Dragoljub Petrović

„Ili ću izaći na teren u fudbalskim kopačkama ili ću pozvati Čaka Norisa da me savetuje kako da igram na ovom terenu“, izjavio je Toma Nikolić, dan posle izbora. „Šta god da uradite ovde, obavezno proklizate. Nisam čuo od nekog da je rekao - ja mogu da igram na plavoj šljaci. Kada klizate na crvenoj podlozi, osećate da možete da se zaustavite i kontrolišete svoju kretnju. Na plavoj šljaci ne“, rekao je, takođe, Toma.Naknadnom proverom utvrđeno je, međutim, da nijedna od ovih izjava nema veze sa izborima u Srbiji, i da ih nije izgovorio Toma. To su originalni citati Novaka Đokovića sa turnira u Madridu. Izgleda da madridska i srpska plava šljaka imaju sličnosti. S tim što je na srpskoj plavoj šljaci jedan veliki žuti krug. Žut ko banana. Pa kliza još gore.

Ideja o kancelariji za brze odgovore stara je koliko i trčanje. Očevici kažu da je u potpunosti zaživela još kada su radikali držali vlast u Zemunu, a tamo im je, u Magistratu, bila i stranačka centrala. Te je vojvoda Šešelj, kad god bi mu trebao neki brz odgovor, zvao telefonom, fiksnim, fiksnog direktora Hale „Pinki“.

Eto vidiš, sinko, šta politika može da napravi od čoveka - otme se uzdah svakome ko ovih dana na televiziji ugleda Dragišić dr Zorana, predsedničkog kandidata Pokreta radnika i seljaka. Dok još nije odlučio da se kandiduje za predsednika, Dragišić je bio ugledan bezbednosni ekspert - bolje je znao planove Al Kaide od samog Osame, više se razumeo u tajne „zemunskog klana“ od Vlade Budale, a dok su pratili njegova izlaganja na TV među članovima mafije uvek je provejavalo pitanje - otkud ovaj momak zna sve o nama? Ko nas to cinkari? - pitali su se u mafiji.

Iz restorana „Kalemegdanska terasa“, početkom sedamdesetih, jedan čovek skočio je direktno u kavez s medvedima beogradskog Zoološkog vrta, i posle duge borbe sa mečkom Božanom, jedva izvukao živu glavu. Do dana današnjeg nije precizno utvrđeno kakva to muka može da natera čoveka da dobrovoljno skoči u kavez s medvedima direktno iz kafane. Da nije, možda, bio na ručku sa Aleksandrom Vučićem?

Psiholog je skratio mandat, a državu je preuzeo psihijatar. Da li će Srbija zatvoriti krug ako je preuzmu grobar ili patolog-obducent? - pitao se potajno prosečni srpski glasač do pre neki dan. „Neće, ja imam rešenje - ako Srbiju već ne može da preuzme pravi srpski domaćin, to može prava srpska domaćica“ - u takvoj bezizlaznoj situaciji, srećom, profesor doktor vojvoda setio se svoje žene. A kandidovati sopstvenu suprugu za predsednika Srbije može biti veća ludost nego poslati njene slike za novinsku rubriku „Moja žena - moj šampion“.

Ko se ne seća, Tomislav Nikolić je kampanju za prethodne predsedničke izbore 2008. započeo u borskom rudniku. Kako je to ekskluzivno izmislio neki genije, po imenu Aleksandar, Nikolić je u svojoj bogatoj karijeri, u kojoj je završio najmanje dva različita fakulteta, u zavisnosti koju biografiju čitate, radio čak i kao rudar.

Kopajući, tako, kopajući po arheološkim iskopinama Draže Mihailovića, Državna komisija za vađenje keca iz rukava uoči redovnih parlamentarnih izbora našla se u očaju. „Ovaj Draža kao da je u zemlju propao“ - rekli su u očajanju za medije izvori bliski glavnoj lopati. I, pošto rahmetli Draža očigledno neće biti lociran do Đurđevdana, prešlo se na traženje alternativnih kečeva iz rukava.

