Svetislav Basara

Čuh se pre neki dan sa Panovićem, pa ga čisto kurtoazno upitah gde je, šta radi, šta sanja, šta mu se događa, a Panović će kao iz topa - sedim, kaže, sa Cvetićaninom, razmatramo belosvetske napetosti - Libija, Gaza, Ukrajina - i pitamo se na šta će sve ovo izaći. Šta ti - pita sad Panović mene - misliš, hoće li biti rata i pročaja?

Pažljivo pročitah prekjučerašnju kolumnu Cvijetina Milivojevića iz koje sam se obavestio da je neka ovdašnja žutara - Milivojević ne pominje koja, a ja ne znam, jer žutare ne čitam - organizovala hajku na Koštuničinu bivšu desnu ruku, Nikitovića, s ciljem da na njegova pleća svali odgovornost za demoliranje Beograda i paljevinu ambasada.

Izvini, Ljubo, što zloupotrebljavam naslov tvoje sjajne drame, ali videćeš, ako pročitaš kolumnu, da stvar i te kako ima veze sa Šopalovićima. A mogla bi da ima veze i sa Šopalom, onim iz Mačkata, samo ako naše pozorište – pardon – vlada potegne u tom pravcu.

Kad god neki političar u Beogradu sedne pa napiše sitno pismo, epistola podigne poveliki oblak prašine. Tako je bilo sa famoznim “Titovim pismom” s početka sedamdesetih - koje nisam čitao jer me politika u to doba nije interesovala - a tako je i sa nedavnom Overlordovom poslanicom srpskom narodu i senatu, koju sam pročitao, iako me politika sve manje interesuje, u stvari - gotovo da me više uopšte ne interesuje.

Kako red nalaže, po isteku godišnjeg odmora bacio sam kurtoazni pogled na komentatorluk, čisto da vidim šta sanja, a šta mu se događa. I - šta kažem, kakav mi je utisak? Isti kao i prošle godine. Na zapadu sajber-zaumnosti ništa novo. Pošteno govoreći, ni na severu, jugu ni istoku takozvane realnosti takođe nema ništa novo. Kao i moj komentatorluk, izgleda da i ova zemlja i ovaj sumorni svet žive od recikliranja sopstvenih gluposti.

Prođe odmor, čestnejši publikume i komentatorluče, ama uopšte ne žalim što se vraćam na posao. Ja, naime, najbolje volim da pišem u mrtvu jesen i zimu, a ovih petnaest dana su ponajviše ličili na ta godišnja doba. Osim toga, tokom svih ovih godina pisanja Famoznog, primetio sam jednu zakonomernost.

* Dok je naš kolumnista Svetislav Basara na odmoru, objavljujemo odlomke iz knjige „Tušta i tma“ sa njegovom prepiskom sa Miljenkom Jergovićem, u izdanju Lagune

* Dok je naš kolumnista Svetislav Basara na odmoru, objavljujemo odlomke iz knjige „Tušta i tma“ sa njegovom prepiskom sa Miljenkom Jergovićem, u izdanju Lagune

* Dok je naš kolumnista Svetislav Basara na odmoru, objavljujemo odlomke iz knjige „Tušta i tma“ sa njegovom prepiskom sa Miljenkom Jergovićem, u izdanju Lagune

* Dok je naš kolumnista Svetislav Basara na odmoru, objavljujemo odlomke iz knjige „Tušta i tma“ sa njegovom prepiskom sa Miljenkom Jergovićem, u izdanju Lagune

* Dok je naš kolumnista Svetislav Basara na odmoru, objavljujemo odlomke iz knjige „Tušta i tma“ sa njegovom prepiskom s Miljenkom Jergovićem, u izdanju Lagune

* Dok je na{ kolumnista Svetislav Basara na odmoru, objavljujemo odlomke iz knjige „Tu{ta i tma“ sa njegovom prepiskom sa Miljenkom Jergovi}em, u izdanju Lagune

Javni kuvari moraju da se uklope u magazinski format, da kuvaju tamo gde im se naredi (verovatno u nekom ćumezu sto metara od redakcije) i da redakciji budu beskrajno zahvalni što ih je udostojila pažnje. Na to je spao ovaj svet. Prava vlast je u rukama novina i magazina. Sedma sila je konačno postala svetska sila. ***Što se tiče pisaca i pjesnika (kada govorim o toj gospodi, uvek pribegavam ijeka

* Dok je naš kolumnista Svetislav Basara na odmoru, objavljujemo odlomke iz knjige „Tušta i tma“ sa njegovom prepiskom sa Miljenkom Jergovićem, u izdanju Lagune

* Dok je naš kolumnista Svetislav Basara na odmoru, objavljujemo odlomke iz knjige „Tušta i tma“ sa njegovom prepiskom sa Miljenkom Jergovićem, u izdanju Lagune