Pavle Simjanović
Po standardnom planu rada tokom prethodnih nedelju dana je bilo očekivano da pogledam nekoliko filmova sa Slobodne zone i napišem par tekstova.Čak sam odabrao dva sa prikladnom tematikom za koje još i nije bilo neophodno da sedim u bioskopskoj sali uz grižu savesti.
Safeta Biševac
"Svuda pođi, kući dođi". Putovanja, posete stranim zemljama, šetnje nepoznatim gradovima, posebno ako su na moru, zaista volim "više nego leba da jedem", ali držim se izreke s početka. Drago mi je kada sletim na beogradski aerodrom. Prethodno se trudim da ako mogu iz vazduha ugledam svoj blok 70, ponekad tražim pogledom i svoj soliter. Ako ih vidim, srce mi je puno, ali sreća zbog povratka kući meša se s pomalo neprijatnim osećanjem.
Nemanja Rujević
Sećam se svog prvog pisma čitaoca, a internet pamti i datum. Bio je 25. oktobar 2007. u 876. broju nedeljnika "Vreme". Šest meseci pošto su pokojnom kolegi Dejanu Anastasijeviću stavili bombe na sims prozora sobe u kojoj je spavao sa suprugom.
Marko Vidojković
Evo stalne rubrike "Problemi DLZ sa hakerima". Od prošlog javljanja desilo se nekoliko zanimljivih stvari. Nalog dlz.istern na Gmailu vraćen je pod kontrolu Nenada Kulačina, uz pomoć nekoliko IT organizacija.
Živa Vekecki
Novak Đoković, najbolji sportista Srbije svih vremena, po mnogima i najbolji teniser sveta svih vremena, bio je donedavno i najbolji ambasador Srbije u svetu.
Miša Brkić
Malo kontre onom tvom Argentincu.
Božidar Andrejić
BITI NOVINAR - KAKO SAM POSTAO I O(P)STAO
Tamara Đorđević
"U ćutanju je sigurnost", pisao je Andrić. Ćutanje je projektivni test, reći će savremeni psiholog. Dovoljno je samo da ćutiš i posmatraš. Saznaćeš sve što te zanima - i ono što bi voleo da nikada nisi saznao.
Aleksej Kišjuhas
Studentski pokret koji je zapljusnuo Srbiju je svojevrsni – pokret obnove. Ne kao SPO Vuka Draškovića, već kao jedan antropološki fenomen. Naime, još 1954. godine, kanadski antropolog Entoni Volis (koji se bavio kulturama američkih starosedelaca ili „Indijanaca“) ponudio je sledeću definiciju „pokreta obnove“ ili „revitalizacije“: „Pokret obnove definiše se kao nameran, organizovan i svestan napor članova jednog društva da izgrade zadovoljavajuću kulturu. Obnova je, dakle, sa kulturnog stanovišta, poseban oblik promene kulture: osobe uključene u proces revitalizacije moraju doživljavati svoju kulturu, ili neke njene glavne aspekte, kao sistem; moraju osećati da je taj kulturni sistem nezadovoljavajući; i moraju inovirati ne samo pojedinačne elemente, već i potpuno novi kulturni sistem, koji stvara nove odnose, a u nekim slučajevima i nove karakteristike.“ („American Anthropologist“ 58, 2, str. 265). Zvuči poznato?
Marko Šelić Marčelo
Ono što režim provocira teško je razumeti čak i kada načas iz jednačine isključimo bodljikavu žicu koja nam se svakodnevno klupča u utrobama i pogledamo čisto strateški: u redu, imamo posla sa zlom koje ne preza ni od čega, sve što je neljudsko nije mu strano itd. Ali šta se svim tim hoće? Hoće se neki crni scenario, kaže čaršija, s pravom - zaista tako izgleda. Mašinovođi naše nesreće ljudski životi dokazano ne znače ništa, znamo još od devedesetih, pri čemu ovi u Ćacilendu još nisu shvatili da se to ne odnosi samo na nas, nego i na njih.
Bratislav Braca Marković
U toku skupštinske rasprave predsednica parlamenta Ana Brnabić rekla je da porodice nastradalih u padu nadstrešnice imaju tapiju na bol. Potpuno je nebitno što se Ana Brnabić i ja po hiljadu i neki put ne slažemo. Jer o bolu su do sada raspravljali mnogi veliki umovi koji su hodali pod nebeskim svodom od nastanka sveta do danas. Napisane su mnoge knjige i nije baš izveden neki epohalan zaključak, osim da na bol niko nema tapiju, niti se od njega bilo ko može sačuvati.
Milan St. Protić
Žal za izgubljenim životima je neprikosnoven. Uludo izgubljenim životima. Žal za šesnaestoro nesrećnika što nisu smeli poginuti. Za stradale u "Ribnikaru", Duboni, Malom Orašju. Za svim mučenicima pokošenim, ubijenim, oteranim u smrt. Srpskim i nesrpskim. Godinama, decenijama. Pamtimo. I tugujemo. Gnevni na vinovnike. Gnevni i ogorčeni. Mračan krug naše svakodnevice. Naše stvarnosti. Naše nemoći.
Marko Vidojković
"Sigurno ste primetili da gospodara naših života svi odjednom zovu Sisiolini. Posle Lustera, Žvalege, Neandreja, Nepomenika, Žvalibabe i čega sve ne, ovaj novi nadimak predstavlja kreativni iskorak u novom smeru. Razgovarali smo sa nepoznatim autorom nadimka Sisolini o tome šta ga je navelo na ovakvu umnu kreaciju. Gospodine, nepoznati autore, otkud Sisolini?"
Marko Vidojković
Prošle zime, obešen je kunić u Novom Sadu, na ogradu osnovne škole "Jovan Popović". Taj zločin, poput svih koji smrde naprednjaštvom, nikada nije razrešen. Kunić (kod nas ga uglavnom zovu zec ili zeka, pa ću tako i ja u nastavku teksta) bio je udarna vest, kratko doduše, jer su već naredne noći naprednjački kriminalci slomili vilicu studentkinji Ani V, takođe u Novom Sadu.
