog sporta zadovoljenje svojih prohteva mogu pronaći, ili kod inostranog emitera (HRT, na primer) ili, ako su kablovski pretplatnici, na nekom specijalizovanom sportskom kanalu (Evrosport, toplo preporučujem).U domaćoj ponudi skijaških aktuelnosti (ma kako to komično zvučalo) gledalac može da sazna, rečju i slikom, za svaku stolicu koju je na nekoj žičari blagoslovio svojim prisustvom Mlađen Dinkić. (Zašto on? Kao, čovek voli da skija, pa eto, može mu se...)