Duško Bogdanović

Sredinom sedamdesetih pokojna JRT je iz zagrebačkog studija emitovala igranu seriju "Gruntovčani".

Znate li ko je Stan Van den Bujis? Taj je belgijski fudbaler, pre četvrt veka ravno, igrajući za Germinal Ekeren, postigao tri (!) autogola na utakmici protiv šampiona Anderlehta i tako, neslavno, ušao u sve svetske fudbalske enciklopedije.

Prošlog utorka smo pročitali razmišljanja Svetlane Janićijević (RTS) i Brankice Stanković (Insajder) o kritičarima i "kritičarima" televizije u nas, ma šta to vrednovanje tuđeg javnog rada, danas i ovde, (ne)predstavljalo.

Pre neku sedmicu sam na ovom mestu - u kontekstu priče o domaćim televizijama - zametnuo javnu kavgu stavom, kako Srbija ima "sedam miliona televizijskih kritičara".

Bili izbori i Lala bi zajebantski kazao kako su krupniji krompiri (bili) krupni, ovi sitniji baš i nisu.

Televizija je ekipni "sport". Mnogo je ljudi u lancu odgovornosti i punog zanatskog intenziteta, da bi se program, ili bilo koji njegov segment, besprekorno uspešno dobacio do gledalaca.

Poslednjih godina, u neprohodnoj ovdašnjoj televizijskoj prašumi, gotovo je iščezlo "rastinje" koje smo prepoznavali kao debatu, odnosno sučeljavanje mišljenja učesnika.

Zemlja koje više nema bila je dovoljno mala da bude samo naša, a opet, i onolko velika koliko je neophodno da je poštuju i prepoznaju u svetu.

Do onomad - verovatno i prečesto - u društvu sa kolegama, a pred buljookim televizijskim kamerama i sa mikrofonskom bubicom na prsima, javno sam sma(t)rao o tome šta nam se dešava u zlosrećnoj stvarnosti.

Ako je ičega korisnog bilo u siledžijskom i prostačkom bezumlju režimskih veselnika i njihove neupitne i sveodlučujuće personifikacije...

Informativno novinarstvo nam je jadno. Tužno. Ogromna većina toga, makar.

Od pamtiveka je znana istina da su u zla vremena dobri ljudi još bolji, a loši još gori.

Endrju Rosi, poznati američki dokumentarista ("Prva strana", "Kula od slonovače", "Prvi ponedeljak u maju"...), za globalnu kablovsku kuću HBO, režirao je i producirao film "Posle istine: dezinformacije i cena lažnih vesti".

Pisao sam već da pomno pratim kreacije predstavnika moje (de)generacije - i ne samo njih - u ubijanju zaludnosti u vreme kolektivnog 24/7 zatočeništva.

U vreme korone globalno, a vanrednog stanja lokalno, sve nam navike idu ka gorem, ružnijem, glupljem, bahatijem... jer ritam naših življenja udaraju istaknuti članovi grupe "Kompletni idi(j)oti".