Nemanja Rujević

Našli ste se ovde i šta da vam radim, sada trpite. Otvorili ste novine ili kliknuli pa kusajte.

Svi bi da raspravljaju o tome šta je Dinko Gruhonjić usputno rekao – i još više o onome što mu je namontirano – na nekakvom skupu istomišljenika u Dubrovniku i to prošle godine. Skupu za koji ne bismo ni znali da neko nije odlučio da je vreme da saznamo.

Kladio bih se da je spremnost ljudi na pobunu protiv loše vlasti veća u onim državama u kojima ima manje psećih govana po trotoarima i zelenim površinama.

Nema desetak dana da sam raspravljao sa jednim kolegom. Radilo se o podeli među roditeljima iz "Ribnikara" u vezi sa memorijalnim centrom - koliko onde uopšte treba da ostane od škole?

Ima onaj vic kad čovek poseduje dva konja, pa ne može da ih razlikuje. Komšija ga savetuje da jednom poseče uši i rep, ali se konji noću pokoškaju pa i drugome budu odgrizene uši i rep.

Zamislite šezdeset ljudi, rođenih u vreme nastanka prvog homo sapiensa pre 315.000 godina. Zamislite da su ti ljudi odmah počeli da rade za današnju srpsku prosečnu platu i da nisu umrli, nego su radili sve do danas.

Beneficirani radni staž imaju rudari, dimničari, ljudi koji rade sa toksičnim i smrdljivim tvarima. Ko čisti septičke jame, onome zakon priznaje 14 meseci staža na godinu dana. Roniocima se priznaje čak 18 meseci na godinu.

Slučaj je udesio da se ovih dana piše o dva politička zatočenika. Zapadne novine su ocenila da su ta dvojica „ostavljeni da umiru na rate“ jer su moćni tako hteli.

Vodeći opozicionar u Srbiji će pozvati na proteste zbog izborne krađe, javljaju dve najveće novinske agencije, državni Tanjug i Beta, a prenosi B92, jedan od najčitanijih informativnih portala.

Institucije su rekle svoje! Niko nije kriv za ubistvo Slavka Ćuruvije, štaviše, treba proveriti da li je naš kolega ubijen na Uskrs pre četvrt veka, da li mu je neko pucao u glavu i srce u beogradskom haustoru ili je sve plod kolektivne uobrazilje, a Ćuruvija i danas pije mohito po kiparskim plažama i smeje se vestima o sebi.

Kolektivni um poznat kao Kolegijum RTS-a ovih dana se dao u pijačnu raspravu sa predsednikom jedne opozicione stranke, sve pršti od otvorenih pisama.

Poštovana čitateljko i čitaoče, pred tobom je stota Vaservaga. Znam, jer numerišem kolumne kad ih šaljem mudrom uredništvu Danasa.

Moja generacija novinara verovatno će imati neslavnu obavezu da sahrani novine. Da ih poslednji put pažljivo presavije, položi u grob i održi im opelo. Jer, kažu, štampa umire.

Kažu kakav ti je Božić, takva ti je cela godina. Naš predsednik je, da se ne urekne, na Božić pohodio studio televizije Pink i Jovanu Jeremić, koja je iz nekog razloga bila u crnini.

Ah, opet je ono doba godine kad se gledaju bečki muzikanti i skijaški letači u Garmiš-Partenkirhenu, kad se okrajcima omazuju ostaci ruske salate i krajnjim naporima vari previše sarme - mada šta je uopšte previše ako je kupus dobro kiseo, a sarma dovoljno masna?