Aleksej Kišjuhas

Razorno zastrašujući zemljotres i cunami koji su pogodili Japan probudili su istinski ili pomodni osećaj solidarnosti i humanitarnosti među ljudima. Neko od nas je poslao jedan ili dva SMS-a na broj telefona koji je otvorio Crveni krst, a neko uplatio i ozbiljniji novac.

Više od 800.000 ljudi je na internetu videlo snimak sa izložbe fotografija Demokratske stranke u Nišu, povodom osam godina od ubistva Zorana Đinđića. Reči koje najbolje opisuju ceo voajerski gušt su: transfer neprijatnosti. Situacija u kojoj je posmatraču neprijatno zbog toga šta posmatrani radi. Iako nema nikakvog razloga za to, nelagodno nam je kao da smo sami na snimku.

Jedan od najrazornijih zemljotresa u ljudskoj pisanoj istoriji dogodio se u Lisabonu, na dan Svih svetih (1. novembra) 1755. godine. U prepodnevnim časovima, grad je pogodio udar koji je trajao oko sedam minuta, snage oko 9 Rihterovih stepeni.

Evolucioni biolog i profesor na katedri za razumevanje nauke u javnosti Ričard Dokins jednom je napisao da, ukoliko bi vanzemaljci došli na Zemlju i hteli da sude o inteligenciji njenih stanovnika, njihovo prvo pitanje bi moralo glasiti: „Da li su ovi već otkrili evoluciju?“ Zaista, šta drugo upitati ako ne da li je određeni skup protoplazme saznao najveću istinu o sebi samoj - svoje poreklo i zašto je takav kakav jeste.

Prva stvar koju je Gutenberg proizveo na svojoj štamparskoj mašini bila je Biblija, negde između 1452. i 1454. godine, u nemačkom gradu Majnc. Očekivano, i prve stvari koje su bile štampane u Evropi tog doba bile su Biblije, razne knjižice iz oblasti kao što su teologija, pravo i prirodne nauke, uz ponešto grčkih i latinskih klasika. Još očekivanije, dotični tekstovi nisu učinili čitanje mnogo pop

Da li se sećate kako je nekada sve bilo lepše, bolje i prijatnije? Ljudi su se javljali komšijama u prolazu, te zastajkivali i iskreno pitali za zdravlje ili kako onom malom ide na studijama. Sedeli na klupama pod dudovima i vodili ugodne razgovore o, zapravo, smislu života. Ukoliko je nekom na ulici pozlilo, priskakalo se u pomoć, a uvek je bio i poneki dinar viška za one sa ispruženom rukom.

Ljudi su interesantne životinje. U prirodnom antropološkom okruženju poznatijem kao „izlazak“ ljudska životinja u dobu zrelom za parenje inicira svoju seksualnu zainteresovanost na različite načine. Mužjak je obično taj koji prilazi ženkama, udvara im se, a one ga procenjuju i odabiraju ili ne. Muškarci tada reklamiraju ili se razmeću svojim resursima - odećom i frizurom, kupovinom pića devojci, mlataranjem ključevima od automobila, mišićima, smislom za humor, plesom, elokvencijom i slično.

Šestog februara 1945. godine rodio se rege muzičar Bob Marli. Preminuo je 36 godina kasnije. U svojim pesmama je pozivao na borbu protiv nepravde, branio siromašne i ugnjetene, a verovatno je bio prva globalna muzička zvezda poreklom iz neke zemlje takozvanog trećeg sveta. Popularnost majica sa njegovim likom verovatno prevazilazi jedino lik Če Gevare. A i mnogi omladinac i omladinka će svoju kosu češljati i uplitati poput Marlija. Drugim rečima, Marli je svetska ikona pop kulture i uzor mladih. U Srbiji je dobio i spomenik, i to u mestu Banatski Sokolac.

„Jedino apsolutno znanje do kojeg čovek može doći je da je život besmislen“, rekao je Lav Tolstoj, ako je verovati Vudiju Alenu i sjajnom filmu „Hana i njene sestre“ (1986). Šopenhauer je smatrao da je ovo najgori od svih mogućih svetova. Još je kirenski filozof Hegesija iz 4. veka pre nove ere pisao o tome da je jedino dobro zadovoljstvo, a jedino zlo bol. I da bol dominira u odnosu na zadovoljstvo i uvek ga nadjačava u životu.

