Marko Vidojković
Beograd je ove godine dobio nekoliko novih ukrasa. Tu, pre svega, mislimo na Savu koja je olakšana za jedan most. Sada ta lepa, braon reka, teče bez smetnji između starog i novog dela "Beograda na vodi", čije stanovnike više ne uznemirava kloparanje tramvaja koji su nekada ovuda, bez ikakve potrebe, prelazili s jednog kraja grada u drugi.
Živa Vekecki
Dragan Stojković Piksi, selektor fudbalske reprezentacije Srbije, posle debakla u susretu sa Engleskom izjavio da je Srbija "rezultatski izgubila ali da nije poražena" (!?). Sa selektorovom konstatacijom nije se složio Aleksandar Mitrović, najbolji strelac u istoriji reprezentacije Srbije.
Miša Brkić
Srbija je napadnuta.
Vrište naslovi režimskih medija. Kad bi ih potrošač izmišljenih vesti ozbiljno shvatio već bi sedeo u zemunici na Kosmaju, Fruškoj gori, Maljenu, Goliji ili Miroču prebrajajući džebanu i glancajući cevku mitraljeza. Naravno da ni ćaci ne veruju u tu budalaštinu.
Božidar Andrejić
U "ovEm delu" istočne Srbije ima nekih reči u vezi sa zanatima i zanimanjima koje nisam čuo u drugim krajevima, niti u "školskom i gospockom" rečniku. Šnajderaj se, recimo upotrebljava/o za krojačku radnju, ali i firme sa više zaposlenih, pa i konfekcije dok ih beše. Za šank u kafani se govoraše kelneraj, ali za molerske radnje se nije moglo čuti moleraj. Ta reč se koristila za molersko delo, pa i kad se kaže da mi je moler "uradEo" moleraj.
Duško Bogdanović
Na različite načine Srbi demonstriraju patriotizam i poštovanje prema nacionalnim simbolima. Mnogi se sa neskrivenim pietetom odnose prema crveno-plavo-beloj zastavi sa dvoglavim orlom ili sa krstom i ocilima na njoj.
Većina samo sluša, poneko i peva stihove himne "Bože pravde". Nema u tome pravila. Štaviše. Posebno je različitost uočljiva među sportistima: neki su zagrljeni, drugi se drže za male prstiće, sa raširenom šakom na grudima, ili sa spojena tri prsta, baš tamo gde se srce nalazi. Ima i onih koji su tu "nako". Bledo i nezaintresovano stoje do poslednjeg takta himne. Važnije za njih - utakmice dabome - tek slede...
Aleksej Kišjuhas
Filozofski fakultet u Novom Sadu jeste moja druga kuća. U njoj sam proveo više od polovine života – od svoje 19. do 42. godine ili do danas. Na ovom fakultetu sam 2002. godine upisao Sociologiju, tamo sam diplomirao (2007), masterirao (2009) i doktorirao (2015). Na mom Filozofskom sam prvo postao asistent (2008), pa docent (2015), te vanredni profesor (2020).
Marko Šelić Marčelo
Ulaženje u likove sastavni je deo bavljenja pisanjem - i solidno težak, iako je reč o ljudima koje si sam izmislio. Van književnosti, u stvarnoj stvarnosti po kojoj tavore stvarni ljudi, tim se poslom bave psiholozi. To će reći, "nisam stručan, ali mogu da pogledam" - sledi slobodna analiza lika koji, na našu žalost, nije plod fikcije. Šta smo to gledali u antologijskom obraćanju od pre nekoliko dana, koji se misaoni tok odvijao ispod tog čela i zašto je čaršiji lakše da zastrašujući prizor poveže s promilima špiritusa. Ne kažem da katalizator nije bilo i piće. Samo mislim da je mnogo značajniju ulogu odigrala supstanca koja se u toj glavi prirodno luči, takoreći gradivno tkivo od kojeg je parazit što nam sedi na životima satkan.
