Svetislav Basara

Posle jučerašnjeg meraklijskog molitvenog doručka, danas se vraćamo tekućoj predizbornosti i političkim temama. Malo mi je čudno, čestnejši publikume, doduše u komičnom smislu, što sam dobio na političkom značaju nekoliko godina nakon što su iz mene izvetrili i poslednji ostaci političkih strasti. Mislim da bi se to izvetravanje dogodilo sve i da su stvari nekim slučajem potekle u boljem pravcu.

Danas su, cenjeni publikume, na redu velike tajne malog majstora kuhinje. Pretpostavljam da ste već pretpostavili da sledi priča (plus recept) o pomalo zaboravljenom srpskom jelu - kalindžu. Za početak nije zgoreg znati da postoje dve sorte kalindža - blaža varijanta, prihvatljiva za nežna nepca širokog cenjenog publikuma i, da kažemo, varijanta za probrano društvo - meraklijska, zapaprena i zaljućena.

Komični su, što uopšte ne znači da ne mogu biti i tragični, pokušaji preuređivanja prošlosti pomoću raznoraznih rehabilitacija. Sada je na red došao Gavrilo Princip. Neki ovdašnji patrioti - među njima i Kusturica - iščeprkali su odnekud (pravno neporecivu) činjenicu da akt o aneksiji Bosne i Hercegovine nikada nije ratifikovan u carskom i kraljevskom parlamentu, sledstveno čemu mladobosanci i Princip de iure nisu mogli biti optuženi za veleizdaju jer - takođe de iure - nisu ni bili austrougarski podanici.

Pročitah Danasov komentar posvećen popečitelju kulture, Tasovcu, pa se setih da odavno nismo imali kolumnu na temu – gde su, šta rade? Vaistinu, kud se dede popečitelj Tasovac?

Taman sam, cenjeni gurmani, bio nameračio da pišem o kalindžu, tradicionalnom srpskom jelu koje polako nestaje sa naših trpeza, kad me kao grom iz vedra neba spiči izjava Zorane Mihajlović saglasno kojoj Danas “kriminalizuje SNS”.

Jesam li gledao Utisak nedelje? Jesam! Sve je proteklo u radu, redu, miru i duhu dobrosusedskih odnosa, pa sledstveno nemam nekih naročitih primjedbi. Moj utisak nedelje je nedvojbeno Hellen Triwan. Otkako je zabatalila politiku, Hellen se prolepšala i procvetala za razliku od mene koji – nakon što sam digao ruke od politike – nisam bio te sreće.

Zahuktava se predizbornost, dame i gospodo! Sve više uzima maha. Polako se “usložnjava”. Otima se kontroli. Trenutno se nalazimo u prvoj fazi ovdašnjih kampanja koja bi se mogla nazvati – fazom spektakularnih lupetanja, gromopucatelnih izjava, zaklinjanja u svoje poštenje i osipanja drvlja i kamenja na nepoštenje konkurencije.

Oj, Srbijo, zemljo visokih standarda! Oj, Srbijo, domovino tankoćutnih javnih radenika! V čjom sad djelo, dame i gospodo? Zoran Živković na nekoj konferenciji za štampu pred kamerama pocepao primerak Kurira i ta cepačina je - samorazumljivo - izazvala sveopšte ibretenije pismenih Srba, Srpkinja i Srpčadi kojima se - principa multietičnosti radi - pridružio i jedan lojalni Bošnjak, Rasim Ljajić.

Vidim da je saga o pečenju, glavučicama i zaponcima naišla na dobar prijem kod cenjenog publikuma, što i nije začudno na ovu skupoću i oskudaciju.

Naše načisto deklasirane novinčine baš vole da se puvaju. Ko, recimo, da odoli kurčevitoj Politikinoj samoreklami - „najstariji dnevni list na Balkanu“. Koji to majčin sin neće kupiti „najtiražniji dnevni list“ - moju omiljenu žutaru Blic - čisto da bi se našao u društvu najmoćnijih i najpopularnijih.

Dosta smo ovih dana palamudili o politici! Vreme je da malo siđemo u narod. Kao što ste se iz gornjeg naslova već obavestili, naša današnja tema je fenomenologija zapadnosrbijanskog pečenja.

Komentatorluk (a bogme i telefonluk) načisto pomahnitao. Padaju optužbe da sam izdao (već nečije) ideale i da mi je kritička oštrica otupela. Dospeo sam, čujem, i na Fejsbuk. Moramo to isterati na čistac.

Ne bismo mi bili mi kada i od (u trenutku pisanja ovog teksta još uvek potencijalno tragičnih) vremenskih nepogoda ne bismo napravili lakrdiju. V čjom, dakle, bylo djelo? Ledena mečka na proputovanju po svetu zakucala i na naša vrata, što je, predvidivo, bio veliki izazov za zemlju u kojoj i majska kiša dovodi do saobraćajnog i svakog drugog kolapsa.

Krajem prošle nedelje beogradskom čaršijom i mahalama gromoglasno je odjeknula vest da je Jego ex Sijatelstvo Tadić napustio Demokratsku stranku. Nisam stekao utisak da se stranka zbog toga nešto naročito potresla.

Subota, dan kulturnog uzdizanja. Ovoga vikenda ću, rode, o jeziku da ti pojem, ali nemoj, rode, posle da se rogušiš. Prihvati, za promenu, drugarsku kritiku, pa porazmisli šta ti je činiti. Ne, ne, neću opet o veselom Vuku Karadžiću. Kako vreme prolazi, sve sam blagonakloniji prema "ocu srpske pismenosti". Čovek je uradio koliko je mogao, a bolje - kako ćemo videti - nismo ni zaslužili.