Dragoljub Petrović

Što bi rekao Lekić Slaviša, razlika između srpskih medija i četiri jahača Apokalipse je jednostavna - sva četiri jahača Apokalipse su poznata, dok je srpske medije jahao ko god je stigao. Hvatača krupnih riba i drugih morsko-rečnih čudovišta, nesalomivog Eliota iz Loh Nesa - naglasili su ovih dana sveže uzjahani, pardon, oslobođeni srpski mediji - poslovično hladna nemačka vojska dočekala je sa dosad neviđenim počastima i oduševljenjem. Samo što mu nisu vikali: Hajl Vučić!Neverovatno ga obožavaju, stekli smo utisak prateći štampu & TV.

Ako prvi potpredsednik Vlade, lice čiji kompletan spisak funkcija ne može da stanu na običnu vizit-kartu, pa ih štampa u formatu A3, zaista uspe da povata „krupne ribe“ o kojima kao i svaki neostvareni ribolovac ko omađijan priča u svim raspoloživim TV terminima - od jutarnjeg programa do „Laku noć, deco“ - treba ga svakako adekvatno nagraditi. Pretpostavlja se da je priznanje „NajEvropljanin“ za ovu godinu rezervisano za vanstranačku ličnost predsednika svih nas, jer ga je premijer već dobio u prethodnom mandatu, te je, izgleda, prvom potpredsedniku namenjena „Zlatna bućka Đerdapa“.

U ponedeljak, baš kad je nova Vlada „slavila“ mesec dana rada, osvanuo je naslov koji je obeležio 30 dana Dačićevog kabineta: „Ministar prosvete otvorio Roštiljijadu“. Šta tome dodati, a ne zaplakati?Naknadnim istraživačkim novinarstvom, ipak, utvrđeno je da ministar prosvete nije bio tu samo zbog popularnog obrazovnog profila: „Traži se roštilj majstor sa iskustvom“, nego je imao tajni sastanak sa Žikom Žmigavcem, kako se predstavio u Kuriru, liderom lokalnih leskovačkih socijalista, koga je ubeđivao da raskine sa „žutima“ & otpočne sa „ex-crnima“. Žika Žmigavac se tim povodom nešto nećkao, pa je ministar, u pauzi dramatičnog sastanka, jelte, iskoristio priliku da otvori Roštiljadu.

Želela sam da srušim režim Borisa Tadića - otkrila je, konačno, svoje motive za ulazak u politiku narodna poslanica Nevena Adžemović, adut projekta „Pokrenimo Srbiju“. Nevena je najpre bila vokalni solista grupe Models, muzičkog ansambla u kom je važno bilo da ne znaš da pevaš. Na plakatu za kasting je pisalo: Izabraćemo onog ko bolje ne zna da peva. Potom se, kako pišu tabloidi, uspešno udala pa još uspešnije razvela od nekog Veljinog telohranitelja, a kako sama ističe - „prvo je bila član SNS, gde je radila kao sekretarica u informativnoj službi, pa je zatim prešla u Novu Srbiju“. Izgleda da čika Velja ima istančaniji osećaj za mlade talente od čika Tome.

Praksu da vrhunskim sportistima dodeljuje stanove uvela je još vlada Mirka Marjanovića čiji je potpredsednik bio predsednik Nikolić, a ministar potpredsednik Vučić. Pokojni Mirko je još pre baksuznih 13 godina imao labradorski njuh za talentovane sportaše pred kojima je međunarodna karijera, a imali su ga i Nikolić i Vučić, pa je ta vlada donela historijsku odluku da se vrhunskom sportisti broj jedan, izvesnom Tomislavu Nikoliću, dodeli garsonjera od 186,74 kvadratna metra, dok je vrhunski sportista broj dva, neizvesni Aleksandar Vučić, dobio mali trosoban stan od 117,48 metra, takođe kvadratna.

Tkaj, tkaču vetra, ako, kad bi, da li, da smo, a nismo mogli... - objasnila je celu koncepciju tkanja i štrikanja u svom prvom „klot-frket“ izlaganju o preporodu Srbije, Jorgovanka Tabaković, prva plavuša na čelu Narodne banke.

Svi srpski olimpijci bez problema prolaze antidoping kontrolu, pa je trenutno naš jedini problem u Londonu da Međunarodni olimpijski komitet ne uvede antidoping test za sportske komentatore.