Petnaestog januara bio je deseti rođendan besplatne internet enciklopedije "Vikipedija". Ovaj hrabri i zadivljujuće uspešni projekat demokratizacije znanja jedan je od najznačajnijih društvenih fenomena savremenog doba.

Kurator za sisare u Muzeju za prirodnu istoriju na Floridi Dejvid Rid je poslednjih pet godina istraživao DNK kod vaši - parazita koji se hrane kožom (i ostacima iste) kod sisara i ptica. Pre nego što ga otpišemo kao dokoličara sa bizarnim sklonostima, a celoj nauci preporučimo da je bolje da se bavi pronalaskom leka za rak, valja zastati. Naime, priča o ovim neželjenim stanovnicima naših glava, genitalija i drugih delova tela, zapravo govori mnogo toga o nama samima.

Kada je 11. septembra 2001. godine 19 pripadnika Al Kaide otelo četiri aviona i udarcem u zgrade Svetskog trgovinskog centra ubilo oko 3000 ljudi, svet ih je nazvao teroristima. Terorizam jeste bio metod ovih zlih ljudi, ali je ova oznaka istovremeno prikrivala istinsku prirodu tog napada. Naime, terorizam primenjuje razni svet u razne ciljeve - nezavisni pojedinci, desničarske i levičarske političke partije i organizacije, nacionalističke grupacije, ekološki radikali, revolucionari svih boja, vlade i države.

Prvi poznati propis u vezi sa parkiranjem zabeležen je u Ninivi, glavnom asirskom gradu, oko 700. godine pre nove ere. Ovaj propis odnosio se na prolazak tadašnjeg asirskog kralja glavnim (i, naravno, svetim) putem kroz centar Ninive. Kazna za parkiranje kočije ili tako nekakvog prevoznog sredstva na ovaj put bila je smrt. I to nabijanjem na kolac ispred kuće tog junaka koji se usudio da parkira, upali sva četiri i skokne po cigarete. Uz poljoprivredu, pismo, navodnjavanje, zakone i ostalo, Mesopotamija je bila i rodno mesto prvog parking-znaka. „Kraljevski put - neka ga nijedan čovek ne uprlja“, pisalo je. Uz, pustimo mašti na volju, klinasti uzvičnik na kraju.

Većina ljudi ne razume i ne razmišlja o rizicima koji su pred njima, to jest pred svima nama. Kada kažemo rizikovati, obično mislimo na nezgodne situacije kojih se valja kloniti. Sami ćemo najradije izbegavati rizike, a tako ćemo učiti i svoju decu. Doduše, sa zadovoljstvom ćemo deliti različite ohrabrujuće paolokoeljovske sentence o tome da uvek valja rizikovati i pokušavati nemoguće na samospoznajnom putu. „Ne možemo otkriti nova mora ako nemamo hrabrosti da iz vida izgubimo obalu“, reče Andre Žid i tome slično. Ali, duboko u sebi, znaćemo da je to budalaština. Nažalost ili na sreću, život uopšte ne izgleda tako. Naime, apsolutno sve što radimo u sebi podrazumeva - rizik.

Nekoliko stvari je van sumnje. Prva: da Nobelova nagrada za mir znači puno novca. Marti Ahtisari, laureat iz 2008. godine i čest gost ovih prostora, dobio je nešto više od milion evra, uz medalju, diplomu i ugled. Druga: da je Nobelova nagrada za mir prilično kontroverzna. Najsvežija je ona udeljena Baraku Obami (2009), kao predsedniku koji je na tom mestu u trenutku nominacije sedeo čitavih 12 dana. Još nezgodniji mirovni Nobel bio je onaj dat Jaseru Arafatu (1994) jer je pristao na prestanak ubijanja jevrejskih civila - nakratko. Arafat je bio osnivač Fataha, grupe čiji je posve mirotvorni cilj "uništenje cionističkog ekonomskog, političkog, vojnog i kulturnog postojanja".