Svetislav Basara

Pre nego što pređem - kako to tupoumne srpske novindžije vole da napišu - na „bezbedonosna“ pitanja, malo bih se pozabavio poslovima i danima jedne od najrenesansnijih srpskih ličnosti, osnivača nove religije, premijera i policajnog popečitelja, Dačić Ivice.

Elem, izgleda da je kucnuo čas da se beogradska vlast upodobi republičkoj, a u ulozi donosioca katil-fermana i svilenog gajtana pojavljuje se poslovično principijelna i državotvorna sekta, takozvana DSS. Sekta, ako je verovati njenim principijelnim i državotvornim saopštenjima, neće participirati u novoj vlasti jer će i tu vlast činiti izdajnici Kosova.

Spali smo na niske grane, cenjeni publikume, navijači su nam interesantniji od fudbala. Sve se okrenulo naglavačke. Nekada davno, dok sam i ja bio navijač, fudbaleri su bili visokouvažene ličnosti, danas bi se to reklo medijske zvezde.

Ako vam nije jasno zašto je naša demokratija ovakva, bedna, nikakva i kilava, savetujem vam da u najnovijem vikend izdanju Danasa pročitate ispovest jednog od idola takozvane demokratske Srbije, Đilasa, Milovana, ne Dragana, ne dao Bog.

Doguzeljasmo nekako i do vikenda. Bejah, cenjeni publikume, onomad rešio da staro-novoj urednici najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, čuvenoj Smajlovićki, dam grace period od sto dana, pa da posle pogledam na šta Politika liči, ali ne izdržah. U četvrtak pored moje najdraže žutare Blica i matičnog mi Danasa, kupih i Politiku. Da budem iskren, Politiku sam subotom zbog Kulturnog dodatka redovno kupovao, čak i za Miloševićevog vakta, ali kao čovek od principa, vadio sam dodatak, a ostatak ostavljao (nepogledan) na stolu u svom omiljenom kafiću.

Znamo da su srpske podele naša sudbina, ali kada tim podelama podlegnu i policaji, onda to, cenjeni publikume, znači da je rogonja pred vratima, a možda je već i zakoračio unutra. Kako vidim, ovih se dana i kuso i repato iščuđava nad eskalacijom svakovrsnog nasilja u Novom Sadu, ali - zapitajmo se - zašto kriminal i nasilje ne bi eskalirali u situaciji kada se policajna energija iscrpljuje u sukobima (dveju, triju ili više) policijskih frakcija.

Korax, ka i vazda, pogađa u samo središte stvari. Mislim na jednu od najnovijih njegovih karikatura na kojoj foto-reporter jedne ovdašnje žutare viri iz WC šolje i slika dvojicu dilbera koji ništa ne sluteći obavljaju takozvanu malu nuždu.

Isteče mandat predsedniku sveta Jeremiću. Odmah je to svet osetio na svojoj koži. Haos se momentalno i dramatično povećao. Pičvajz u Siriji, pucnjava u mornaričkoj bazi Vašingtonu. Da ne dužim - tek će svet da vidi šta je izgubio.

Vidim da je Borko Stefanović, svojevremena desna ruka predsednika sveta, Jeremića, u današnjem (ponedeljak) Danasu objavio poduži tekst u odbranu Demokratske stranke, a vidim da je najavljen i nastavak. To mu dođe kao feljton.

Izgleda da će se ove i sledeće godine voditi žestoka polemika o liku i delu Gavrila Principa iz koje će po svemu sudeći - tako to ide - nastati još jedna srpska podela. Šta je, dakle, Princip - nacionalni junak ili preteča Al-Kaide, oko toga će se lomiti (i već se lome) koplja. Ulje na polemičku vatru dolili su denbraunovski glasovi iz Jevrope koji tvrde da je Princip bio terorista, što je izazvalo pravu konsternaciju u redovima profesionalnih patriota.

Dobili smo, cenjeni publikume, paket novih mera za popravljanje katastrofalnog stanja državnih finansija. Srpski novogenije, Krstić Lazar, za početak je došao na ideju da uzajmi još jednu milijardu evra, a da građane čiji prihodi premašuju sto hiljada RSD dodatno oporezuje. Više sam očekivao od Krstića.

Uvek se raznežim kada nimalo naivni tipovi pribegavaju naivnoj logici. Tako sam se onomad naprosto oduševio kada je Svrzimatija u jednoj od svojih Božićnih poslanica blagoizvoleo srpskom narodu i senatu saopštiti da je dilema Kosovo ili EU istovetna dilemi - majka ili laptop. Na prvi pogled, to baš gordo zvuči, to budi materinske instinkte čak i kod najokorelijih muškarčina, sve dok se u neko doba muškarčine ne opsete da tu zapravo nikakve dileme nema i da se - da bi došao u posed laptopa - niko ne mora odreći majke. Naprotiv! Mnoge srpske majke odvajaju od usta ne bi li svojim sinovima i kćerima kupili kleti kompjuter, nijednog trenutka ne pomišljajući da bi razmetni sin ili kćer mogli pasti u iskušenje da laptop zavole više od njih, samozatajnih srpskih majki.

Lepo ja napisah pre neki dan da se nasilje iz novinčina i sa novindžijskih sajtova očas posla prelije na ulicu.

Jego ex Sijatelstvo, Boris Tadić, zdravo se beše uskopistio na nedavno održanoj sednici GO DS. Svašta je Đilasu .- Draganu, ne Milovanu, Milovan to ne bi dozvolio - skresao u lice. Spočitnuo mu je da ga potpredsednici ne brane od malicioznih drugarskih kritika.

Nije nepoznato, cenjeni publikume, da hiperaktivnost pre ili kasnije završi u depresiji. Overlord Vučić jeste čovek posebnog kova, ali je ipak čovek, pa je na kraju i on podlegao demonu uninija. V čjom, dakle, bylo djelo? "Bliži mi se kraj", tako je negde (ne znam tačno gde) tarabićevsko-proročanski izjavio prvi potpredsednik.