Iza scene

Borivoj Erdeljan

Spoljnopolitički komentator, dugogodišnji stalni dopisnik (Kairo, Jerusalim, Atina) i specijalni izveštač iz zemalja Bliskog istoka i Medietrana. Šest decenija u novinarstvu.

Erdoganova žetva

Na prvi pogled čini se da nešto nije na svom mestu. EU je, preko svog komesara za proširenje Štefana Filea, toplo pozdravila rezultat referenduma u Turskoj o dvadeset šest ustavnih promena, kao „solidnu osnovu za održiv razvoj demokratije u skladu sa evropskim standardima i kriterijumima“. Prateća napomena je da razvoj treba pažljivo da se proverava.

Vodostaj Vardara

Balkanski reporter londonskog Gardijana izveštaj je začinio jetkom poukom da je „Aleksandar Veliki bez ikakve sumnje bio Makedonac, ali ta odrednica je, u današnjem smislu reči, davno mrtva; kontinuitet sa njim Jorgosa Papandreua i Nikole Gruevskog je isto toliki koliko i britanskog premijera Dejvida Kamerona sa, ko god da je bio, graditeljem Stounhendža“. Zatim zaključuje: „Obe, i Grčka i Makedonija treba da prekinu sa balkanskim stereotipom - istorija treba da bude ostavljena istoričarima, a tekuća realnost političarima.“

Obamin ulog

Stogodišnji sukob Jevreja i Arapa u Palestini još jednom je na proveri: da li je mir, ipak, isplativiji. U Vašingtonu se obnavljaju direktni pregovori, na koje su - kao i u retkim ranijim uspešnim prilikama prošlih decenija - protivnike priveli Amerikanci. Komentatori se slažu da Barak Obama „ulaže najveći deo svog političkog kapitala na nepouzdanu bliskoistočnu berzu“. Mnogi ne veruju u dobitak.

Hleb naš nasušni

Odluka premijera Vladimira Putina da Rusija trenutno obustavi (do kraja godine, moguće i duže) izvoz žita, čak ispunjavanje prethodno ugovorenih obaveza, pogađa mnoge kojima je „hleb naš nasušni“, koliko značajan za preživljavanje, toliko i oslonac političke stabilnosti.

Pogled u nebo

Da li će Izrael preteći Iran i bombardovati njegove nuklearne pogone pre nego što Islamska Republika sastavi atomsko oružje ili će Teheran brže steći bombu, uporno odmeravaju pesimisti. Optimisti još veruju da se neće dogoditi ni jedno, ni drugo.

Rasejani sinovi

Najtraženiji čovek na svetu, Osama bin Laden, za čiji je hvatanje i privođenje Senat SAD odavno povećao nagradu na pedeset miliona dolara, može da računa da će u Americi dobar deo njegove porodice biti prihvaćen dobrodošlicom, ako potomci i rođaci uspeju da napuste Iran, gde su od gostiju postali neka vrsta zatočenika.

Anadolski tigar

Ko je kome potrebniji, Evropa Turskoj ili Turska Evropi? Pitanje nekome ima čak prizvuk neukusnog cinizma. Za druge, koji se pozivaju na neumoljive ekonomske pokazatelje, nema nedoumice. Mladi istanbulski bankar Mehmet Čanajaz je uveren, naročito posle cunamija u evrozoni: „Ako se ne pridružimo EU, biće to evropski problem, a ne naš. Ako nas jednog dana i prime, lepo. Ali, u godinama koje dolaze biće to više njihova potreba. Evropska ekonomija nije konkurentna, koliko je nekad bila.“

Pečuj nekad i sad

Pečuj - Srbi su evropskoj prestonici kulture u 2010. u davnoj prošlosti dali ime kadarku - lozu i vino, a u bližem, prošlom stoleću i republiku sovjetskog tipa, koja je - istina - u avgustu 1921. postojala samo jedanaest dana, na čelu sa slikarom Petrom Dobrovićem, jednim od vodećih predstavnika modernizma kasnije posleratne jugoslovenske umetnosti.

Predsednička ponuda

Poljaci treba da odluče kome će se okrenuti: bliže bratstvu EU, kome već pripadaju ili - koliko je moguće - usporenijem evropskom hodu, zadovoljstvu evroskepticizma. U prvom krugu predsedničkih izbora, od deset kandidata izdvojila su se dvojica nosilaca upravo takve štafete: Bronislav Komorovski (58) i Jaroslav Kačinjski (61).

Pariski rez

Francuzi kao da su manje voljni za stezanje kaiša od drugih Evropljana . Imaju i svoje razloge. Očekuju da finansijska dijeta počne - rečeno biblijskom alegorijom - od „debelih krava“, pa tek potom bez ljutitih protesta može da bude svarljiv „jelovnik za mršavljanje“ svih građana. Ne ide, formulišu komentatori, „kazino kapitalizam“ da prođe nekažnjen, dok „raja“ pati.

Pandorin pasoš

Susedi, članovi iste evropske porodice, sabraća ili sapatnici u nekadašnjoj carevini, sumnjiče se međusobno i čak se otkrivaju „prikrivene namere“ jedne strane.

Pirova pobeda

Nerazumnom operacijom, u kojoj ni broj ubijenih mirovnih aktivista nije dugo bio sasvim izvestan, a među više stotina onih koji su se na šest brodova našli na meti izraelskih padobranaca i marinaca u međunarodnim vodama Mediterana, šezdesetak kilometara od Gaze, nalazila se i dobitnica Nobeleove nagrade za mir (1976) Irkinja Meirid Korigan Megver, čini se da je jevrejska država potopila samu sebe politički, diplomatski. Moguće zadovoljstvo zbog obavljene vojničke naredbe skromna je lokalna uteha.

Braća u bubnju

Braću Miliband, po odlučnim nastupima u javnosti maštovitiji komentatori porede sa sestrama Vilijams, teniserkama Serenom i Venus; ciničniji sa starozavetnim Kainom i Aveljom; posebno revnosni tragaju za ranijim primerima bliskih rođaka u britanskoj političkoj prošlosti.

Londonski tango

Strepnje od neprirodnog partnerstva - vlada konzervativaca i liberal-demokrata u Londonu - previđaju prethodna dobra iskustva ranijih „koalicionih brakova“ u britanskoj politici prošlog veka.

Kraljevi i prosjaci

Opšta povika je na Grčku da je „do grla potonula u dugove“, a uz to da Evropa - pre svih - prima teret spasavanja davljenika, koji „može da povuče mnoge na dno“.
PrvaPoslednja