Marko Vidojković

U kancelariji su bila dva stola, tri stolice, dva ašova, jedan saobraćajni znak i jedan orman. Za jednim stolom sedeo je jedan inspektor, a za drugim drugi. Inspektor koji je sedeo za desnim stolom bio je nadrkan i sve vreme je gledao pisaću mašinu ispred sebe kao da mu je silovala ćerku. Mene nije ni pogledao. Imao je ruke kao medved. Inspektor za levim stolom bio je dobro raspoložen. On svoju mašinu nije gledao, gledao je mene, sav razdragan, ali su i njegove šape bile kao medveđe. Gledao sam sto filmova i dobro mi je bila poznata ta glupava igra "dobri pandur - zli pandur", koja je, ne znam kako, trebalo da psihički uništi ispitanika. Ova dvojica s medveđim šapama su verovatno svakog jutra bacali novčić da bi odredili ko će tog dana biti dobar, a ko zao. Tog jutra levi je izgubio.

"Dragi čitaoci, izašli smo na beogradske ulice u potrazi za građanima koji padaju po ledu, ali naišli smo na nešto zanimljivije - dasku koja govori! Gospođo daska, otkud vi u Alekse Nenadovića? Izgubili ste se?"

Dan Republike Srpske 2026, dočekan je sa uzbuđenjem u svim krajevima Srpskog sveta. U Banjaluci je izvršen defile oklopnih vozila i naoružanih lica. Po ružnom vremenu, oklopni transporteri vukli su se poput puževa i sve je podsećalo ne na proslavu rođendana, već na sahranu. Došlo je do određenog patriotskog zamora i baš kad smo pomislili da nam nema spasa, mladost je zapevala.

Počelo je mirno, na Badnji dan. Srbi su se okupili, obukli u crno, stavili fantomke na glave, zgrabili sekire i pošli po badnjak. Seklo se na sve strane, a trofejni mladi hrastovi ukrašavali su skromne pravoslavne džipove. Kolona policijskih vozila pod rotacijom, je pre batinanja i hapšenja nevaljalih blokadera, 2026. započela sečom badnjaka i zavijanjem sirena.

Bilo jednom jedno božićno seoce. Ovo seoce podignuto je ispred Skuštine, u belom gradu, Beogradu. Ono je jedino božićno seoce na planeti, koje je podignuto na proleće. U ovom seocetu bili su kao sneg beli šatori, prštala je bela lajna, pardon, bela staza u svako godišnje doba, najavljujući najradosniji hrišćanski praznik.

Hm, nepoznat broj. Ma šta me briga, javiću se. "Halo?" "Puštaš da zvoni četrdeset puta, kabron! Sram te bilo!"

"Gospodine Nenormalni, šta ste se smrkli, Nova godina je!". "Ghhh mfff urrr..."

Godina je pri kraju, sumiramo utiske. Osim gomile političkih, tu su i utisci koji sa našim svakodnevnim hororom nemaju veze. Tu je, recimo, hit "Kradem bakar", jutjubera Janka i nadarenog Brazilca, poneka serija, knjiga i druge pojave kojima nisam stigao da se bavim u svojim tekstovima.

Bivši, budući, a, ko zna, možda i sadašnji gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, predstavio je nove projekte koji će dodatno promeniti lični opis glavnom gradu. Među njima se naročito ističe panoramski točak, koji će biti smešten odmah pored nekadašnjeg nacističkog logora "Staro sajmište".

"Gospodine Nenormalni, u 2025. bili ste preko 400 puta na televiziji. Da li ste vi kršteni?" "Zar nije vaš brat od tetke patrijarh?"

Bilo je razloga za slavlje u utorak, režimski tužioci pukli su na izborima za Visoki savet tužilaštva, a toliko se Konjdilom ložio da dolazi kraj Zagorki Dolovac. Postoji nešto što se zove "konjdilomski muk", a to je muk koji se na Informerovom sajtu javlja kada ga režim negde izduva. Po tom muku može da se oceni količina frke u kojoj se banda nalazi.

"Gospodine Strašilo, u kom ste fazonu danas?"

Srpski svet stigao je do najvažnijeg doba godine, zime. To je nekada bilo doba kada su se ukućani okupljali oko ognjišta i pričali priče o dvoboju Cara Lazara i Svetog Save. Danas, u skladu sa dvadeset prvim vekom, Srbi se više ne okupljaju oko ognjišta, već oko individualnih ložišta, gde pričaju priče o tome kako je Sisolini rekao istorijsko ne Moskvi, Vašingtonu i Briselu.

Američki Kongres i Senat izglasali su, a Tramp potpisao Zakon o Zapadnom Balkanu, koji, kada se čita, svakoga normalnog navodi na zaključak da je neophodno hitno preispitivanje titule Srbina koju je Trampu dodelio Konjdilom Informerski. Ne samo što je našeg Sisolinija naterao da glumi visok pritisak posle lažnog predstavljanja na Floridi, ne samo što mu […]

Prvo da kažem da mi se javilo tužilaštvo u ponedeljak pre podne. U uobičajeno kratkom razgovoru, pitali su me da li se osećam ugroženim, ja sam odgovorio potvrdno i to je bilo to.