Borivoj Erdeljan

Odbrojavanje kad će svet dobiti vakcinu za odbranu od virusa Covid 19 će potrajati, a očekivanja o brzom spravljanju spasonosne zaštite treba zameniti razumnim predviđanjima da je potrebno bar još godina, verovatnije i godina i po strpljenja.

Pohod korona virusa stavlja svet - suočen sa opakom epidemijom - na različite ispite, na kojima su se mnogi našli neočekivano, od političara do sveštenika (ne samo što se papa, episkop Rima, urbi te orbi obratio video snimkom, a ne uživo sa prozora u Vatikanu), kao što su na proveri i mnoge tradicionalne navike, poput rukovanja i ritualnog pozdravljanja poljupcem u obraz i zagrljaja.

Benjamin Bibi Netanjahu je možda bliži cilju da se posle dve izraelske mrtve izborne trke u prošlih jedanaest meseci opet kruniše za kralja republike - da još jednom bude premijer i da što mu je i važnije, prvi posao bude da bar nekako odloži izvođenje pred sud zbog zloupotrebe vlasti i korupcije zakazano za 17. mart.

U najdužem ratu koji je Amerika ikad vodila - skoro devetnaest godina - ako uspe probna "nedelja bez nasilja", Sjedinjene Države i avganistanski talibani se pripremaju da već 29. februara potpišu mirovni dogovor, što će značiti početak povlačenja vojnika SAD, potom i razgovora Avganistanaca o trajnom međusobnom pomirenju.

Još nesavladan opaki vuhanski virus ne odnosi samo živote i nije udar jedino na zdravlje.

Sporazum kako pravedno rasporediti 3,1 miliona litara vode Nila, koje proteknu svake sekunde, posle skoro deceniju pregovaranja i sporenja, ali i povremenih strepnji da ne zarate Egipat i Etiopija pripremljen je konačno za potpis "ovih dana" - ako ga ne potope zaostale sumnjičavosti i nepoverenje Kaira i Adis Abebe, prestonice najvećih zemlja duž najduže reke čitave planete (6.695 kilometara).

Nije pitanje šta dobro može da donese "posao veka" Donalda Trampa - kako je najavljivan izraelsko-palestinski mirovni plan američkog predsednika u izradi njegovog zeta i višeg savetnika DŽareda Kušnera - već koliko može da nanese štete.

Recept za mir napisan na skupu u Berlinu, čini se da je više pokušaj disciplinovanja "spoljnih sila" nego plan prekida rata zavađenog istoka i zapada Libije.

Smrt 176 putnika i članova posade ukrajinskog civilnog aviona oborenog raketom iranske Revolucionarne garde je najnovija, nažalost ne i sasvim neobična pogibija, koja prati takozvana mirna vremena.

Četrdesetogodišnja američko-iranska igra vatrom – posle brzopoteznog naređenja Donalda Trampa da se ubije komandant Jerusalimske brigade Revolucionarne garde Kasem Sulejmani (62) - nastavlja se otvorenim kartama.

Postoji osnova i dovoljno prikupljenih informacija da se protiv Israela povede istraga zbog ratnih zločina na palestinskim teritorijama, kao i razumna pretpostavka da treba istražiti i postupke Hamasa i sličnih terorističkih i islamskih grupa prema civilima.

Od bune 2011. u džamahiriji (državi narodnih masa), dopunjene NATO bombardovanjem, i smaknuća Muamera Gadafija - posle 42-godišnje vladavine - i od 2014. neprekidnog haosa Drugog građanskog rata u kome je imala udela i Islamska država, Libija je bliža daljem pogubnom gušenju raspolućene države u "političkoj močvari" nego ozdravljenju.

Da li je razmena zatočenih naučnih istraživača nagoveštaj američko-iranske pomirljivosti ili varljivi igrokaz - nije lako rešiva zagonetka.

I u najčvršćem uporištu Benjamina Bibija Netanijahua javljaju se pukotine.

Skoro četrdeset vekova otkad istorija pamti snove i pokušaje da se spoje Sredozemno i Crveno more, konačno se to i dogodilo - pre tačno 150 godina.