Snežana Čongradin

Verujem da je onima koji razmišljaju i ispostavljaju činjenice o tome kakva je bila politika i filozofija ubijenog premijera Zorana Đinđića, takođe, neprijatno.

Na neosetljivost predsednika Srbije, nekadašnjeg generalnog sekretara osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, koji je isti i trideset godina posle zločinstva i uvijanja u crno naroda bivše Jugoslavije, uključujući i sopstveni,, samo u skladu sa novim okolnostima, naviklo se.

Imajući u vidu osumnjičenost za, tokom 11 godina vladavine, sada već bezbrojne korupcionaške afere, odnosno povezanost vlasti sa kriminalnim podzemljem, kako u Srbiji tako i na severu nekadašnje južne srpske pokrajine – Kosovu, pornografski sadržaj koju je umesto govora predsednika Srbije u Skupštini Srbije, pratio poslanik Socijalističke partije Srbije, izvesni Stević, primećen kako gleda film za odrasle, sa galerije parlamenta, gde su sedeli predstavnici Srpske liste - deluje neozbiljno.

Šta je Kosovo, gde je Kosovo, čije je Kosovo? Ima li nekog među nama ko nije sa Kosova? Ima li nekog među nama ko misli da Kosovo nije njegovo?

Što su građani Srbije bliži konačnom rešenju kosovskog problema, to su dalji od uzroka koji je te probleme napravio.

U pravu su predsednik Srbije i predsednica Vlade, Aleksandar Vučić i Ana Brnabić. Javnost ne bi trebalo da se bavi Danilom Vučićem, uprkos drugovanju sa kriminalcima, o čemu svedoče, crno na belo, brojne fotografije i snimci. A, zbog čega?

Da politička elita kontroliše i stvara svaki problem kod nas građana, običnih ljudi, govori i činjenica o njihovoj „milosti“ tokom praznika.

Kako je nastao na političkoj sceni, tako će i da nestane. Pod borbenom gotovošću. Nadajmo se takvom krajnjom ishodu. Sa što manje, ili ni sa jednom žrtvom. Ovog puta.

Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, najbliža saradnica predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, ratnog huškača i portparola osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, zbog zlodela tokom devedesetih godina i rata u bivšoj Jugoslaviji, pozvala je dosledne antiratne i antizlločinačke nevladine organizacije, koje su na takvom tragu unazad već tri decenije, da se oglase povodom ugroženosti Srba na severu Kosova.

Sve smrdi na ratne tragove, leševe i smrt. Deset hiljada kosovskih Albanaca su ubile vojne i policijske strukture režima zločinca Slobodana Miloševića. Ratni zločinac Vojislav Šešelj ga je kritikovao zbog toga što broj pobijenih nije veći, pa mu je glumio čak i opoziciju.

Vesti u Srbiji i u regionu su kao i inače neprestano tragične i tiču se fizičke i najelementarnije egzistencijalne bezbednosti.

"Na današnji dan, 9. novembra 1993. godine, u improviziranoj školi na Alipašinom Polju, u ulici Trgu ZAVNOBIH-a na broju 18, učiteljica Fatima Gunić u ruci je držala kredu, a oko nje su sjedili učenici, sretni što su u školi i što bar na trenutak mogu zaboraviti užase kojima su bili okruženi.

Pogled drona, uprkos tome što može da uđe u šolju i vidi da li pijete čaj ili kafu, može i te kako da zanemari suštinu koja je lokalna, običajna i mnogo komplikovanija od takve proste slike.

Premijerka Srbije, Ana Brnabić, kao i poslanici vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, tokom ekspozea mandatarke, upinju se u poslednja dva dana da Srbiju prikažu kao žrtvu "svetskih sila" i "zavera" u susret neminovnom potpisivanju takozvanog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Ana Brnabić rekla je, govoreći o minimalnoj zaradi, da bi za samo par dana potrošila 40.000 dinara. Koliko je to par dana? Izvesno je da nije više od deset.