Svetislav Basara

Potegao, cenjeni publikume, prezident Tadić pa napisao autorski članak za „Frankfurter algemajne cajtung“. Tema - Srbija i Evropska unija.

Sad je jasno zbog čega ovdašnji „patrioti“ priželjkuju što veću bliskost sa Matuškom Rusijom. Neka opoziciona boranija se u Moskvi nešto uskopistila protiv sumnjivo dobijenih izbora i Putina i odmah je na scenu stupio NKVD.

Još jedna velika pobeda Srba i Srbije, braćo i sestre. Ovoga puta u Sloveniji. Na tamošnjim parlamentarnim izborima, potpuno neočekivano je pobedio naš čovek, Zoran Janković, prethodno gradonačelnik Ljubljane.

Velika je konfuzija, cenjeni publikume. Zaplet dostojan Umberta Eka. Srbi sa Kosova odbijaju da poslušaju prezidenta i da uklone barikade. Istina, prezident i njegov think-tank su iste te Srbe doveli na barikade jer su, uprkos lošim poukama iz prošlosti, procenili da se barikadama nešto može postići. Kada su shvatili da to neće ići, promenili su mišljenje. Problem je sada sledeći: kako da promene mišljenje ljudstvu na barikadama. Znate kako se ono kaže, duha je lako pustiti iz boce, ali je teško, obično i nemoguće, vratiti ga nazad.

Seća li se iko Borhesa i fantastične priče o mapi koja se do najsitnijih detalja poklapa sa teritorijom carstva? Ko bi još na to obraćao pažnju u vremenu kada smo - zahvaljujući Google Earthu-u - dobili još detaljniju mapu čitavog sveta.

Ne znam jeste li primetili da ove godine nema ni svinjskog ni ptičjeg gripa. Virus ubica, podmukli mutant, „uzročnik pandemije“, neočekivano je digao ruke od svog ubilačkog posla. Mediji čak ne prete ni običnim gripom.

Eh, šta ti je sabornost, Prezident potegao na otvaranje nekakvog banjalučkog auto-puta koji - za razliku od auto-puteva koje otvara po Srbiji - zaista postoji. Bar pretpostavljam.

Prođe nam još jedan Dan bivše republike, dvadeset deveti novembar, dan kao i svaki drugi dan. Ovde-onde se okupio poneki borac i jugonostalgičar i na tome se završilo.

Opet lom na barikadama. Opet povređeni na obe strane. Prezident pozvao na „momentalni prestanak nasilja“. Mogao sam to umesto njega učiniti i ja, recimo, i efekat bi bio isti - nikakav. Toliki nam je otprilike uticaj i na KFOR i na kosovske Srbe. Stvar polako izmiče kontroli, što se obavezno događa kada država prepusti poslove ličnim inicijativama. Ako se nešto hitno ne preduzme, lako se može dogoditi da se kosovske barikade pretvore u beskonačnu intifadu. Moć inercije je čudo. A inercija je naročito moćna kada se radi o lošim stvarima. Znamo to iz iskustva. Mnogo je lakše upasti u problem nego se izvaditi iz njega.

Šta to bi? Juče, prekjuče, Dragan Veselinov pozvao na stvaranje Republike Vojvodine, vest preneli svi takozvani portali, a juče - u ponedeljak - ni Veselinova, ni Republike, ni vesti. Biće da se tu radi o slobodi štampe. Sve je to češća pojava.

Elem, cenjeni publikume, Kosta rešio da spusti prezidentu. Piše, dakle, Čavoški da je Jego Sijatelstvo počinio akt veleizdaje i još mnogo krivičnih dela protiv naroda i države i da mu se neodložno mora suditi. Zajedno sa Borkom Stefanovićem. Bio bi to vaistinu, kako novinari kažu, „proces veka“.

Moram nekim poznanicima skrenuti pažnju da se pridruže pismenim komentatorima, umesto što zivkaju telefonom. Ove potonje čitam jednom u deset dana, a na telefonske pozive se uredno javljam, takav je čaršijski red.

Zna li uopšte onaj Dačić šta hoće sa Kosovom? Možda intimno zna, mada sumnjam, ali u javnosti je poslednjih meseci plasirao nekoliko veoma različitih mišljenja.

Mesićevo obraćanje generalima nije bilo slučajno. U javnost je bila procurila strogo poverljiva Informacija Političke uprave SSNO o situaciji u svetu i našoj zemlji i neposrednim zadacima JNA.

Vidim na sajtu NSPM tekst Slobodana Antonića u kome lamentira nad žalosnim stanjem u koje je Srbija zapala. „Potreban nam je“, veli Antonić, „preokret, ali ne ovakav.“ Kakav je drugačiji preokret moguć, osim ovog jedinog koji koliko-toliko postoji, za koji nije sigurno da će ga i napraviti.