Iza scene

Borivoj Erdeljan

Spoljnopolitički komentator, dugogodišnji stalni dopisnik (Kairo, Jerusalim, Atina) i specijalni izveštač iz zemalja Bliskog istoka i Medietrana. Šest decenija u novinarstvu.

Anadolski tigar

Ko je kome potrebniji, Evropa Turskoj ili Turska Evropi? Pitanje nekome ima čak prizvuk neukusnog cinizma. Za druge, koji se pozivaju na neumoljive ekonomske pokazatelje, nema nedoumice. Mladi istanbulski bankar Mehmet Čanajaz je uveren, naročito posle cunamija u evrozoni: „Ako se ne pridružimo EU, biće to evropski problem, a ne naš. Ako nas jednog dana i prime, lepo. Ali, u godinama koje dolaze biće to više njihova potreba. Evropska ekonomija nije konkurentna, koliko je nekad bila.“

Pečuj nekad i sad

Pečuj - Srbi su evropskoj prestonici kulture u 2010. u davnoj prošlosti dali ime kadarku - lozu i vino, a u bližem, prošlom stoleću i republiku sovjetskog tipa, koja je - istina - u avgustu 1921. postojala samo jedanaest dana, na čelu sa slikarom Petrom Dobrovićem, jednim od vodećih predstavnika modernizma kasnije posleratne jugoslovenske umetnosti.

Predsednička ponuda

Poljaci treba da odluče kome će se okrenuti: bliže bratstvu EU, kome već pripadaju ili - koliko je moguće - usporenijem evropskom hodu, zadovoljstvu evroskepticizma. U prvom krugu predsedničkih izbora, od deset kandidata izdvojila su se dvojica nosilaca upravo takve štafete: Bronislav Komorovski (58) i Jaroslav Kačinjski (61).

Pariski rez

Francuzi kao da su manje voljni za stezanje kaiša od drugih Evropljana . Imaju i svoje razloge. Očekuju da finansijska dijeta počne - rečeno biblijskom alegorijom - od „debelih krava“, pa tek potom bez ljutitih protesta može da bude svarljiv „jelovnik za mršavljanje“ svih građana. Ne ide, formulišu komentatori, „kazino kapitalizam“ da prođe nekažnjen, dok „raja“ pati.

Pandorin pasoš

Susedi, članovi iste evropske porodice, sabraća ili sapatnici u nekadašnjoj carevini, sumnjiče se međusobno i čak se otkrivaju „prikrivene namere“ jedne strane.

Pirova pobeda

Nerazumnom operacijom, u kojoj ni broj ubijenih mirovnih aktivista nije dugo bio sasvim izvestan, a među više stotina onih koji su se na šest brodova našli na meti izraelskih padobranaca i marinaca u međunarodnim vodama Mediterana, šezdesetak kilometara od Gaze, nalazila se i dobitnica Nobeleove nagrade za mir (1976) Irkinja Meirid Korigan Megver, čini se da je jevrejska država potopila samu sebe politički, diplomatski. Moguće zadovoljstvo zbog obavljene vojničke naredbe skromna je lokalna uteha.

Braća u bubnju

Braću Miliband, po odlučnim nastupima u javnosti maštovitiji komentatori porede sa sestrama Vilijams, teniserkama Serenom i Venus; ciničniji sa starozavetnim Kainom i Aveljom; posebno revnosni tragaju za ranijim primerima bliskih rođaka u britanskoj političkoj prošlosti.

Londonski tango

Strepnje od neprirodnog partnerstva - vlada konzervativaca i liberal-demokrata u Londonu - previđaju prethodna dobra iskustva ranijih „koalicionih brakova“ u britanskoj politici prošlog veka.

Kraljevi i prosjaci

Opšta povika je na Grčku da je „do grla potonula u dugove“, a uz to da Evropa - pre svih - prima teret spasavanja davljenika, koji „može da povuče mnoge na dno“.

Odiseja Atine

Dužan kao Grčka, odavno je (bar u srpskom kolokvijalnom govoru) simbolična izreka kojom se slika svačija nevolja sa praznim džepovima. Atina, stanjem sopstvene državne kase, suočena je sa turobnom, dramatično ozbiljnijom stvarnošću od obične stilske figure.

Mrtvi i živi

Drama Poljske i čitavog sveta, koju je oblak vulkanskog pepela natkrio obeležjima gneva bogova sa Olimpa nad ljudskom nesavršenošću, upućuje da prineta žrtva - kao u antičkiim tragedijama - nagoveštava i iskupljenje od grehova prošlosti.

Vrabac u ruci

Pregovarači smatraju da imaju vrapca u ruci, ali da je i golub na grani na dohvat. Drugačije raspoloženi, na obe strane, i ne pomišljaju da je kiparsko rešenje tako blizu. Najnoviju objavu Dimitrisa Hristofiasa i Mehmeta Ali Talata čitaju kao prvoaprilsku šalu.

Jerusalimski ključ

Tuča kadrovski zavađenih kosovskih monaha u Gračanici podsetnik je - nikako i uteha - da duhovnici znaju pesnicama da se obračunavaju i u najznačajnijim svetinjama čitavog hrišćanstva. U Jerusalimu i celoj Svetoj zemlji, pre više vekova, red su svojim fermanima morali da zavedu osmanski sultani. Status quo zakon, konačno je 1878 - istovremeno sa određivanjem granica država - potvrdio i Berlinski kongres (62. član Ugovora), a na snazi je do naših dana, nikad menjan, za razliku od mnogih drugih pogodbi diplomatije velikih sila.

Grešnici i pokajnici

Trenutak istine nije dugo trajao. Vašington se u jednom dahu iskrenije ispovedio, dok je Jerusalim, posle uzvratnih udaraca, pomirljivost pažljivo prilagodio i dozirano priznao greh. Potrebe i interesi određuju praktičan stepen američko - izraelske bliskosti. Sigurno je ne dovode u pitanje.

Opet 1915.

Ne spaljujte ćebe zbog jedne buve, savetovao je Nobelovac Orhan Pamuk sunarodnike, kad su ogorčeni Turci, pre četiri godine „izlili žuč“ na odluku francuskog parlamenta da je svako poricanje genocida nad Jermenima 1915 - krivično delo, čak iako mišljenje poslanika jednog doma nije postalo zakon.
Prva Poslednja