Svetislav Basara

* Dok je naš kolumnista Svetislav Basara na odmoru, objavljujemo odlomke iz knjige „Tušta i tma“ sa njegovom prepiskom sa Miljenkom Jergovićem, u izdanju Lagune

Kako vreme prolazi sve sam sigurniji da je u Srbiji propaganda bede, čemera nasilnih smrti zapravo državna politika. Srpska politika tradicionalno funkcioniše na raspirivanju masovnog samosažaljenja i posledičnih osvetničkih raspoloženja. Dok je bilo rane i džebane, indukovane frustracije su se praznile po ex-yu ratištima. Kada je municije nestalo, agresija se okrenula prema unutra. Hodajući ulicama srpskih gradova (po selima je nešto bolje, ali ne bitno) malo senzitivniji čovek ima utisak da se kreće samom ivicom katastrofe. To uopšte nije paranoja.

26.3.2013Ne znam puno o tome, ali ovo što ću ti ispričati može biti zanimljivo. Bio sam jedne godine u Bukureštu, pa sam od duga vremena bazao po gradu i u jednom momentu prođem pored neke prodavnice ikona, sveća i tako tih stvari. Prođem je ja, ali zastanem, pa se vratim, jer mi je pažnju privukla - ćirilica. Otkud ćirilica, tako sam se zapitao i zato sam se vratio da vidim o čemu se radi

* Dok je naš kolumnista Svetislav Basara na odmoru, objavljujemo odlomke iz knjige „Tušta i tma“ sa njegovom prepiskom sa Miljenkom Jergovićem, u izdanju Lagune

* Dok je naš kolumnista Svetislav Basara na odmoru, objavljujemo odlomke iz knjige „Tušta i tma“ sa njegovom prepiskom sa Miljenkom Jergovićem, u izdanju Lagune

Dok je naš kolumnista Svetislav Basara na odmoru objavljujemo odlomke iz knjige „Tušta i tma“ sa njegovim prepiskom sa Miljenkom Jergovićem, u izdanju Lagune

Šta je to u srpskom seratorstvu što ga tera ka doktorstvu, nikada mi, čestnejši publikume, neće biti sasvim jasno.

Odavno je apsolvirano da bujica informacija ič ne doprinosi „boljoj informisanosti“ cenjenog globalnog publikuma. Naprotiv! Reklo bi se da – ako ne svesna, a ono podsvesna sigurno – svrha modernih medija uopšte i nije globalno informisanje nego stvaranje globalne otupelosti.

Čim vidite da su se čistunci uskopistili i organizovali, odmah ako ih već nemate u šteku - kupujte kožne gaće i spasavaj se ko može. V čjom sad djelo? V matuški Rosiji - da l bi juče - stupio na snagu zakon o zabrani psovanja u medijima, knjigama, pozorištu i na filmu.

Eh, čestnejši publikume, u kakvom bismo gnoseološkom mraku živeli da nema moje omiljene žutare, Blica, koji nas je juče prosvetlio biserom istraživačkog novinarstva - vešću da američka NSA „prisluškuje i naš državni vrh“. Nema tu ništa lično, rekao bih. Srbija već odavno nije rogue state, dobili smo i dozvolu da - pod uslovom da imamo čime - letimo u SAD, a poznato je da rečena agencija ne preza ni od prisluškivanja najprijateljskijih država i državnika.

Opa, bato! Overlord je okrenuo list. I to usred Berlina! Javno je, urbi et orbi, obećao da srpski državnici ubuduće neće muljati, lagati i mastiti partnere po belom svetu. Zna on, rekao je Vučić, da su mnoge zemlje site naše priče u kojoj jedno govorimo, a drugo radimo. Novi početak je - takođe je rekao Overlord - da ono što govorimo i uradimo, ali i mislimo.

Saznajemo ovih dana iz novinčina da su srpski državni automobili u toku protekle godine napravili stotinak krugova oko planete Zemlje. Pročitavši to, pomislio sam da Overlordova uredba o ograničenju upotrebe rotacionih svetala možda i nije toliko dobar potez koliko mi se u početku činio. Jer pazite, kako bez upaljenih „rotacija“ znati koji je audi 6 državni, koji kriminalni, a koji tajkunski?

Bi jubilarni Vidovdan i prođe. A kako je prošao naš državni vrh na vidovdanskim “obeležavanjima”, to je, čestnejši publikume, tema naše današnje kolumne.

Ima nečeg istovremeno i naivnog i sračunatog u ljudskoj opčinjenosti “okruglim” datumima, stogodišnjicama, dvestagodišnjicama i milenijumima. Setimo se samo kakva je furtutma nastala uoči nove 2000. godine. Milenijum bag! Katastrofa! Kolaps. I pročaja. Večito smo u očekivanju nečeg “novog”, makar to bila i propast sveta.

Odavno sam ja, čestnejše čorbadžije, zapazio frapantne sličnosti između države Srbije i holivudskih filmova takozvane B-produkcije. Pa dobro, kakve su to, po meni, sličnosti? Diletantski, pretenciozni scenariji, loša režija i još lošija gluma, eto kakve su, pretpostavljam da nagađate na šta ciljam. Sada je, kako vidim, kucnuo čas za otvorenu kolaboraciju srpske vlade i Holivuda.