Naučni radnik Dragan Marković Palma zna samo da otvara - otvorio je šest škola, 30 domova kulture, 50 sportskih terena, otvorio je oko 78.065 vrata, oko 105 tegli ajvara, otvorio je neka važna filozofska pitanja, otvorio je voštanu figuru ministra prosvete Žarka Obradovića i ubedio Đokovića da je to, u stvari, pljunuti on, otvorio je voštanu figuru Vuka Draškovića i ubedio Divca da je to, takođe, pljunuti on. Ipak, Palmi najbolje ide otvaranje usta.

Od kada su pre nekih 20 godina naglo & masovno ponovo primili hrišćanstvo, Srbi su se toliko intimizirali sa svojim svetiteljima da im redovno burazerski tepaju. Odavno je tako Sveti Nikola postao Sveti Džoni, Sveti Jovan - Sveti Jova, a Sveti Đorđe - Sveti Đoka. Mislite o Tomi. Pardon, mislite o tome.

Izbori u Srbiji biće raspisani 13. marta, a 12. marta počinje „Survajver“. Luuudooo, burazere - rekao bi pevac Sofronije. Dva „Survajvera“ za iste pare.Demokratska stranka je prva našla proveren način za razgaljivanje publike. Kako je počelo, izgleda da će predsednik Tadić u predizbornoj kampanji šetati okolo i pričati viceve o pijanim laboratorijskim miševima. Smešne ko onaj koji je ispričao pre neki dan u Hali tri Beogradskog sajma. I na kraju počeo da viče: „Mac, mac, mac!“ Slučajni posmatrač bi pomislio da se u hali tri održavao Sajam mačaka, a ne sasvim spontana žurka povodom dobijanja licence za kačenje zastava EU po zgradama.

Panović kaže da kolumna može da se napiše i na 3.000 karaktera, bitna je, veli, veća slika odozgore, tako da me od danas, jelte, voljom moćnika, čitate u tom „haiku“ obliku. Bojim se samo da petočlanu kolumnističku postavu sa pete strane Danasa uskoro ne angažuju za pisanje fusnota na regionalnim konferencijama. „Što ti dobro pišeš ove kraće forme“ - kao da osećam tapšanje po ramenu šefa naše delegacije - „ajd, majke ti, napiši nam jednu efektnu fusnotu, dolazi i Tači“.

Dan državnosti Srbije je praznik kada vaskolika nacija čeka dnevnik da iz prve ruke vidi - da li su medvedi izašli iz jazbina i tako označili kraj zime, ili su nastavili da spavaju, što pretpostavlja da će nas krajem marta posetiti odavno pokojna čukunbaba po ženskoj liniji, zvana Baba Marta. Slučajnom prolazniku kroz Srbiju deluje kao da je Dan državnosti svetkovina koja se obeležava u slavu činjenice da su Srbi nastali od medveda, a ostatak sveta od majmuna.

I robijaši su izvedeni da čiste sneg po ulicama Srbije, javljaju mediji, pa su Sretko Kalinić i Željko Milovanović osetili kompleks niže vrednosti, i u utorak ujutru zavrnuli rukave do lakata. Pretesterisali su rešetke, čuvaru stavili čarapu u usta, prethodno ga mučivši dok im nije otkrio gde se nalaze lopate i so, i taman kad su uboli lopatu u smetove i počeli da sole zatvorski krug, stigla je Žandarmerija sa mašinkama i biberom. Cela Srbija je u tim trenucima spavala, jedino je budan bio Dušana Bajatović, autor originalnog posmrtnog govora za Zorana Đinđića pod naslovom „Jedan je platio“, zbog čega Sretko Kalinić pod stavkom - omiljeni književnik - već godinama upisuje: Bajatović. Aha - počešala bi se po glavi Agata Kristi: Oni begaju, a Bajatović budan. Kakav zaplet!

Jedan je platio - rekao je Dušan Bajatović, SPS kadar, jednom prilikom, dok je još bio opozicija. Mislio je na Zorana Đinđića. Sa takvim istančanim smislom za podršku atentatorima i aplaudiranju nečijoj smrti, mogli su da ga postave ili za direktora krematorijuma ili za direktora gasne komore.

De si kralju, give me five - zna tako da kaže predsednik Boris Tadić kad negde sretne princa Aleksandra Karađorđevića, zvanog NJ K V, jedinog svetskog “monarha” koji umesto dvorske lude svuda po sopstvenoj “monarhiji” vodi dvorskog prevodioca.