Čitamo ovih dana kako su tajne službe, masoni, Vatikan & Amerika još odavno znale da će Srbiju u budućnosti preuzeti sile osovine u sastavu Dačić-Vučić-Đilas. Tajne službe, masoni, Vatikan & Amerika smatraju kako Srbiju treba da vode mladi. Jerbo veruju da gde su mladi, tu je i šala. Valjda da dokaže kako na nju nemaju uticaj ni tajkuni, ni masoni, ni Vatikan, ni tajne službe, ni Amerika, Demokratska stranka je odlučila da potpuno rasturi ovaj koncept, te je odnekud izvukla Mićuna. S obzirom da je Milan Grol otišao u večna lovišta. Što je u Srpskoj naprednoj stranci odmah protumačeno kao povratak u devedesete.

Nikolić će, ne treba sumnjati, uskoro dobiti Oskara za glavnu mušku ulogu, a Vučiću ne gine Oskar za sporednu žensku. Život je maskenbal, jelte, pod tuđom maskom lakše se živi, objasnio je to odavno Seid Memić Vajta, pa otud ne čudi što se Nikolić ostvario u ulozi dobroćudnog predsednika, a Vučić briljira u zahtevnoj roli Majke Tereze.

Ko god misli da je pravljenje vlade nekakav rudarski posao, nekakva lična, porodična & partijska drama svih učesnika tog poduhvata, može da se uveri u suprotno čitanjem nove knjige sabranih anegdota iz života Draškovića Vuka.

Vidiš, burazeru, za ovaj posao moraš malo da budeš i psiholog - čuli smo to odavno od konduktera Gradskog saobraćajnog, zatim od policajca pozornika, izbacivača iz noćnog kluba, baba-sere na autobuskoj stanici, portira u prometnoj državnoj ustanovi, trenera provincijskog rukometnog kluba, golmana specijalizovanog za odbranu penala, prodavca na buvljoj pijaci, šibicara & mesara, ali nikada nismo ni pomišljali da i premijer, „vidiš, burazeru, mora malo da bude i psiholog“.

U Mirijevu postoji Ulica Jovanke Radaković, za koju je ovaj autor oduvek mislio da se zove Ulica Jorgovanke Tabaković. Sedne tako autor u taksi i kaže: „Do Jorgovanke Tabaković broj pet, Mirijevo.“ I taksista ga bez mnogo suvišnih pitanja, takoreći bez ikakve sumnje, odveze direktno do Jovanke Radaković broj pet, Mirijevo.

Najviše mi se sviđa kod Tomislava Nikolića što on uopšte ne liči na Tomislava Nikolića. Da sam ranije znao da Tomislav Nikolić uopšte ne liči na Tomislava Nikolića, ne bih skrko na negativnu kampanju oko tisuću miliona, sve pare predviđene za katran i perje na figuri Tomislava Nikolića preusmerio bih na kreativnu negativnu kampanju protiv Jorgovanke Tabaković.

Dok je budala biće i radikala - rekao je, u stihu, moj omiljeni „politički analitičar“ Petrović D. u nedelju oko 21 sat i 20 minuta.- Dobro, Petroviću, ali sad nema radikala? Pukli su...- Nema?! Mislite o tome... - dodao je taj moj omiljeni analitičar, dok je Tomi na uvce u prvom planu svirao zalutali harmonikaš, a obezbeđenje DS rasterivalo naručene trubače po Krunskoj.Odavno je, naime, još kao radikal, krajem devedesetih, novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić u intervjuu novosadskom Svetu rekao da je demokratija uređenje u kome tri budale mogu da nadglasaju dva genijalca. I da mu se ta kombinacija nešto preterano ne sviđa, ali to je tako. To je, naime, demokratija.Za to smo se borili, drugovi i drugarice.

Spot Borisa Tadića za drugi krug predsedničkih izbora bolji je od onog u prvom - ovde konačno izgleda ko čovek od krvi i mesa, koji malkice krši autonomiju univerziteta, samim tim što je u dvorište svog bivšeg univerziteta doveo celu DS televizijsku ekipu, plus DS statiste koji promiču u dubini totala, plus sebe lično, predsednika DS... Sniman je brzo, to se odmah vidi, jer je portir dvaput izlazio da proveri - „koga ste pitali da tu snimate“ - i garant triput zvao miliciju. Patrola SUP Stari grad napisala je u službenoj belešci: „Legitimisano je lice Tadić Boris, dramski umetnik iz Beograda, neosuđivan, za koga je utvrđeno da se bavi snimanjem reklama za Always uloške. Utvrđeno je da kada se na taj uložak prospe plava farba, i iseče se makazama, ništa ne curi. Zaista impresivno“ - bila su ushićena oba pozornika u majicama sa likom Ivice Dačića.