Iza scene

Borivoj Erdeljan

Spoljnopolitički komentator, dugogodišnji stalni dopisnik (Kairo, Jerusalim, Atina) i specijalni izveštač iz zemalja Bliskog istoka i Medietrana. Šest decenija u novinarstvu.

Londonski tango

Strepnje od neprirodnog partnerstva - vlada konzervativaca i liberal-demokrata u Londonu - previđaju prethodna dobra iskustva ranijih „koalicionih brakova“ u britanskoj politici prošlog veka.

Kraljevi i prosjaci

Opšta povika je na Grčku da je „do grla potonula u dugove“, a uz to da Evropa - pre svih - prima teret spasavanja davljenika, koji „može da povuče mnoge na dno“.

Odiseja Atine

Dužan kao Grčka, odavno je (bar u srpskom kolokvijalnom govoru) simbolična izreka kojom se slika svačija nevolja sa praznim džepovima. Atina, stanjem sopstvene državne kase, suočena je sa turobnom, dramatično ozbiljnijom stvarnošću od obične stilske figure.

Mrtvi i živi

Drama Poljske i čitavog sveta, koju je oblak vulkanskog pepela natkrio obeležjima gneva bogova sa Olimpa nad ljudskom nesavršenošću, upućuje da prineta žrtva - kao u antičkiim tragedijama - nagoveštava i iskupljenje od grehova prošlosti.

Vrabac u ruci

Pregovarači smatraju da imaju vrapca u ruci, ali da je i golub na grani na dohvat. Drugačije raspoloženi, na obe strane, i ne pomišljaju da je kiparsko rešenje tako blizu. Najnoviju objavu Dimitrisa Hristofiasa i Mehmeta Ali Talata čitaju kao prvoaprilsku šalu.

Jerusalimski ključ

Tuča kadrovski zavađenih kosovskih monaha u Gračanici podsetnik je - nikako i uteha - da duhovnici znaju pesnicama da se obračunavaju i u najznačajnijim svetinjama čitavog hrišćanstva. U Jerusalimu i celoj Svetoj zemlji, pre više vekova, red su svojim fermanima morali da zavedu osmanski sultani. Status quo zakon, konačno je 1878 - istovremeno sa određivanjem granica država - potvrdio i Berlinski kongres (62. član Ugovora), a na snazi je do naših dana, nikad menjan, za razliku od mnogih drugih pogodbi diplomatije velikih sila.

Grešnici i pokajnici

Trenutak istine nije dugo trajao. Vašington se u jednom dahu iskrenije ispovedio, dok je Jerusalim, posle uzvratnih udaraca, pomirljivost pažljivo prilagodio i dozirano priznao greh. Potrebe i interesi određuju praktičan stepen američko - izraelske bliskosti. Sigurno je ne dovode u pitanje.

Opet 1915.

Ne spaljujte ćebe zbog jedne buve, savetovao je Nobelovac Orhan Pamuk sunarodnike, kad su ogorčeni Turci, pre četiri godine „izlili žuč“ na odluku francuskog parlamenta da je svako poricanje genocida nad Jermenima 1915 - krivično delo, čak iako mišljenje poslanika jednog doma nije postalo zakon.

Putin solunac

Među votivima - zavetnim prilozima vernika - obično ikonama, u kapeli i kosturnici Srpskog vojničkog groblja solunskog Zejtinlika, pored mnogih porodičnih fotografija pokojnika iz Prvog svetskog rata su i različiti zadušni darovi rodbine i posetilaca; šajkače, opanci, mnogo flaša rakije, đeneral Draža snimljen na konju, kao što je mogao da se nađe i lik Radovana Karadžića, a uz druge simbolične predmete i znamenja kolektivnih posetilaca (upadljiva spomen-zastava Novosadske toplane, na primer) jeste i slika Vladimira Putina.

Seča knezova

Ne želimo da se vojska meša u politiku, čak i da nas brani od islamskog radikalizma, ali ni da političari prljaju najuvaženiju nacionalnu instituciju. Kolumnista Milijeta, čini se, jednostavno je objasnio tursko raspeće, uz posebnu pouku: „Dok ratuje sa generalima, vlada se ne kreće prema reformama, novom ustavu ili slobodi govora.“

Doček na Nilu

Mohamed el Baradej, poštovan i obasut svekolikim priznanjima ponosnog režima i verne štampe, „nacionalni heroj“ dok je bio daleko, predsednik Hosni Mubarak ga je počastvovao i najvišim odlikovanjem Egipta Medaljom Nila, pošto se vratio kući za vlast nije više tako dobrodošao.

Grčka muka

Evropska unija, a posebno zajednica šesnaest zemalja zone evra saučestvuju u patnjama Grčke, ali se - uz obećanja - pažljivo klone da bace pojas za spasavanje, ostavljajući brodolomnika pod Akropoljom da još pliva kako ume. Od petog veka pre naše ere, na najjužnijem rtu Evrope, pedesetak kilometara južno od Atine stoji hram boga mora Posejdona, kome se molitvom obraćaju svi koje zahvati bura.

Dužnosti i zadovoljstva

Mali korak za čoveka, veliki za čovečanstvo, poruka Nila Armstronga kad je stupao na Mesec, u zemaljskim prilikama često je preuređena u obrnuti redosled. I političari ili diplomate ponekad imaju pravo na zadovoljstva, pored dužnosti.

Bez besplatnog ručka

Švajcarsko skijalište četrdeseti put je „na stazu“ - nimalo lakšu od vratolomnog snežnog spusta - izvelo spasioce i , dobrim delom, krivce za svetske ekonomske nedaće. Kad je na Ekonomskom forumu francuski predsednik Nikola Sarkozi završio - „zvučni ali pun praznih reči“, kako je opisao izveštač Vašington posta - antikapitalistički govor pozdravljen je ovacijama auditorijuma u kome su sedeli uglavnom bogati kapitalisti, koji - naravno - nisu spremni da se odreknu svojih nazora. „Može se reći, to je čar Davosa“, primećuju poznavaoci tradicionalnog sabora.

Mutiran virus

Svet svakog 27. januara obeležava Dan holokausta. Izraelci su za dan sećanja na šest miliona ubijenih Jevreja u nacističkom genocidu odredili drugi datum: 27. nisan po svom kalendaru, a to je ove godine 11. april u njihovoj 5770. .
Prva Poslednja