Svetislav Basara

Jeste li zašiljili olovke, cenjeni publikume? Budućnost je pred nama. Iduće nedelje na današnji dan saznaćemo “preliminarne” rezultate još jednih istorijskih izbora. Biće tu šenluka, ali, bogme, i lizanja rana. Najveća neizvesnost je - ko će biti novi PPV? Ako ga uopšte bude?

Velika konfuzija - lepo je rekao onaj vrač iz Amazonije kad su ga na početku dvadesetog veka etnolozi priupitali a da kako će svet izgledati na početku dvadeset prvog. Čitam pre neki dan u novinčinama kako je neki Bošnjak, savatan u saobraćajnom zulumu negde kod Čačka, tražio da mu kadija za zijane obezbedi sudskog tumača za bošnjački jezik. Ko biva, ič ne razumije šta mu se priča. Zato ovu kolumnu i pišem na (polu)bosanskom, da čovek ne traži terdžumana ako mu se, počem, nešto u njoj ne svidi pa namerači da me tuži.

Kuku, majko mila! Nakon znakovite dramske pauze ruski predsednik Putin se obratio svetskoj javnosti odsečnim, ali ne preterano ratobornim saopštenjem, što je donekle ohladilo ovdašnje usijane glave, vazda spremne da u metežu vide svoju šansu.

Lep naslov za početak dana, prvu kaficu i jutarnje listanje novina. Čaršijski red, dame i gospodo, nalaže da bar jednu kolumnu nedeljno posvetim rasplamsanoj predizbornosti, i da, uzgred, demantujem komentatorske paranoike koji moju predizbornu ćutjivost i nezainteresovanost tumače kao navraćanje vode na Overlordovu vodenicu.

Možda ste već po naslovu pogodili temu ove kolumne, a ako niste - tema je najavljeno (i već dogovoreno) prenošenje urne sa pepelom Nikole Tesle u Hram Svetog Save, koje je izazvalo popriličan pičvajz u ovdašnjoj javnosti.

Da mi je neko pre deset godina rekao da će se Rusija i Ukrajina naći na ivici rata, pomislio bih da je lud, ali isto to bih pomislio i za nekog ko bi mi pre, da kažemo, trideset godina rekao da će u Jugoslaviji izbiti rat. Ostaje nam da se nadamo da naša braća sa slovenskog istoka neće krenuti našim putem, ali ex-yu krvoproliće polako pada u zaborav, pa ni ta mogućnost nije isključena. Šta ono reče G. V. F. Hegel: Iz istorije nikada niko ništa nije naučio. Zašto bi istočni Sloveni bili bolji đaci od južnih?

Moram dobro paziti šta radim jer ova kolumna neće podeliti efemernu sudbinu svojih brojnih sestara; biće čitana mesecima, a možda - ko zna - i godinama zato što će se nakon današnje premijere pojaviti na kraju novog jelovnika italijanskog restorana Pomodoro, dizajniranog kao primerak Danasa.

Ne Ćosićev! Videćete čiji! Polako! Najpre da Draži čestitam (vaistinu zasluženu) nagradu „Desimir Tošić“. Trebalo bi, čestnejši publikume, podsticati i češće nagrađivati - u Srbiji vrlo deficitarnu - duhovitost. Pre dve-tri nedelje moj kolega i drug, Vava Petković, u svojoj kolumni u Blicu napisao je sjajne reči o kultu lažne ozbiljnosti kod Srba.

Ušli smo u period serijala. Prošla nam nedelja prođe u huškanju na izbornu apstinenciju, ova će, izgleda, proteći u razmatranjima misterija srpskog kadiluka. Koincidentno sa kolumnom Proces rekla-kazala u Danasu se pojavio tekst iz pera Aleksandra Roknića, koji se bavi sličnom temom, to jest kadilučkim animozitetom prema novinama, javnosti uopšte.

Kao što rekoh juče, Višnji sud je posle dva uzastopna izostanka nekako uspeo da safata Vukadinovića. Ja, nažalost, na to ročište - sprečen komplikacijama sa diskus hernijom - nisam mogao doći, ali sam dobio takozvani Zapisnik, prilično interesantno štivo moram priznati. Za razliku od moje malenkosti koju Viši sud na dva ročišta iz nekog razloga nije našao za shodno da “sasluša”, Vukadinoviću je ta mogućnost odmah data. I Đorđe dade izjavu.

Znamo, dame i gospodo, da je Georgije Vukadinović ambiciozan i državotvoran, a isto tako znamo da ovdašnji ambiciozni i državotvorni tipovi vole da budu iznad zakona, pa se i mali Đokica odvažio da - u okvirima svojih mogućnosti - krene velikim Čosićevim i Koštuničinim stopama.

Svašta se, čestnejši publikume, izdešavalo dok je prethodne sedmice išao serijal Gorki list. Džumbus u Ukrajini! Eskalacija kretenizma na domaćoj predizbornoj sceni! Pad atinskog otpravnika poslova! Stanijino pojavljivanje na TV u toples haljini. I pročaja! Šta da vam pričam? Čuda i pokore. A ostadoh vam dužan subotnji kulturni dodatak. Sad ću to da vam nadoknadim. Tema naše današnje kolumne je drugi deo „Montevidea“.

Da li je akcija neizlaska na izbore nemoguća misija! Uopšte ne. Može li je politička elita sprečiti? Jok, more. Tek je to nemoguća misija. Da li je akcija neizlaska verovatna? Nažalost nije. Štaviše, neverovatna je. To je politička fantastika. Ovu kolumnu posvećujemo tom "nažalostu" i razlozima zbog kojih od tog posla nema ništa.

Šta bi, dakle, mogla biti nova tehnologija o kojoj već danima palamudim? Bilo bi srpski (i principovski reći) - uzmimo motke, izađimo na ulice i rasterajmo bandu, ali ja, dame i gospodo - nije to nepoznato - ne verujem u revolucije, pobune obespravljenih masa i ostale levičarske trice i kučine. Ja sam za gandijevske metode. Ne toliko zbog toga što mi je Mahatma politički uzor, nego više zato što revolucije i pobune takođe spadaju u fundus zastarelih tehnologija.

Ovako politički obestrašćenom, meni ponašanje raznih zavađenih tabora u biračkom telu sve više liči na logički (mada ne i psihološki) neshvatljivo ponašanje radnika propalih firmi koji godinama ne primajući platu, uporno odlaze na posao, nadajući se da će se jednog dana dogoditi čudo i da će jednog dana ponovo primati „trinaeste plate“.