Borivoj Erdeljan

Palestinci od Ujedinjenih nacija ove godine nameravaju da zatraže „vrapca u ruci“, glasanje prostom većinom u Generalnoj skupštini za status „države posmatrača bez potpunog članstva“ i bez prava učešća u glasanjima. Sada im - kao entitetu - pripada mesto „stalnog posmatrača“, koji, takođe, ne glasa. Prošlogodišnji plan sticanja punopravnog članstva nije uspeo, jer je zavisio od prethodne preporuke Saveta bezbednosti, gde i pre spremnog američkog veta, nisu osigurali presudni deveti glas.Lavirint svetske diplomatije i politike je teško savladiv i kad je Palestina, kao nezavisna država priznata od sto trideset tri zemlje, članice UN.

Džamije, koje su duž Bosfora podizali sultani iz prošlosti rasute su po vrhovima istanbulskih brda, kao na daleko vidljivo znamenje veličine osmanskih vladara. Najviši dosad je minaret Sulejmanije, amanet Sulejmana Veličanstvenog, koji je vodio carstvo do kapija Beča. Redžep Taip Erdogan premijer republike dvadeset prvog veka namerava da podigne džamiju, koja će nadvisiti i na nebu nad gradom zaseniti sve prethodne.

U septembru će grčki političari još jednom hodati po žeravici. Sa koliko opekotina će izaći, ne može unapred da se zna. Predviđanje Aleksisa Papahelasa u veoma uglednom Katimeriniju je istinska najava o jeseni helenske nacije, nimalo samo slikovita figura vidovitog analitičara.

Sirija, sa Bašarom Asadom ili bez njega, sve više ulazi u vrtlog dugoročnog haosa, u kome niko neće biti siguran da vlada u zemlji gde je već bar dvadeset hiljada mrtvih u pobuni protiv četrdesetdvogodišnje porodične diktature. Mesijanska uloga novog mirovnog mađioničara UN i Arapske lige Alžirca Lahdara Brahmija, nije više da spreči građanski rat, već da ga prekine, u času kad su se posmatrači Ujedinjenih nacija nemoćno povukli.

Šezdeset godina pošto su Slobodni oficiri Gamala Abdela Nasera oslobodili Egipat od Farukove kraljevske vlasti i otad upravljali Kairom, generali gube faraonsku moć na Nilu. Predsednik Mohamed Mursi, ma koliko daleko od jezgra Muslimanske braće, umereni islamista, iznenadnim penzionisanjem (začinjenim najvišim odlikovanjem) je odstranio feldmaršala Mohameda Huseina Tantavija, koji i posle svrgavanja Mubaraka održavao mač nad sudbinom napaćene najveće arapske nacije. Armija je svih prethodnih decenija, od uklanjanja kralja 1952, davala šefove države. Ređali su se nedodirljivi: Nagib, Naser, Sadat, Mubarak.

Sinjska pustinja, na čijoj je južnoj planini u davnini Mojsije primio deset zapovesti za ovozemaljsko ponašanje, sve je češće mesto bezakonja našeg doba, ne samo biblijskih tragova.

Za vreme antičkih olimpijada prekidani su ratovi i obustavljana su ubijanja. Na modernim Igrama - pre četrdeset godina u Minhenu - dogodio se pogrom upravo učesnika najplemenitijeg svetskog nadmetanja, jedanaest izraelskih sportista, do danas izazivajući nesaglasnosti i nedoumice o čuvanju uspomene i odavanju pošte žrtvama palestinskog Crnog septembra.

Čini se da je izvesnije da je režim Bašara Asada - nasledstvo od oca Hafeza - na korak od rušenja, nego šta sledi u Siriji posle više od četiri decenije porodičnog totalitarizma. Arapska liga „ranjenom lavu“ („asad“ na arapskom znači lav) nudi izbegličko utočište, a ustanicima predlaže da odmah obrazuju prelaznu vladu, kako bi se zaustavilo bezumno ubijanje i bar započelo razumno izbavljenje iz krvavog kovitlaca.

Polugodište u kome - do kraja 2012 - Kipar prvi put predsedava Evropskom unijom, po mnogo čemu izazov je, koliko i iskušenje, kako u Nikoziji, tako i u Briselu. Davne su mitološke priče kako je iz morske pene na obalu mediteranskog ostrva kod Pafosa kročila Afrodita, boginja ljubavi i lepote.

Faraon je iza rešetaka, beleži se kao senzacija. Prvi put arapski vladar izveden je pred sud, podsećaju istoričari. Doživotna robija Hosniju Mubaraku pokazala je civilizovanost suda, tvrde čistunci, ali presuda uklonjenom diktatoru nije donela utehu i smirenje egipatskom narodu, koji je očekivao potpuno utvrđenu krivicu i kazne svim vinovnicima počinjenih zločina u pobuni protiv tridesetogodišnje tiranije. Pravda još jednom doživljava političku upotrebu.

Nedovršeno Arapsko proleće stavilo je Egipćane pred izbor hoće li za naslednika uklonjenog „faraona“ izabrati Ahmeda Šafika, koji je Hosnija Mubaraka nazivao „duhovnim ocem“ i bio njegov poslednji premijer ili Mohameda Mursija, koji propoveda islamski uređenu državu.

Od antičkog doba i olimpijskih bogova sa njihovim ljudskim osobinama, Grci su odani herojima, poštuju ih ili se nekad povinuju, koliko moraju. U dvadeset prvom veku naše ere, u takvom uverenju, još jednom preispituju naklonosti. Sudbina, dalekosežnija od kratkog daha politike, sada se u velikoj meri određuje na izborima, drugi put u samo nekoliko nedelja.

Izraelci su zaspali uvereni da ih odlukom Benjamina Netanjahua početkom septembra čekaju vanredni izbori, a probudili su se - umesto sa kabinetom koji se sprema za odlazak - sa jednom od najbolje stojećih vlada u Knesetu u šezdeset četiri godine postojanja moderne jevrejske države (podrška 94 od 120 poslanika).

Od Srbije, i još u nekoliko evropskih država, do Jermenije i Sirije, sabiraju se dobici i gubici istovremene glasačke lutrije.

Mnoge se profesije nadmeću čije je zanimanje starije. Novinari, po svemu, ne zaostaju za onima koji su češće na glasu. Ali, tek je pred kraj dvadesetog veka - 1993 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila Svetski dan slobode štampe. Zaštita osnovnih principa, a i poslenika u zanatu, u modernim vremenima, čini se, potrebnija je nego u davno doba.