Kolumne

Fejsbuk grupu, koja trenutno nosi naziv "Građanska gerila", osnovao sam početkom aprila, a toliko se toga u međuvremenu desilo da više nisam siguran zašto sam je tačno osnovao. Da, mogao bih da pročitam svoje prethodne kolumne posvećene ovoj grupi, ali ne, neću. Neka ovaj tekst, poslednji posvećen toj neformalnoj skupini boraca za pravdu, bude pravi odraz koliko se ona odrodila od svog tvorca.

Zalećem se kroz crvena svetla, sa uključenim blinkerima i sirenom koja trešti. Nekoliko minuta kasnije zaustavljam kola na istom mestu kao prethodnog dana, cepam lajnu, te narogušen izlazim i krećem ka gradilištu, podižući usput bermude, koje mi udruženim snagama spuštaju gravitacija, stomačina i pištolj.

Moj burazer od strica, nekadašnji juniorski teniski šampion Jugoslavije, a danas jedan od naših najboljih teniskih trenera, koristio se svim raspoloživim sredstvima da dođe do pobede. Na primer, kada hoće da mentalno poremeti protivnika, išao bi u klonju na desetak minuta. Pitao sam ga tada šta radi u klonji, a on mi je rekao: "Šetkam se, dok ne ocenim da je pobednik prso."

Predsednik je prošle nedelje imao još jedno obraćanje javnosti za nezaborav. Da, ono montipajtonovsko, u kom je sedeo za velikim stolom, spreman da rekne "And now, for something completely different".