Borivoj Erdeljan

Čuvajući se da ne da prednost jednom gostu, Kina je u isto vreme bila domaćin palestinskom predsedniku i izraelskom premijeru, kojima je ukazano podjednako, ali odvojeno uvažavanje. Mahmud Abas i Benjamin Netanijahu se nisu sreli u Pekingu, mada su domaćini prethodno na to - čini se - pomišljali, kao pažljiv ogled uživo može li velika dalekoistočna sila da vidljivije zagazi, ne i preterano, u bliskoistočne vode kao politički posrednik, čuvajući pre svega sopstvene interese i potrebe.

Ni sedamdeset hiljada mrtvih nije dovoljan broj da se zaustavi sirijska golgota. U trećoj godini ubijanja, zastrašujući nagoveštaj je da u upotrebu ulaze i bojni otrovi. Saopštenje izraelskog generala Istraživačke komande Itaia Bruna da „postoje pouzdana saznanja o korišćenju hemijskog oružja u blizini Alepa i Damaska“ je više od samo još jednog bliskoistočnog proglašenja uzbune, u čemu - inače - nisu nepoznati ni pozivi na „atomskih opasnosti“.

Palestincima se dogodilo ono što im je bilo najmanje potrebno. Ostavka predsednika vlade Salama Fajada je iznela na videlo dva shvatanja izgradnje temelja državnosti. Dok je premijer vodio proces stvaranja zdravih institucija za ovo i buduće vreme, predsednik (samo autonomne uprave, kako stvarne nezavisnosti još nema) Mahmud Abas u redosledu prednost daje poenima iz političke igre, kao prečim na tom putu.

U Izraelu se u ponedeljak život zaustavio na dva minuta: na dan 28. nisana (mesec u jevrejskom kalendaru). Tako se od 1989. odaje pošta žrtvama Holokausta. Za sećanje na smrt šest miliona Jevreja u okviru nacističkog „konačnog rešenja“ odabran je datum početka ustanka Jevreja u varšavskom getu 1943.

Igra atomskom vatrom ili samo povećani stepen zapaljive retorike u kojoj Pjongjang Ameriku naziva „kuvanom bundevom”, za Kim Džong Una je zalet kojim nadmašuje dedu i oca, prethodnike u dinastiji severnokorejskih gospodara.

Ostrvu pretovarenom novcem, u poslednjem času je pružena slamka spasa od potapanja i davljenja sopstvenom omčom. Nesvestan istine o varljivom sjaju zlata ili samo zanet apetitima o finansijskom carstvu, Kipar je izbegao da bankrotira, ali dolaze mnoge „gladne godine“.

U Vatikanu je posle dva dana beli dim oglasio izbor pape - odmah su uporedili revnosni analitičari - dok je u Jerusalimu dva meseca trajalo pogađanje još u januaru blagoslovljenog političkog poglavara Izraela kako da sastavi vladu. Benjamin Bibi Netanijahu je svoju Rubikovu kocku konačno složio samo dan pre isteka zakonskog roka i dva pre posete američkog predsednika Baraka Obame.

Državni dželat Saudijske Arabije mačem je odrubio glavu Haleda bin Hamada na trgu u Rijadu. Kako zakoni nalažu sudska pravda obavlja se javno, pred očima građana. Pogubljenje Haleda, osuđenog zbog ubistva u svađi je osamnaesto u ovoj godini. Prosečno - dva nedeljno, otkad je počela 2013, računaju okoreli statističari. U 2012. bilo ih je prema agenciji AFP - koja se poziva na organizaciju Amnesti internešenel - sedamdeset šest, a po američkoj ustanovi za ljudskih prava, ipak, samo šezdeset devet.

Dok se pripremaju da izaberu novog patrijarha Zapada, pred kardinalima je i dovoljno neizvesnosti kako će se rimokatolička crkva sa novim poglavarom oprostiti ovozemaljskih grehova i slabosti i ko je najpogodniji za takvu misiju. „Potreban nam je čovek vešt i vičan upravljanju, da sa ljudima koje izbere da mu pomažu, vodi crkvu“, govori londonskom radiju kardinal Kormak Marfi O’Konor, raniji vestminsterski nadbiskup i propovednički ukazuje na „posebnu odgovornost da se utvrde moralni standardi, koji i posle neuspeha ne smeju da se napuste“.

Posle monaha - arhiepiskopa Makariosa - kao prvog i komuniste Hristofiasa (Žcrvena ovca“, kako su ga pominjali u Evropskoj uniji) kao prethodnog, Kiprani su izabrali za sedmog predsednika republike Nikosa Anastasiadisa, liberalnog konzervativca po ideologiji i političara „desno od centra“. Dobio je većinu glasova kao mesija za izbavljenje od ovozemaljskog finansijskog potopa, pred kojim se našlo Afroditino ostrvo, na koje je - u mitologiji - iz morske pene kročila boginja ljubavi i lepote.

Vojni cenzori, vladine i sudske naredbe, kao svemoćni čuvari državnih tajni, još i danas su povremeno „glavni urednici“ izraelskih medija. Najljući nezadovoljnici tako skreću pažnju na „slobodu reči“ u zemlji, koja sebe rado ističe kao uzorno razvijenu demokratiju, a zaostalim poimanjem propisa nekad pokazuje kako vest - po potrebi - ukazom može da bude izbrisana.

Ubistva su normalan deo istorijskih revolucija - i onih koje se događaju u današnjem svetu, izjavio je lider tuniske islamske partije Al nahda (Preporod, u prevodu sa arapskog) Rašid Ganuči, dok u isto vreme nagoveštava novu vladu nacionalnog jedinstva, kao melem za smirenje vatre, raspaljene atentatom na Šokri Belaida, vođe levo orijentisane, sekularne Demokratske patriotske parije i uglednog borca za ljudska prava.

Dvadesetminutni let iranskog majmuna upućenog raketom u kosmos i pomirljivu najavu ministra spoljnih poslova o skoroj obnovi nuklearnih razgovora sa svetom zabrinutim za „bombu u nastajanju“, prati i saopštenje Teherana o daljem jačanju atomskog programa, povećanjem broja centrifuga za obogaćivanje uranijuma i drugim merama.

Da Mohamed Mursi oslobađa iz boce duh Hosnija Mubaraka, nije više samo strepnja Egipćana. Predsednik najznačajnije i najbrojnije arapske države, podstičući - sa televizijskog ekrana - sunarodnicima san o demokratskom isceljenju, i uz priču o brizi za napaćeni narod, istovremeno je u stvarnosti uveo vanredno stanje u gradovima duž Sueckog kanala i okolnim oblastima, praćeno porukom da će zavesti još okrutnije policijske mere, ako mu se učini da je neophodno.

Izraelski parlamentarni izbori su jedna od retkih utakmica, čiji se ishod zna pre završetka: za vladu, pobedniku je uvek potrebna koalicija. Nikad - od osnivanja moderne jevrejske države pre šezdeset tri godine - najuspešnija partija na biralištima nije mogla sama.