Dragoljub Petrović

Na listi glupih pitanja koje možete čuti u svakodnevnom životu veoma visoko se kotira ono: "Kako je bilo na sahrani?" Sahrane su, naime, tradicionalne manifestacije na kojima je uvek isto, naravno - dok jednog dana vi ne postanete glavni junak. A da biste postali glavni junak morate ispuniti određene uslove koji nisu baš prijatni po vas, i posle kojih obično ne mogu da vas pitaju: "Kako je bilo na sahrani?"

Ko se ne seća, poslednja konferencija za štampu koju je premijer održao u 23 sata po srednjoevropskom vremenu bila je ona kada je dovatio da svojeručno spasava Zvezdu. Koja je u međuvremenu uspešno propala, jer je od Zvezde, izgleda, i Bog dig'o ruke. A onda je ruke dig'o i premijer.

Vidite šta se sve dešava u svetu: Grčki bankomati bankrotirali, razvode se Ben Aflek i Dženifer Garner i to baš sad kad je on postao Betmen, Anakin Skajvoker uhapšen zbog brze vožnje, šef letonske diplomatije otkrio da je gej, Inter prodaje Šaćirija, Čarli Šin završio u bolnici, umro Kristofer Li, Dejv Grol slomio nogu, a kod nas plate i penzije skaču do kraja godine!

Valjda ni pokojni Ćirilo i Metodije nisu bili toliko opsednuti svojom prosvetiteljskom ulogom kao ovih dana Ljiljana Smajlović - Ćirilo i Ratko Dmitrović - Metodije. Još otkad je svojevremeno sopstveni časopis Argument štampao na latinici, primećivalo sa da je Ratko Dmitrović osvedočeni borac za ćirilicu. I njemu se nema šta prigovoriti, jerbo je čovek od principa.

Ima tome više od 20 godina kako je Televizija Beograd emitovala emisiju "Azbuka", u čijem uvodnom songu je Bajaga otpevao čuveni stih: "Azbuku je izmislio Vuk i vekovni ukinuo muk". Iz tog stiha moglo se zaključiti da je srpski narod, pre Vuka, kolektivno bio gluvonem, u zemlji je vladao muk, pa se onda, jelte, pojavio Karadžić, ali srećom ne Tole, te smo svi masovno progovorili. Od A(leksandar) do Š(aban).

Nikada precizno nije odgonetnuto mitsko pitanje: šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću? Međutim, ništa bolje rezultate u odgonetanju nema ni pitanje: šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema Vučiću?

Volim da pogledam Kesića, a u toj emisiji mi se najviše svidelo kad me pohvalio Miki Manojlović - rekao je, ukratko prepričano, srpski premijer odgovarajući nedavno na nezgodno novinarsko pitanje: "Da li gleda Kesića?" Što jes, jes, najbolja fora viđena u pedeset i kusur emisija "24 minuta" bila je kada se tamo pojavio Miki Manojlović i rekao da neke njegove predstave ne bi ni bilo da nije bilo Vučića. Tako da oni koji kažu da je premijer egomanijak, kao i obično greše. Premijer nije egomanijak, nego možda nema isti smisao za humor ko ostatak planete, što je legitimno. I još jedna njegova šarmantna specifičnost.

Braćo i sestre, dame i gospodo, u našoj stranci u poslednje vreme primećena je veća količina epohalnih budalaština i notornih gluposti u javnom diskursu, te sam ja odlučio da za potrebe suzbijanja notornih budalaština i epohalnih gluposti pribavimo nekoliko najmodernijih idiota - rekao je lider SNS na Glavnom odboru. To je izazvalo burnu reakciju prisutnih - većina je smatrala da najmoderniji idioti neće doprineti kvalitetnijem radu stranke, dok su neki nabavku najmodernijih idiota doživeli kao nelojalnu konkurenciju.

Izgleda da je premijer Vučić još krajem dvadesetog veka upao u neku crnu rupu zvanu Kontekst, iz koje su ga, srećom, pre nekog vremena izvukli živog i zdravog zajedničkom akcijom Gorske službe spasavanja, vatrogasaca i Sektora za vanredne situacije.

Majonez iz polumetarskog sendviča baš mu se u tom trenutku razlio po tastaturi, ali naredba s vrha bila je jasna: hitno tražite Sašinu ostavku zbog ubistva! Čukao je besomučno po tastaturi celo popodne, čukao, čukao, mada ni njemu nije bilo jasno - koga je to i kada likvidirao Saša Đorđević?

U nedostatku ozbiljnih sadržaja, neki mediji juče su objavili uzbudljivu storiju: "Ispovest Srbina kome je prestao da se diže". Tekst ide otprilike ovako:

S kim ja radim, ljudi moji! Hoćete da mi kažete da nijedan porno glumac ne liči na Sašu Jankovića!? Šta onda, pobogu, sutra da pustimo na naslovnu! - urlao je glavni urednik svečano otvarajući jutarnji kolegijum.

Čitate tako štampu i slepo verujete svemu što pročitate. Vest od pre neki dan je glasila: "Aleksandar Vulin postao počasni građanin vitrine!" Ohoho, predivna vest, kažete sami sebi, jer ste oduvek smatrali da je život u vitrini mnogo bolji od života van vitrine. Samo, pitate se, zašto u informaciji nije navedeno koje tačno vitrine je Vulin počasni građanin. Da li je u pitanju rashladna vitrina ili pekarska vitrina ili neka trpezarijska vitrina ili, možda, rotirajuća vitrina za sladoled?

Spontanim skupom podrške "Beogradu na vodi" ispred Doma Narodne skupštine dominirao je urbanističko-arhitektonski transparent "Vučiću, uhapsi ih sve", što sugeriše da će u okviru "Beograda na vodi", valjda dijagonalno preko puta, na Velikom predratnom ostrvu, biti izgrađen velelepni zatvorski kompleks na vodi, lepši od slobodarskog Alkatraza, koji se, istina, ne nalazi na onoj maketi iz preventivno bezbednosnih razloga. Da budući stanovnici tog kompleksa, a to će sudeći po onom nadahnutom transparentu biti maltene svi, čast izuzecima, ne bi putem makete unapred našli izlaz iz te neprijatne situacije koja ih čeka. Izgleda da je tačno da će se cela Srbija preseliti u "Beograd na vodi", samo preko puta.

Kada je Šešelj pušten iz Haga, samo je Vulin predvideo šta će se dogoditi - rekao je prekjuče premijer, čime je dokazao davnašnje sumnje svekolikog srpstva da Vulin nije normalan. Koliko ste puta, naime, gledajući televiziju, u sebi rekli: "Ovaj Vulin nije normalan!", ali to nikome drugom niste smeli da kažete, da taj drugi vašu opservaciju ne bi preneo drugu Vulinu. Ali, eto, kako to obično biva, samo je premijer skupio petlju i celoj naciji saopštio da Vulin nije normalan, već je, što bi se reklo, paranormalan.