Božidar Andrejić
Evo me opet sa glavnim jutarnjim programom državnog radija u zemlji koja više nema državu. A koji, i on, kao mnogo toga drugog od školstva do vrha države, iz dana u dan, sve više postaje (s)kazaljka što pokazuje uporan hod čitavog društva u anticivilizacijsku regresiju. Iz koje i, ako bi započeo, povratak bi trajao bar dvostruko duže od nekoliko krvavoratnih i mafijaški pomahnitalih decenija u koje smo bili uvedeni i dalje u njih zapadamo.
Aleksej Kišjuhas
Tresli se izbori, rodio se miš. I zahladilo je za goleme antirežimske proteste, realno govoreći. Sezona je praznika, pa valja žvakuljati hladnu prasetinu i prorusku salatu u toplini doma svoga. Jer, uprkos nesumnjivim zloupotrebama i nagoj izbornoj krađi, ostaje utisak srbijanske opozicije koja je kilava, nezanimljiva, jalova i impotentna. Zašto je to tako?
Teofil Pančić
Kako razlikovati lopova od poštenog čeljadeta? Evo jednog sasvim jednostavnog pokušaja odgovora.
Vladimir Jokić
Lica:
Ivko, srpski domaćin
Danijela, njegova žena
Kum Boško, kum
Strina Zorka, rođena Beograđanka
Ostali gosti, muzičari, artisti, posluga.
Marko Vidojković
Svaki dobar horor ima nastavak, pa tako i horor-priča o zombijima, za koje se ispostavilo da nisu zombiji, nego građani Srbije, koji su, bez mozga, većinom uzaludno, čekali na vaučere za popust na odmor u ugostiteljskim objektima širom Srbije, u vlasništvu lica bliskih režimu.
Marko Šelić Marčelo
Po Plavom Ponedeljku, zurim kao hipnotisan u džezvu koju sam pristavio za kafu, ne bih li na radaru uhvatio kakav signal živosti u sebi i okolišu; da vam kažem, to uopšte nije prošlo loše.
Snežana Čongradin
Gostujući u jutarnjem programu sopstvene televizije, Željko Mitrović je preneo građankama i građanima Srbije jednu emociju ili bolje reći – stanje predsednika Republike iz kojeg donosi odluke da troši onolike novce svih nas za naoružavanje.
Marko Vidojković
Počeo sam stalno da nosim šajkaču. U DLZ. Kad je turim, prosto mi ispod nje sve prokuva, svi preci, od Aleksinca do Valjeva se probude, zasuču brke i sjure mi se kroz kapu u glavu, a odatle na usta.
Dragoljub Petrović
Kao što je Kit Ričards jednom izjavio da je šmrkao pepeo svog pokojnog oca, tako se devedesetih godina činilo da bi neki ljudi verovatno pošmrkali kompletnu urnu Mire Marković.
Marko Vidojković
Beše to u „plavi ponedeljak“, 2024, najdepresivniji dan u godini. Tačnije, beše to u cik zore tog dana. Ko je poranio na posao, ili po vruću kiflu, mogao je da uoči jezive kilometarske redove zombija, kako pre prvih petlova stoje ispred Javnog preduzeća za fiktivna radna mesta prijatelja režima „Pošta Srbije.“
Safeta Biševac
Dobar plan zlata vredi, kažu ljudi, a ako se uzdamo u ovu poslovicu, onda imamo zaista zlatnog predsednika. Prezlatnog, da upotrebim nepostojeću i nezgrapnu reč.
Nemanja Rujević
Moja generacija novinara verovatno će imati neslavnu obavezu da sahrani novine. Da ih poslednji put pažljivo presavije, položi u grob i održi im opelo. Jer, kažu, štampa umire.
Marko Vidojković
Više od dva meseca prošlo je otkako sam se privremeno vratio u Srbiju. Koliko će moj boravak u otadžbini trajati, zavisi od istih onih koji su zaslužni i za moj odlazak.
Pavle Simjanović
Znaju da budu stresna ta redakcijska dešavanja, čak i kada ne uključuju korporacijske neminovnosti katkad neugodne za agnostičke čudake sa anarhističkim sklonostima, ili valjanje po blatu sa RTS-ovim sužnjima svake vlasti, posebno prilježnim kada im plate zavise od nečega teško neuporedivog sa organizovanom kriminalnom grupom.
Jasmina Lukač
Trenutno najefikasniji politički nastup posle Vučića ima Branimir Nestorović, u čijem su „posedu“ 13 proglašenih poslaničkih mandata od 250, kao i šest neproglašenih odborničkih od 110 u Skupštini Beograda.
