Olgica Nikolić

"Mali" fudbalski klubovi u Srbiji naviknuti su da uglavnom ćute o "super moćima" Crvene zvezde i Partizana.

Mogu Hrvati i Srbi doveka da ubeđuju jedni druge i sebe da su potpuno različiti i(li) bolji, jači, pametniji, kulturniji... od onog s druge strane komšijskog plota, ali neće nikada pobeći od zajedničkih im devijacija.

Kada neko ima vrhunski talenat, neutoljene ambicije i čvrstu veru u sebe, igra u sredini voljnoj da ga sačeka i istrpi, pametnoj da ga upregne tako da ga ne potroši prebrzo, a mentalni sklop mu je takav da može podneti sve nus pojave meteorskog uspona u karijeri, onda mu neiskustvo nije smetnja i izgovor.

Postoji nekoliko tipova javnih ličnosti: one što razumeju ulogu i uticaj medija, pa saradnju s njima shvataju kao radnu obavezu, one što ih doživljavaju kao nužno zlo i drže ih na bezbednoj distanci, one što ih upotrebljavaju u lične svrhe i one što ih otvoreno preziru pa su s njima permanentno na ratnoj nozi.

"Za desetine hiljada Srba u Australiji, Đoković je sportski svetac", ispravno je primetio izveštač NJujork tajmsa sa grend slema u Melburnu, s tim što se Novaku poklanjaju i milioni zemljaka širom sveta.

Parafrazirani stihovi Petra Petrovića NJegoša "Blago tebi što ćeš zauvek živeti, imao si se zašto i roditi", u oproštajnoj poruci čuvenog Partizanovog golmana Milutina Šoškića njegovom prijatelju Dragoslavu Šekularcu, saželi su svu fudbalsku i ljudsku veličinu, još za života, legendarnog driblera Crvene zvezde, ali i evocirali sećanja na neka lepša i čovečnija vremena u zemlji zatrovanoj svim zamislivim toksičnim podelama.

Nekada smo brojali dane do početka Evropskih prvenstava, šampionata sveta i olimpijskih turnira u rukometu, jer u vreme velike Jugoslavije nije bila vest kada rukometaši(ce) doguraju daleko na njima, a sada izveštaji sa istih medijima služe za popunu prostora.

Poduža je lista onoga što može da se stavi na teret Zvezdanu Terziću, ali ima se za šta i odati priznanje generalnom direktoru fudbalskog kluba Crvena zvezda, kao što je odluka da posle gubitka davno viđene duple krune pretprošle sezone ubedi Vladana Milojevića da preuzme komandu razbijenom vojskom sa "Rajka Mitića".

Osim povremeno u mlađim kategorijama, srpskih fudbalera nikada nema među kandidatima za MVP titule Evropskih i Svetskih prvenstava, ko zna da li će ikada iko s ovih prostora biti i na širem spisku za Zlatnu loptu i slične prestižne godišnje nagrade, ali zato njihov zemljak Milorad Mažić već više od pola decenije pripada sudijskoj eliti.

Kada je Andrija Prlainović usred slavljeničke euforije posle osvajanja toliko dugo čekane olimpijske titule u vaterpolu, u izjavi za RTS, iz dalekog Rio de Žaneira zavapio za SISTEMSKU pomoć našem najtrofejnijem timskom sportu, jer će bez nje u doglednoj budućnosti potonuti u amaterizam, bio je danima razapinjan na stubu srama.

U normalnim zemljama, kakve takve tradicije loptanja po travi, posao fudbalskog selektora je čast, profesionalni izazov i privilegija.

Nema ništa prirodnije i logičnije od toga što je baš Engleskinja Suzan Dinidž postala najmoćnija žena u svetu fudbala.

U duhu jednog od najstarijih i najprimenjivanijih nepisanih pravila u kolektivnim sportovima "lakše je promeniti trenera nego celu ekipu", uprava košarkaškog kluba Partizan pre desetak dana je izmakla klupu Nenadu Čanku i brzopotezno na istu postavila Andreu Trinkijerija.

U sedmici povratka Novaka Đokovića na teniski tron, izbora Tijane Bošković i Zorana Terzića za odbojkašku kraljicu i cara Evrope, medijskog i "grobarskog" usijanja zbog odluke cenjenog košarkaškog stručnjaka Andree Trinkjerija da se lati vađenja Partizana iz dubokog kanala, započetog ni manje ni više nego pobedom protiv nesavladive Mege, najnovijih rezultatskih rafalnih paljbi Crvene zvezde po protivnicima u ABA ligi i Evrokupu, još jedne serije odličnih NBA partija Nikole Jokića i Nemanje Bjelice...

I kada ne drže teniski reket Novak Đoković i Rafael Nadal su u fokusu svetskih medija. Ovog puta ne zbog promena u timu saradnika, vesti iz njihovih privatnih života, novih humanitarnih angažmana...