Aleksej Kišjuhas

Od pre mesec dana, porodično stablo čoveka ima ovog člana. Na konferenciji za štampu u Johanesburgu, 10. septembra ove godine, ekipa naučnika i istraživača pećina objavila je podatke o verovatno najznačajnijem otkriću fosila u poslednjih pola stoleća.

"Naučnici otkrili vodu na Marsu!". Ovakva vest ili novinski naslov bio je - igra rečima je namerna - vlažni san mnogih astronoma, kosmologa, astrofizičara, astrobiologa, ali i ostalih naučnika, ljubitelja naučne fantastike i sanjara od kada čovek gleda u nebo i pita se čega sve tamo ima. Voda je sinonim za život, a "Marsovci" su sinonim za vanzemaljce od kada je sveta i nesveta.

Teško da u javnosti Srbije postoji neko ko je omraženiji od - "golišavih savetnica". One su negde pri vrhu osoba koje su predmet prezira u ovdašnjem diskursu, dakle, tu su negde među ateistima, ustašama i indiferentnima prema Novaku Đokoviću i njegovom loptanju.

"Mi, Mađari, ne želimo da svetska seoba naroda izmeni Mađarsku", poručio je mađarski premijer Viktor Orban policajcima koji čuvaju granicu njegove zemlje od izbeglica sa Bliskog istoka i Afrike. Dižući ksenofobni moral borbenim jurišnicima na Trgu heroja u Budimpešti, dodao je i to da oni moraju da "odbrane Mađarsku i Evropu" i da "zaštite naš način života".

Godina je 1585. Jedan slabo obrazovani 21-godišnjak, amaterski glumac i stihoklepac iz engleske provincije stiže u London u potrazi za slavom, kao i mnogi pre i posle njega. Narednih deset godina glumi, piše komade i prodaje ih unaokolo, radeći zajedno sa sebi sličnima u glumačkoj trupi "Momci Lorda Čemberlena". Skupivši pare, on i ova ekipa zatim grade sopstveno pozorište na periferiji grada, odnosno na južnoj obali Temze, gde su dotična već nicala kao kišne gliste nakon pljuska.

Jednom prilikom, Jelena Karleuša je spočitala Dari Bubamari to što nepravilno izgovara naziv luksuzne francuske modne kuće "Hermès" (izgovara se "Ermez", valjda). Spomenuta Bubamara tada je odgovorila: "(nevažno je) Da li znam ili ne znam da kažem nešto, ja te stvari imam". I, uz gest trljanja palca, kažiprsta i srednjeg prsta koji aludira na novčanice i skupoću, famozno dodala - "Puno košta."

"Stranci dolaze! Oteće nam radna mesta i grinfild investicije! Zaraziće nas bolestima! Bombaški će se samoubiti! Prefrigani dezerteri, glume patnju, a nose trenerke, ajfone i zlato! Evropa i Amerika ih vatikanski upumpavaju ovamo da bi nas, pravoslavne, porazili iznutra! Spustite roletne i zaključajte vrata! Sakrijte žene i decu!"

Šestog avgusta, emitovana je poslednja epizoda Dejli šoua sa DŽonom Stjuartom ("The Daily Show with Jon Stewart"). Nakon 16 godina i preko 2600 epizoda, bio je to kraj jedne ere vrhunskog političkog novinarstva i izvanrednog političkog humora.

Predstavljen je kao najpoznatije pojačanje tokom letnjeg prelaznog roka; uklopio se u tim kao da je sa fudbalerima ponikao na terenima Teleoptika, sa većinom saigrača je u "bratskim" odnosima, među prvima je kada šala na repertoaru, ali i među najnezapaženijima na terenu pogotovo na utakmicama u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Valeri Božinov ima sreće da trenutno nema izrazito jaku konkurenciju u navali Partizana; u suprotnom bi već bio prikovan za klupu. Trener Zoran Milinković još uvek ima strpljenja za bugarskog fudbalera; Ivanu Šaponjiću i dalje ne veruje, ali ukoliko napad crno-belih pojača iskusni Marko Dević dani Valerija Božinova u startnoj postavi mogli bi da budu odbrojani.

Ljudi vole vanzemaljce. Osluškujemo kosmos i šaljemo svemirske brodove sa instrumentima koji su posvećeni jedino potrazi za životom na drugim planetama. Imamo zasebne žanrove i bezbroj knjiga, filmova i serija sa motivom vanzemaljaca i vanzemaljskih civilizacija.

Ljudi obično ne znaju da mi nismo jedini ljudi koji su ikada živeli na planeti Zemlji. Ili znaju, ali to do kraja ne skapiravaju. Da, upravo tako, čovek nije jedina ljudska vrsta koja je ikada postojala. To jest, živa bića koja su pripadala rodu Homo bila su brojna i raznovrsna, a mnogi od tih ljudi živeli su pored nas ili čak uz nas same, Homo Sapiense. Slike evolucije ljudske vrste iz udžbenika za osnovnu školu ili sa interneta obično predstavljaju niz nekakvih pogrbljenih majmunolikih stvorenja koja se vremenom sve više uspravljaju i na kraju dospevaju do čoveka, jednog jedinog i jedinstvenog.

Prošle nedelje interneti su eksplodirali i poblesavili zbog jednog profesora socijalne psihologije i jednog njegovog podlog ispitnog pitanja. A zatim su lenji novinari tzv. tradicionalnih medija preneli celu tu stvar kao čudo neviđeno, uključujući tu i naslove poput Najteže pitanje na testu izazvalo haos među studentima i tome slično.

Na stranicama jednog dnevnog lista čije ime počinje na P, a završava se na olitika rasplamsala se i raspojasala zanimljiva diskusija u vezi sa grčkom dužničkom krizom. Naime, novinarka Anica Telesković je u tekstu Ja, Cipras kontroverzno p(r)ozvala "sve one koji podržavaju Grke" da joj pozajme po sto evra.

Posmatrajući nedavne događaje i glaveću usijanost oko genocida u Srebrenici, pristojnom čoveku preostaje jedino da se zapita jesu li svi pojedinačno izgubili svoj moralni kompas i kolektivno sišli sa uma. Kako je moguća sva ta užasna parada relativizacije i negacionizma? Zbog čega su uopšte legitimni sveprisutni diskursići na "A šta su oni nama radili" temu?

Postoje dani koji su promenili tok istorije, odnosno dani nakon kojih više ništa nije bilo isto. Na primer, dan kada je asteroid pogodio poluostrvo Jukatan, što je dovelo do izumiranja dinosaurusa. Ovaj događaj zatim je otvorio prostor za naše male primatske pretke da narastu i vremenom izdominiraju planetom.