Nina Savčić
Pre mnogo godina dok je lice Beograda bilo čisto i fino hidrirano, Duško Radović imao je onu poznatu izjavu da je već samo to što se neko probudio u našem lepom gradu dovoljno životno postignuće, te da se može smatrati srećnikom.
Bratislav Braca Marković
U ranu jesen '87, samo nekoliko meseci nakon sticanja punoletstva, obreo sam se u Novom Mestu u Sloveniji na odsluženju vojnog roka. Vrlo brzo sam razumeo dve stvari. Prva je da je koncepcija "svi smo mi armija" najveća moguća glupost, a verujem da je stepen moje smotanosti pomogao i mojim sredovečnim oficirima da, nakon više decenija službe u JNA, to shvate. Čovek u životu nije rođen da zna sve, zapravo, svako od nas sposoban je za nekoliko profesija. A ja svakako nisam rođen da budem vojnik. Druga stvar koju sam razumeo šetajući se kao "gušter" prilikom retkih izlazaka u grad, bila je da vojni rok služim ne u drugoj zemlji, već na drugoj planeti. Ne mislim ništa loše - naprotiv. Vekovni uticaj Austro-Ugarske jasno se mogao videti u ovom lepom, ali od Beograda sasvim drugačijem mestu. Red, rad i disciplina, radnim danom retko si koga mogao videti u kafiću. I izrazito lepe devojke, ali to nažalost nije tema ovog teksta.
Vladimir Jokić
Razbaškarilo se ovo Zlatno doba uzduž i popreko napredne Srbije, samo šljašti. Baška diplomatija, baška sport, baška ono resto.
Milan St. Protić
Šta je najveći problem u Srbiji? Šta je uzrok ovakvog haotičnog stanja u zemlji? Zašto se ovde politička neslaganja i razlike u uverenjima pretvaraju u otvorene i nasilne sukobe?
Marko Vidojković
"Laku noć, došla sam da branim Srbiju."
"Gospođo Čale, rekli smo vam da ne dolazite u Brisel. Šta tražite ovde?"
Snežana Čongradin
Bilo je to davne 1990. godine, kada je Slobodan Milošević zajedno sa Vojislavom Šešeljem krenuo u ratne zločine, u slanje sopstvenih građana u smrt. U teško siromaštvo onih koji su ostali kod kuće, da uzalud čekaju ove što su poslati u smrt ili u izvršenje ratnih zločina, pažljivo planiranih od strane državnog aparata. Da bi pripadnici tog aparata zaradili i na ratu profitirali.
Marko Vidojković
Snimanje prve epizode DLZ u novoj sezoni bilo je pravo ludilo. Ne samo zato što je epizoda sama po sebi bila ludilo, već i zbog onoga što se tokom snimanja dešavalo. Gost je bio Vladimir Štimac, koji je inspirisano govorio o evrobasketu i situaciji na srpskim ulicama. Baš pred početak "Magarećeg kutka", u 15.41, stiže mi na mobilni informacija sa mejla koji je služio za reanimaciju naloga dlz.isternŽgmail.com kako su na upravo pomenutom nalogu promenjeni šifra, mejl za reanimaciju, kao i telefonski brojevi povezani sa njim.
Dragoljub Petrović
Prva balada o predsedniku koji cirka napisana je po motivima pesme "Muzičari koji piju" Riblje čorbe i posvećena je konferenciji za štampu predsednika Srbije održanoj u onoj noći kada su po ulicama Novog Sada žandari & kompani jurili i lemali građane, a predsednik se iz prostorija MUP-a obratio naciji u nekakvom čudesnom raspoloženju, što je sasvim legitimno, jer po Zakonu o bezbednosti saobraćaja ne sme da se pije kad se vozi, ali po Zakonu o bezbednosti konferencija za štampu može da se pije kad se održava konferencija za štampu. Ništa tu, dakle, nije protivno zakonu.
